Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neurednog podneska

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu zbog odbacivanja zahteva za sprovođenje istrage kao neurednog. Sud je utvrdio da pravo na pravično suđenje nije povređeno jer podnosilac nije ispunio procesne pretpostavke, a pravo na pravni lek je iskorišćeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2207/2009
18.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Alije Muratovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Alije Muratovića izjavljena protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Kv. 773/09 od 14. oktobra 2009. godine i rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Ki. 1490/08 od 22. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Alija Muratović iz Beograda izjavio je Ustavnom sudu 25. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Kv. 773/09 od 14. oktobra 2009. godine i rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Ki. 1490/08 od 22. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je 16. juna 2008. godine, u svojstvu supsidijernog tužioca, podneo istražnom odeljenju Drugog opštinskog suda u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv više lica, zbog krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. i nesavesnog rada u službi iz člana 245. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Dalje navodi da je po nalogu istražnog sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu svoj zahtev za sporovođenje istrage uredio, ali je istražni sudija ovaj zahtev odbacio kao neuredan osporenim rešenjem Ki. 1490/08 od 22. maja 2009. godine. Krivično veće Drugog opštinskog suda u Beogradu je, rešavajući po žalbi podnosioca protiv prvostepenog rešenja, donelo 14. oktobra 2009. godine osporeno rešenje Kv. 773/09, kojim je žalbu odbilo kao neosnovanu. Podnosilac smatra da mu je osporenim rešenjima uskraćeno pravo na pravično suđenje, jer je njegov podnesak „razumljiv, sadrži sve elemente predviđene članom 242. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku i po njemu se moglo postupati, bez obzira što nema pravničku formu“. Tvrdi da mu je „nezakonitim proglašavanjem zahteva neurednim“ uskraćeno pravo na pravno sredstvo kojim bi branio svoje „narušeno pravo i na pravu zasnovan interes“, kao i da je njegov zahtev za sprovođenje istrage odbačen „zbog njegovog imena Alija“, čime je povređeno načelo zabrane diskriminacije.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud poništi osporena rešenja i obaveže donosioca da hitno sprovede istragu po podnetom zahtevu od 16. juna 2008. godine, jer je do apsolutne zastarelosti gonjenja ostalo oko 20 meseci.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a odredbom člana 83. stav 1. Zakona je propisano da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da su pravo, odnosno sloboda zajemčeni Ustavom povređeni licu koje izjavljuje ustavnu žalbu.

3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 36. stav 2. Ustava utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

4. U odnosu na povredu prava na pravično suđenje, na koju podnosilac ustavne žalbe ukazuje, Ustavni sud zaključuje da u krivičnom postupku odredba člana 32. stav 1. Ustava pruža procesne garancije prvenstveno licu protiv koga se krivični postupak vodi, prilikom odlučivanja o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. U određenim situacijama odredba člana 32. stav 1. Ustava štiti i prava oštećenog, pod uslovom da je pravo oštećenog na krivično gonjenje usko povezano s pravom na naknadu štete u krivičnom postupku, ako je krivični postupak odlučan za naknadu štete i oštećeni se u krivičnom postupku nije jasno odrekao ovih prava.

U konkretnom slučaju, podnesak podnosioca ustavne žalbe naslovljen kao „zahtev za sprovođenje istrage“ odbačen je kao neuredan, jer nije sadržao sve elemente propisane zakonom, kako bi sud mogao po njemu postupati. U takvoj situaciji, kada oštećeni kao supsidijarni tužilac nije sudu obezbedio procesne pretpostavke za postupanje, pa sud nađe da za pokretanje krivičnog postupka nisu ispunjeni Zakonikom o krivičnom postupku predviđeni uslovi, po oceni Ustavnog suda, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje.

5. U odnosu na navode podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravno sredstvo, Ustavni sud je zaključio da odredba člana 36. stav 2. Ustava pruža garancije licu o čijem se pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu odlučuje na sredstvo kojim može tražiti, u zakonom predviđenom postupku i iz zakonom predviđenih razloga, preispitivanje prvostepene odluke. Dakle, ovde se ne radi o sredstvu u najširem smislu, koje bi bilo na raspolaganju podnosiocu ustavne žalbe radi postizanja nekog drugog cilja osim preispitivanja prvostepene odluke, odnosno kojim bi podnosilac postigao „satisfakciju za ponižavanje i diskreditaciju“, kako to podnosilac pogrešno i laički tumači.

U konkretnom slučaju, osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je osporenim rešenjima podnesak podnosioca odbačen kao neuredan iz procesnih razloga. No, i pored toga, podnosiocu je pružena mogućnost podnošenja žalbe, kao pravnog sredstva protiv prvostepenog rešenja. To znači da je podnosiocu ovo pravo, sa aspekta odredbe člana 36. stav 2. Ustava, obezbeđeno i on ga je iskoristio. Svako drugačije ispitivanje osporenih rešenja podrazumevalo bi da Ustavni sud kao instancioni sud ispituje zakonitost osporenih rešenja redovnih sudova, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama čl. 167. i 170. Ustava.

6. Podnosilac ustavne žalbe svoj zaključak o povredi zabrane diskriminacije izvodi iz činjenice da se zove Alija Muratović i činjenice da mu je zahtev za sprovođenje istrage odbačen kao neuredan, dovodeći te dve činjenice u uzročno-posledičnu vezu, bez navođenja bilo kakvih dokaza za takav zaključak. Po oceni Ustavnog suda, zaključivanje podnosioca ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije je rezultat njegovog nezadovoljstva zbog odbacivanja podneska kojim je želeo da pokrene krivični postupak i predstavlja podnosiočev subjektivan stav o ponašanju donosilaca osporenih rešenja. Razlozi koje je podnosilac naveo u ustavnoj žalbi ne mogu se dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda, niti su zasnovani na ustavnopravno relevantnim dokazima za postojanje povrede navedenog ustavnog načela.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba nedopuštena, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neurednog podneska

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti