Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 300 evra zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Stojkovića iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Stojkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1117/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Stojković iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 10. marta 2014. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1117/12.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je JP „Elektrodistribucija“ iz Leskovca podnelo 13. aprila 2004. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika; da je podnosilac protiv rešenja Iv. 1688/04, kojim je predlog usvojen, izjavio prigovor, te je postupak nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga; da je postupak pravnosnažno okončan tek nakon više od sedam godina, donošenjem presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 2347/13 od 30. januara 2014. godine, zbog čega podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 1117/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Javno preduzeće „Elektrodistribucija“ iz Leskovca, u svojstvu izvršnog poverioca, podnelo je 5. aprila 2004. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Milana Stojkovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu računa za isporučenu električnu energiju broj 547-1099092.

Opštinski sud je rešenjem Iv. 1688/04 od 16. aprila 2004. godine usvojio predloženo izvršenje. Navedeno rešenje je 1. marta 2006. godine uručeno izvršnom dužniku, koji je protiv njega izjavio prigovor.

Rešenjem Opštinskog suda Ipv. Iv. 105/06 od 21. marta 2006. godine stavljeno je van snage rešenje tog suda Iv. 1688/04 od 16. aprila 2004. godine, te određeno da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Postupak je nastavljen pred Opštinskim sudom u parničnom postupku, a predmet je dobio broj P. 1033/06. Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 13. novembra 2007. godine, a do kraja 2009. godine održano je još samo jedno ročište – 11. januara 2008. godine.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Leskovcu (u daljem tekstu: Osnovni sud) u predmetu P. 377/10.

Rešenjem Osnovnog suda P. 377/10 od 4. maja 2010. godine utvrđeno je da je tužba povučena, s obzirom na to da uredno pozvani tužilac nije pristupio na zakazano ročište.

Osnovni sud je rešenjem P. 377/10 od 19. maja 2010. godine dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i ukinuo rešenje P. 377/10 od 4. maja 2010. godine. Nakon toga su u postupku do kraja 2010. godine održana dva ročišta i sprovedeno ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Presudom Osnovnog suda P. 6815/10 od 10. januara 2011. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 345/11 od 22. decembra 2011. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda P. 6815/10 od 10. januara 2011. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje.

Nakon tri održana ročišta i dve dopune ekonomsko-finansijskog veštačenja u ponovnom postupku, Osnovni sud je presudom P. 1117/12 od 12. septembra 2013. godine ponovo delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 2347/13 od 30. januara 2014. godine potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda P. 1117/12 od 12. septembra 2013. godine. Presuda je 19. februara 2014. godine dostavljena punomoćniku tuženog.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , pokrenut (kao izvršni postupak) 5. aprila 2004. godine podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Opštinskom sudu . Za ocenu da li postoji povreda prava podnosioca na suđenje u razumnom roku u ovom slučaju je značajan period od marta 2006. godine, kada je izjavljivanjem prigovora protiv rešenja o izvršenju podnosilac stupio u postupak, do donošenja presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 2347/13 od 30. januara 2014. godine kojom je postupak okončan. Dakle, postupak je trajao više od sedam godina.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu nisu bila složena, niti zahtevala sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor nije bio od naročitog značaja za podnosi oca ustavne žalbe, kao tuženog, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena isplata određenog novčanog iznosa na osnovu verodostojne isprave – računa za utrošenu električnu energiju, a koji je pravnosnažnom presudom samo delimično usvojen. Ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud je utvrdio da on nije doprineo dužem trajanju postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupka doprinelo neefikasno postupanje Opštinskog suda. Naime, taj sud je nakon donošenja rešenja Ipv. Iv. 105/06 od 21. marta 2006. godine i nastavka postupka u kao povodom prigovora protiv platnog naloga, do kraja 2009. godine održao samo dva ročišta.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred O snovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1117/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, stoga , ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od uticaja na odlučivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i značaj postupka za podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti