Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravno sredstvo. Vrhovni kasacioni sud je pogrešno odbacio zahtev za preispitivanje sudske odluke, smatrajući da je u upravnom postupku bila dozvoljena žalba, iako je podnosilac postupao po pogrešnoj pouci.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. V. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. V. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 319/10 od 28. januara 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređen o prav o na pravno sredstvo, zajemčen o odredb om člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 319/10 od 28. januara 2011. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje pravnosn ažne presude Upravnog suda U. 14581/10 od 29. septembra 201 0. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. V. iz B. je 17. maja 20 11. godine, preko punomoćnika S. M , advokata iz B , podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 319/10 od 28. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , prava na pravno sredstvo i prava na socijalnu zaštitu , zajemčenih članom 32. stav 1, član om 36. stav 2. i članom 69. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da mu je rešenjem nadležnog organa ukinuto pravo na dopunsku ličnu invalidninu i da je nakon vođenog upravnog spora drugostepeni organ poništio rešenje kojim mu je to pravo ukinuto. Podnosilac dalje navodi da je prvostepeni organ „odugovlačio i opstruirao izvršenje sudske presude“, a da je drugostepeni organ u međuvremenu doneo rešenje kojim se delimično oglašava ništavim rešenje o priznavanju navedenog prava, zbog faktičke i pravne nemogućnosti izvršenja.

U ustavnoj žalbi se ističe da je netačna konstatacija Vrhovnog kasacionog suda, izneta u obrazloženju osporenog rešenja, o dozvoljenosti žalbe u upravnom postupku, jer se iz sadržine rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda vidi da je isto konačno u upravnom postupku.

Ustavnom žalb om se predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog sud a i presudu Upravnog suda U. 14581/10 od 29. septembra 201 0. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Odeljenja za finansije i privredu – Odsek za boračku i invalidsku zaštitu gradske opštine Palilula od 2. februara 2004. godine Lj. V, ovde podnosiocu ustavne žalbe, priznato je pravo na dopunsku ličnu invalidninu. U postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, nadležni organ je rešenjem od 22. maja 2006. godine odlučio da podnosiocu ustavne žalbe prestaje navedeno pravo zaključno sa 31. martom 2006. godine. Navedeno rešenje poništeno je po tužbi podnosioca ustavne žalbe u upravnom sporu, a Vrhovni sud Srbije je odbio kao neosnovanu žalbu Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda – Sektor za boračku i invalidsku zaštitu izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu U. 1794/06 od 10. maja 2007. godine, kojom je uvažena tužba podnosioca ustavne žalbe. Drugostepeni organ je u iz vršenju navedene presude, rešenjem od 8. oktobra 2008. godine, poništio rešenje od 22. maja 2006. godine i predmet vratio prvostepenom organu „na postupanje u cilju izvršenja rešenja od 2. februara 2004. godine“.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda – Sektor za boračku i invalidsku zaštitu je 28. jula 2009. godine doneo rešenje broj XIX -06 7313-47/2006, kojim je delimično oglasio ništavim rešenje Odeljenja za finansije i privredu – Odsek za boračku i invalidsku zaštitu gradske opštine Palilula od 2. februara 2004. godine, u delu kojim se podnosiocu ustavne žalbe priznaje pravo na dopunsku ličnu invalidninu, zbog pravne i faktičke nemogućnosti izvršenja rešenja. Drugostepeni organ je rešenje doneo na osnovu člana 257. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, a u pouci o pravnom sredstvu navedeno je da se protiv tog rešenja može podneti tužba Okružnom sudu u Beogradu.

Presudom Upravnog suda U. 14581/10 od 29. septembra 201 0. godine odbijena je kao neosnovana tužba koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv navedenog rešenja Sekretarijata, nakon čega se podnosilac ustavne žalbe obratio Vrhovnom kasacionom sudu zahtev om za preispitivanje naveden e pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Uzp. 319/10 od 28. januara 2011. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev podnosioca, a u obrazl oženju rešenja je, između ostalog, naveo: da iz pobijane presude i spisa predmeta proizlazi da je Upravni sud cenio „zakonitost rešenja donetog od strane tuženog organa i da je pre donošenja tog rešenja vođen upravni postupak u kome je prvostepenim rešenjem odlučeno o pravu na dopunsku ličnu invalidninu; da je pobijanim rešenjem delimično oglašeno ništavim prvostepeno rešenje o priznavanju prava, protiv kog prvostepenog rešenja je u upravnom postupku dozvoljena žalba“; da nije dozvoljen zahtev za preispitivanje sudske odluke, „kada je Upravni sud ocenjivao zakonitost rešenja, ako u upravnom postupku koji je prethodio donošenju drugostepenog rešenja nije bila isključena žalba. Vrhovni kasacioni sud je, polazeći od navedenog, našao da je podneti zahtev nedozvoljen, jer nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, te je isti odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža posebna zaštita, u skladu sa zakonom (član 69. stav 4.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih z akona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je, pored ostalog: da ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku učinjena nepravilnost koja čini rešenje ništavnim, oglasiće takvo rešenje ništavim, kao i onaj deo postupka koji je sproveden posle te nepravilnosti (č lan 231. stav 1.); da se n ištavim oglašava rešenje č ije izvršenje nije moguće (č lan 257. tačka 3)).

Odredbama člana 258. ovog zakona propisano je da se rešenje može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili javnog tužioca (stav 1.), da se r ešenje može oglasiti ništavim u celini ili delimično (stav 2.), da je protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili javnog tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena žalba, a ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv tog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor (stav 3.).

Odredbom člana 14. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da se upravni spor može pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku.

Saglasno odredbama člana 49. navedenog zakona, protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (stav 1.), a zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (stav 2. tač. 1), 2) i 3)).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Vrhovni kasacioni sud bio dužan da meritorno odluči o njegovom zahtevu za preispitivanje presude Upravnog suda U. 14581/10 od 29. septembra 201 0. godine i da je pogrešan zaključak tog suda o dozvoljenosti žalbe u upravnom postupku, jer se „iz sadržine „rešenja tuženog organa vidi da protiv istog žalba nije dozvoljena i da je to rešenje konačno u upravnom postupku“.

Ustavni sud najpre konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju osporenog rešenja ocenio da je zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda U. 14581/10 od 29. septembra 201 0. godine nedozvoljen, s obzirom na to da je donošenju drugostepenog rešenja, čiju je zakonitost ispitivao Upravni sud, prethodio upravni postupak u kome je prvostepenim rešenjem odlučeno o pravu podnosioca ustavne žalbe na dopunsku ličnu invalidninu i da u tom upravnom postupku nije bila isključena žalba. Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud u predmetu U. 14581/10 ocenjivao zakonitost drugostepenog rešenja upravnog organa kojim je delimično oglašeno ništavim rešenje o priznavanju prava iz oblasti socijalne zaštite.

Po oceni Ustavnog suda, rešenjem donetim na osnovu člana 258. Zakona o opštem upravnom postupku odlučuje se u posebnoj upravnoj stvari – o postojanju nekog od razloga ništavosti propisanih zakonom, zbog čega se ta upravna stvar mora posmatrati nezavisno od upravne stvari u kojoj je doneto rešenje koje je predmet ispitivanja po navedenom vanrednom pravnom sredstvu. S toga na dozvoljenost zahteva u smislu člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima ne može uticati činjenica da nije bila isključena žalba u upravnom postupku koji je prethodio odlučivanju o postojanju razloga za oglašavanje rešenja ništavim (videti, mutatis, mutandis, Rešenje Už-581/2011 od 15. decembra 2011. godine i Odluku Už-6960/2012 od 7. marta 2013. godine).

Ustavni sud naglašava da je u postupku odlučivanja o vanrednim pravnim sredstvima obezbeđena posebna pravna zaštita, koja se ostvaruje korišćenjem pravnih sredstava propisanih isključivo za taj postupak. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da se rešenje doneto u upravnom postupku može oglasiti ništavim u postupku odlučivanja o žalbi, saglasno odredbi člana 231. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku – u kom slučaju je to rešenje drugostepenog organa konačno u upravnom postupku. Međutim, ukoliko postoji neki od razloga predviđenih zakonom, rešenje se u svako doba može oglasiti ništavim i p rotiv tog rešenja dopuštena je žalba, a ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv tog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor, saglasno odredbi člana 258. stav 3. navedenog zakona. Ustavni sud, takođe, ukazuje da se, prema članu 49. stav 2. tačka 3) Zakon a o upravnim sporovima , zahtev za preispitivanje pravnosnažne odluke Upravnog suda može podneti u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je rešenje Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda – Sektor za boračku i invalidsku zaštitu broj XIX -06 7313-47/2006 od 28. jula 2009. godine doneto na osnovu člana 257. tačka 3. Zakona o opštem upravnom postupku, da Sekretarijat tim rešenjem nije odlučivao u postupku po žalbi, već je doneo rešenje u prvom stepenu i da je u pouci o pravnom sredstvu navedeno da se protiv tog rešenja može podneti tužba Okružnom sudu u Beogradu.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona i utvrđenih činjenica, Ustavni sud ocenjuje da je protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda – Sektor za boračku i invalidsku zaštitu broj XIX -06 7313-47/2006 od 28. jula 2009. godine bila dozvoljena žalba ministarstvu nadležnom za poslove socijalne zaštite, o čemu je podnosilac ustavne žalbe morao biti poučen od strane donosioca rešenja. Međutim, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe pravnu zaštitu ostvarivao neposredno u upravnom sporu, u skladu sa uputstvom navedenim u rešenju Sekretarijata, te da u postupku odlučivanja o ispunjenosti uslova za oglašavanje rešenja ništavim nije iskoristio pravo na žalbu iz razloga za koje nije odgovoran, Ustavni sud nalazi da je Vrhovni kasacioni sud, u konkretnom slučaju, odbacivanjem zahteva za preispitivanje presude povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ).

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povred e ustavno g prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 319/10 od 28. januara 2011. godine i određivanjem da se u ponovnom postupk u donese odluka o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda U. 14581/10 od 29. septembra 2010. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da će Vrhovni kasacioni sud ponovo odlučivati o zahtevu podnosi oca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda U. 14581/10 od 29. septembra 201 0. godine, Ustavni sud smatra da je zahtev za utvrđivanje povrede prava iz člana 69. stav 3. preuranjen, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odb io kao neosnovanu, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo, Ustavni sud se nije upuštao u ispitivanje povrede prava na pravično suđenje garantovanog č lanom 32. stav 1. Ustava.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti