Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu za eksproprisanu nepokretnost, pokrenutom 2004. godine. Zbog neefikasnog postupanja suda i dugog trajanja, podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-22/2010
18.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sulejmana Planića, Kemala Planića i Ćamila Pluncevića, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sulejmana Planića, Kemala Planića i Ćamila Pluncevića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novo m Pazaru u predmetu broj R1. 2/04 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sulejman Planić, Kemal Planić i Ćamil Pluncević, svi iz Novog Pazara su 31. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara , podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 2/04 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno : da su podnosioci 5. januara 2004. godine podneli predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; da je Opštinski sud u Novom Pazaru 30. oktobra 2007. godine doneo rešenje o prekidu ovog postupka do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07; da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer Opštinski sud u Novom Pazaru i Vrhovni sud Srbije nisu «doneli odluke iz svoje nadležnosti», iako je od podnošenja predloga Opštinskom sudu u Novom Pazaru proteklo skoro šest godina. P redložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da im je u navedenom vanparničnom postupku, kao i u upravnom sporu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. s tav 1. U stava i da im utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavnu žalbu izjavili zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 2/04 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07 . Međutim, imajući u vidu da podnosioci nisu bili stranke u upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, već da je predmetni vanparnični postupak prekinut do okončanja tog upravnog spora, Ustavni sud je pristupio odlučivanju samo o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 2/04.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 2/04 i Upravnog suda U. 1141/10 (ranije predmet Vrhovnog suda Srbije U. 7289/07), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine eksproprisana je nepokretnost označena u tom rešenju, od ranijeg vlasnika – pokojnog H.I. i određeno da se unosi u Fond opštenarodne imovine, a za potrebe Železničkog transportnog preduzeća iz Beograda, radi izgradnje železničkog koloseka pruge Raška – Novi Pazar .

Podnosioci ustavne žalbe su 5. januara 2004. godine podneli predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, koji je zaveden pod brojem R2. 1/04. U predlogu su kao protivnici predlagača označeni Železničko transportno preduzeće Beograd i Republika Srbija – Ministarstvo saobraćaja i veza – Direkcija za puteve, s tim što su podnosioci ustavne žalbe podneskom od 7. oktobra 2004. godine precizirali naziv protivnika predlagača drugog reda i povukli predlog u odnosu na navedeno ministarstvo.

Opštinski sud u Novom Pazaru je u ovom predmetu zakazao trinaest ročišta, od kojih tri ročišta nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki. Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 27. oktobra 2004. godine, a do kraja te godine održano je još jedno ročište, na kome je sud usvojio predlog podnosilaca ustavne žalbe da se izvede veštačenje radi procene tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti i identifikacije eksproprisanog zemljišta. Sud je doneo rešenje da se pozovu veštaci građevinske i geodetske struke i da predlagač uplati troškove veštačenja, ali nije opredelio iznos koji je potrebno uplatiti, niti je podnosiocima dostavio nalog za uplatu troškova veštačenja. Sud nije zakazivao ročišta do 17. marta 2006. godine, a tada je odlučio da odloži raspravu na neodređeno vreme, jer je parnično odeljenje tog suda zatražilo od Vrhovnog suda Srbije odgovore na sporna pitanja koja se odnose na istovrsne predmete u kojima se kao stranka pojavljuje Javno preduzeće „Železnice Srbije“. Postupajući sud je 30. septembra 2006. godine doneo rešenje da se vanparnični postupak koji teče u predmetu R1. 2/04 spoji sa vanparničnim postupkom u predmetu R1. 352/06, koji je formiran po predlogu podnosilaca ustavne žalbe za određivanje naknade za istu eksproprisanu nepokretnost, u kome je kao pr otivnik predlagača označeno Javno preduzeće „Putevi Srbije“. U nastavku postupka sud je odredio da se od Imovinsko-pravne službe opštine Novi Pazar pribavi izveštaj o tome u kojoj je fazi postupak deeksproprijacije za predmetno zemljište, a od Istorijskog arhiva „Ras“, dokaz o tome da li je isplaćena odgovarajuća naknada za eksproprisanu nepokretnost. Ročište od 30. novembra 2006. godine odloženo je radi pribavljanja podataka o tržišnoj vrednosti predmetne nepokretnosti i ponovo određeno da se pozovu veštaci, a naredno ročište nije moglo biti održano zbog neodgovarajućih vremenskih uslova za veštačenje predmetne nepokretnosti. Sud je 22. marta 2007. godine odredio da se od protivnika predlagača pribave podaci sa merama i granicama izuzetog zemljišta, kako bi se nakon snimanja faktičkog stanja predmetne nepokretnosti utvrdilo koji njen deo je pod magistralnim putem. Protivnik predlagača drugog reda je podneskom od 24. avgusta 2007. godine predložio da se prekine postupak do pravnosnažnog okončanja postupka deeksproprijacije predmetne nepokretnosti i dostavio rešenje Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Opštinske uprave opštine Kraljevo broj 465-2/2007-05 od 15. maja 2007. godine, kojim je predmetno rešenje o eksproprijaciji oglašeno ništavim. Na ročištu održanom 30. oktobra 2007. godine sud je doneo rešenje kojim se određuje prekid postupka u toj pravnoj stvari do okončanja upravnog postupka koji se vodi pred Opštinskom upravom opštine Kraljevo u predmetu broj 465-2/2007-05.

Predmetni upravni postupak okončan je rešenjem Ministarstva finansija broj 465-02-00106/06 od 8. avgusta 2007. godine, a zakonitost tog rešenja ocenjivana je u upravnom sporu koji je bio pokrenut 27. avgusta 2007. godine, podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije od strane J.K, K.D. i B.L. Vrhovni sud Srbije je 23. januara 2008. godine dostavio tužbu na odgovor tuženom organu, te je odgovor primljen u tom sudu 31. j anuara 2008. g odine. Upravni sud je 1. januara 2010. godine preuzeo predmete po tužbama podnetim do dana stupanja na snagu Zakona o upravnim sporovima (" Službeni glasnik RS", broj 111/09) Vrhovnom sudu Srbije, na osnovu člana 77. stav 1. tog zakona, a u vezi člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09).

Na sednici održanoj 22. aprila 2010. godine, Upravni sud je doneo presudu U. 1141/10 kojom je tužba odbijena kao neosno vana.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 12. juna 2012. godine nije bilo drugog postupanja u predmetnom vanparničnom postupku, jer nijedan od učesnika nije predložio da se postupak nastavi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/8 2 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu (133. stav 1.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je ovaj postupak hitan (134. st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) : da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona (ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju) , da će se postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni vanparnični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak otpočeo 5. januara 2004. godine podno šenjem predloga podnosilaca ustavne žalbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Period ocene trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, pa je utvrdio da je vanparnični postupak do podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao šest godina i da još uvek nije okončan.

Ustavni sud je kod ocene navoda podnosilaca da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanje samog podnosi oca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji su vodili postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je prvo ročište u ovoj pravnoj stvari održano tek 27. oktobra 2004. godine, odnosno skoro jedanaest meseci od podnošenja predloga, iako je postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost zakonom određen kao hitan. Ustavni sud konstatuje da postupajući sud nije zakazivao ročišta u periodu od decembra 2004. godine do marta 2006. godine, iako je još na ročištu održanom 18. novembra 2004. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane sudskih veštaka građevinske i geodetske struke. Ustavni sud je dalje utvrdio da je nadležni sud 17. marta 2006. godine odložio raspravu na neodređeno vreme, radi zauzimanja stava Vrhovnog suda Srbije o spornim pravnim pitanjima, a da je potom na dva ročišta odlučivao o predloženom spajanju vanparničnih postupaka koji se vode povodom iste eksproprisane nepokretnosti, nakon podnošenja predloga podnosilaca ustavne žalbe protiv Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Ustavni sud je ocenio da uprkos relativno velikom broju održanih ročišta, Opštinski sud u Novom Pazaru nije postupao efikasno, jer za tri godine i deset meseci nije izveo praktično nijedan dokaz.

Ustavni sud je konstatovao da je postupajući sud 30. oktobra 2007. godine prekinuo predmetni vanparnični postupak do pravnosnažnog okončanja upravnog postupka koji se vodio radi oglašavanja ništavim rešenja o eksproprijaciji predmetne nepokretnosti. Upravni spor koji je potom usledio okončan je nakon dve godine i pet meseci od prekida osporenog vanparničnog postupka donošenjem presude Upravnog suda U. 1141/10 od 22. aprila 2010. godine, kojom je potvrđeno konačno rešenje Ministarstva finansija o oglašavanju niš tavim rešenja o eksproprijaciji. Ustavni sud ocenjuje da se u ovom slučaju predmetni postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost ne može posmatrati odvojeno od upravnog spora koji se vodio pred nadleženim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovl ačenje u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Ispitujući postupanje suda u delu postupka koji je usledio nakon donošenja presude Upravnog suda U. 1141/10 od 22. aprila 2010. godine , Ustavni sud je utvrdio da predmetni vanparnični postupak nije nastavljen, ali da odgovornost za to ne snosi sud, s obzirom na to da nijedan od učesnika nije obavestio sud da je okončan navedeni upravni spor, niti je predložio nastavak postupka.

Ustavni sud ocenjuje da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini trajanja sudskog post upka, jer su se uredno odazivali na sve p ozive suda i aktivno učestvovali u postupku. Takođe, podnosioci ustavne žalbe su više puta podnosili urgencije u cilju ubrzanja postupka.

Predmet vanparničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste o d velikog interesa za podnosioce ustavne žalbe, bud ući da se radi o utvrđivanju visine naknade za nepokretnost koja je oduzeta pravnom prethodniku podnosilaca. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, doprinos podnosi laca ustavne žalbe, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnos ioci ustavne žalbe pretrpe li zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je , takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se predmetni vanparnični postupak okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je isti pravni stav zauzeo u svojoj Odluci broj Už – 26/2010 od 27. oktobra 2011. godine.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti