Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 17 godina i još nije okončan. Zbog neažurnog postupanja sudova, podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je ubrzanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stane Đorđević iz Velike Grabovnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stane Đorđević i utvrđuje da je u parničnom postup ku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3417/95, 1389/96 , 2622/02 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , dok se zahtev za naknadu materijalne štete odbija kao neosnovan. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stana Đorđević iz Velike Grabovnice izjavila je 5. maja 2010. godine, preko punomoćnika Vere Obradović iz Kraljeva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3417/95, 1389/96 , 2622/02 .

U ustavnoj žalbi je, pored izlaganja toka parničnog postupka, navedeno: da je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 3417/95, 1389/96 , 2622/02 od 8. juna 2005. godine nepravična, jer je njome poništen ugovor o poklonu zemljišta i time podnositeljki oduzeto pravo vlasništva; da su Opštinski sud u Leskovcu i Okružni sud u Leskovcu svojim postupanjem prekoračili sve rokove za razumno odlučivanje; da joj je navedenom presudom Opštinskog suda u Leskovcu oduzeto zemljište koje je dugi niz godina mirno koristila, čime joj i povređeno Ustavom zajemčeno pravo na imovinu. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu štete.

Podneskom od 26. jula 2012. godine, podnositeljka je opredelila iznos materijalne štete u visini od 261.440,34 evra, a iznos nematerijalne štete u visini od 17.437,50 evra.

Izjašnjavajući se na navode ustavne žalbe, Osnovni sud u Leskovcu je u svom dopisu VIII Su. 270/12 od 27. jula 2012. godine ukratko izložio tok celokupnog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 3417/95, 1389/96 , 2622/02 , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 18. jula 1995. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv M. S, radi utvrđivanja prava svojine, podnoseći ujedno i predlog za određivanje privremene mere. Kako tuženi nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 3. avgust 1995. godine, Opštinski sud je istoga dana doneo presudu zbog izostanka P. 2329/95, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje u celini.

Nezadovoljan navedenom presudom, tuženi je 19. septembra 1995. godine izjavio žalb u, da bi 5. oktobra 1995. godine , Okružn i sud u Leskovcu (u daljem tekstu: Okružni sud) doneo rešenje Gž. 1266/95, kojim je prvostepenu presudu ukinu o i predmet vra tio Opštinskom sud u na ponovni postupak i odlučivanje. Predmet je nakon vraćanja spisa u Opštinski sud dobio novi broj - P. 3417/95. Do kraja 1995. godine održana bila su tri ročišta za glavnu raspravu.

U 1996. godini bilo je zakazano deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih je sedam održano, dok preostala tri nisu održana. Dva ročišta zakazana za 9. april i 5. septembar nisu održana „zbog odsutnosti postupajućeg sudije“, dok ročište zakazano za 7. oktobar nije održano, zbog nedolaska uredno pozvanog svedoka koga je , zbog takvog ponašanja sud novčano kaznio. Opštinski sud je na ročištu održanom 13. maja rešenjem spoj io predmetnu parnicu sa parnicom P. 1389/96 u kojoj je tuženi podneo protivtužbu protiv tužilje radi utvrđivanja prava svojine na nepokretnosti , a ujedno su spisima združeni i spisi predmeta P. 2513/93. Konačno, na ročištu za glavnu raspravu koje je održano 13. novembra 1996. godine, Opštinski sud je zaključio glavn u rasprav u. Međutim, rešenjem od istog dana glavnu raspravu je ponovo otvor io „radi dopune postupka“.

Tri godine kasnije - 23. novembra 1999. godine , sastavljena je službena beleška u kojoj je konstatovano da su iz spisa predmeta P. 3417/95, izdvojeni spisi predmeta P. 2513/93 , radi uvida u drugom predmetu .

Pet godina i dva meseca nakon donošenja rešenja kojim je glavna rasprava ponovo otvorena - 16. januara 2002. godine , pred Opštinskim sudom je bilo zakazano ročište , koje nije održano jer tuženi nije došao, mada je bio uredno pozvan . Do kraja 2002. godine održano je još sedam ročišta za glavnu raspravu. Ročište zakazano za 3. april je odloženo, zbog toga što tuženi nije došao , iako je bio uredno pozvan, dok ročište zakazano za 13. septembar nije održano zbog bolesti postupajućeg sudije.

Tokom 2003. godine, od sedam zakazanih ročišta za glavnu raspravu, održana su četiri, dok ročišta zakazana za 23. april, 5. jun i 10. jul nisu održana , zbog toga što tuženi nije dolazi o, iako je bio uredno pozivan, odnosno zbog bolesti postupajućeg su dije. Tužilja je 24. novembra 2003. godine preinač ila tužbu tako što je pored postojećih tužbenih zahteva istakla i zahtev za isplat u naknad e štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nekorišćenja spornog zemljišta .

U toku 2004. godine, održano je svih pet zakazanih ročišta za glavnu raspravu.

Opštinski sud je u 2005. godini, nakon ročišta održanog 24. januara, na ročištu održanom 14. marta, rešenjem zaključio glavnu raspravu, da bi istu ponovo otvorio rešenjem od 13. maja 2005. godine „radi dopune dokaznog postupka dopunskim medicinskim veštačenjem“. Konačno, nakon saslušanja veštaka medicinske struke koje je obavljeno na ročištu održanom 8. juna 2005. godine, Opštinski sud je istoga dana doneo osporenu presudu P. 3417/95 , 1389/96 , 2622/02 kojom je delimično usvoj io tužben e i protivtužben e zahtevi , a delimično ih odbio kao neosnovane. Parnične stranke su 9. novembra, odnosno 10. novembra 2005. godine izjavile žalb e, da bi Okružni sud rešenjem Gž. 2623/05 od 20. oktobra 2006. godine spis e predmeta vra tio prvostepenom sudu radi ispravke presude u delu koji se odnosi na broj ugovora o poklonu nepokretnosti. Postupajući po nalogu iz rešenja drugostepenog suda, Opštinski sud je 24. oktobra 2006. godine rešenje m izvrš io ispravk u presude P. 3417/95 1389/96 2622/02 od 8. juna 2005. godine .

Tužilja je tri i po godine kasnije - 14. januara 2009. godine , podneskom upućenim Okružnom sudu, urgirala da se postupak po žalbi okonča , u jedno obaveštavajući sud da je tuženi u međuvremenu preminuo. Okružni sud je 16. januara 2009. godine doneo rešenje Gž. 3067/06 kojim je spis e predmeta vra tio prvostepenom sudu „radi otklanjanja procesnih nedostataka“. Nakon prijema spisa predmeta, Opštinski sud je 22. januara 2009. godine uputio dopis „Uslužnom centru Leskovac“ kojim je tražio dostavu izveštaja o smrti tuženog , da bi 22. septembra 2009. godine Opštinsk i sud rešenjem P. 3417/95 1389/96 2622/02 prekinuo parnični postup ak, zbog smrti tuženog -protivtužioca.

Tužilja je podneskom od 5. novembra 2009. godine predlo žila da sud pozove zakon ske naslednik e tuženog-protivtužioca da preuzmu parnični postupak, a 12. aprila 2010. godine uputila je dopis Apelacionom sudu u Nišu kojim ga obaveštava da predmetni parnični postupak neprimereno dugo traje, ujedno urgirajući da se postupak ubrza. Nakon toga, nikakve druge radnje u postupku nisu sprovođene.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je parnični postupak trajao duže od deset godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period - od 18. jula 1995. godine , kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu Opštinskom sudu, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao 14 godina i devet meseci .

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da je u ovoj parni ci bilo složenijih pravnih i činjeničnih pitanja, posebno imajući u vidu da nije odlučivano samo o tužbi, već i o protivtužbi , kao i da je podnositeljka ustavne žalbe tokom postupka preinačila tužbu ističući uz postojeći zahtev za utvrđivanje prava svojine i nov tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nekorišćenja sporne nepokretnosti.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da ona ima legitiman interes da sudovi odluče o osnovanosti nje nih tužben ih zahteva.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe , koj a je ima la procesnu ulogu tuži lje-protivtužene, Ustavni sud je utvrdio da niti ona, niti njen punomoćnik nisu svojim ponašanjem doprineli odugovlačenju parničnog postupka.

Osnovni razlog neprimereno dugom trajanju parničnog postupka je neažurno postupanje sudova koji nisu preduzima li zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se parnica bez nepotrebnog odugovlačenja efikasno vodi i okonča . Naime, Opštinski sud je 13. novembra 1996. godine zaključio glavnu raspravu, da bi istoga dana rešenjem otvorio glavnu raspravu „radi dopune postupka“, ali nikakve radnje u postupku nisu preduzimane pet i po godina. Pored toga, žalbeni postupak protiv presude Opštinskog suda P. 3417/95, 1389/96 , 2622/02 od 8. jun a 2005. godine trajao je pred Okružnim sudom duže od četiri godine i po godine, ali nije okončan meritornom odlukom, već je spis predmeta 16. januara 2009. godine vraćen prvostepenom sudu „radi otklanjanja procesnih nedostataka“, zbog toga što je tuženi preminuo 2008. godine. Nakon toga, Opštinski sud je 22. septembra 2009. godine rešenje m P. 3417/95 , 1389/96 , 2622/02 prekinu o parnični postup ak zbog smrti tuženog, ali i pored predloga tužilje od 5. novembra 2009. godine da se poz ovu zakon ski nasledni ci da preuzmu parnični postupak i urgencije za ubrzanje postupka upućene 12. aprila 2010. godine Apelacionom sudu u Nišu, sudovi nisu preduzimali nikakve procesne radnje u ovom parničnom postupku.

Ustavni sud, i u ovom ustavnosudskom predmetu, konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti da se postupci pred sudovima sprovode bez nepotrebnog odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupk a u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava , potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je pos tupanje redovnih sudova dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje duže od 17 godina i da još uvek nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmet u P. 3417/95, 1389/96 , 2622/02 okonča o u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, koju je podnosi teljka ustavne žalbe opredelil a u ukupnom iznosu od 261.440,34 evra , Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe nije dokazala da je pretrpel a materijalnu štetu zbog dugog trajanja parničnog postupka, pa je zahtev za naknadu materijalne štete odbio kao neosnovan, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda P. 3417/95, 1389/96 , 2622/02 od 8. jun a 2005. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da o osporenom aktu nije odlučeno u žalbenom drugostepenom postupku, već su spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu, koji je rešenjem procesnog karaktera prekinuo postupak zbog smrti tuženog. Ustavni sud podseća da se pod iscrpljenošću pravnih sredstava ne podrazumeva samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke nadležnog suda o izjavljenom pravnom sredstvu.

Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da o žalbi podnositeljke još uvek nije odlučeno u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), u ovom delu u tački 1, drugi deo, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčev

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti