Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dva postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u dva odvojena, ali povezana postupka: osnovnom parničnom postupku koji traje skoro devet godina, i postupku za ponavljanje postupka koji traje tri godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Dr aškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radenka Gligorijevića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radenka Gligorijevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P 1. 499/04, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 937/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba Radenka Gligorijevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi povodom podnosioca za ponavljanje postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku P1. 937/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se postup ci iz tač . 1. i 2. okončali u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radenko Gligorijević iz Čačka je 4 . maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i prava na pravno sredstvo, zaj emčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 499/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je pred Opštinskim sud om u Čačku 22. marta 2004. godine pokrenuo radni spor koji i dalje nije okončan. Istakao je "da se žalbom izjavljuje i imovinsko materijalni odštetni zahtev prema Republici Srbiji".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P 1. 937/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku P1. 499/04), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 22. marta 200 4. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Čačku protiv tuženog Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije - Elektrodistribucija Čačak, radi naknade štete.

Pred Opštinskim sudom u Čačku održano je devet ročišta za glavnu raspravu, dok tri ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem stranaka i saslušanjem svedoka.

Tužilac je 19. oktobra 2004. godine, 31. maja i 16. juna 2005. godine precizirao tužbeni zahtev u pogledu traženog novčanog iznosa.

Na ročište zakazano za 14. jul 2006. godine parnične stran ke nisu pristupile, te je Opštinski sud u Čačku doneo rešenje P1. 499/04 od 14. ju la 2006. godine kojim je utvrđeno da je tužba povučena.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku P1. 499/04 od 17. oktobra 2006. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta i obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku P1. 499/04 od 19. februara 2008. godine odbačena je kao nedozvoljena direktna revizija izjavljena od strane tužioca na rešenje Opštinskog suda u Čačku P1. 499/04 od 17. oktobra 2006. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 2201/08 od 21. januara 2009. godine, u stavu prvom izreke , odbačena je kao ne dozvoljena direktna revizija izjavljena od strane tužioca na rešenje Opštinskog suda u Čačku P1. 499/04 od 19. februara 2008. godine, u stavu drugom izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca pa s u rešenj a Opštinskog suda u Čačku P1. 499/04 od 19. februara 2008. godine, 17. oktobra 2006. godine i od 14. ju la 2006. godine potvrđena . Punomoćnik tuženog je 28. avgusta 2006. godine podneo zahtev da mu tužilac naknadi parnične troškove. Odlučujući o navedenom zahtevu tuženog, r ešenjem Opštinskog suda u Čačku P1. 499/04 od 12. februara 2009. godine, u stavu prvom izreke , obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova za vođenje parničnog postupka isplati određeni novčani iznos, a u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za obavezivanje tužioca na naknadu troškova parničnog postupka za sastav podneska, za svako zastupanje na odr žanim ročištima i za neodržano ročište. Navedeno rešenje je uručeno tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe 30. marta 2010. godine i protiv tog rešenja podnosilac je izjavio žalbu 1. aprila 2010. godine. Međutim, drugostepeni sud dalje nije odlučio o izjavljenoj žalbi .

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010 godini predmet je dobio broj P1. 937/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Čačku.

Podnosilac ustavne žalbe je 25. februara 2010. godine podneo predlog za ponavljanje ovog parničnog postupka.

Povodom predloga za ponavljanje postupka pred Osnovnim sudom u Čačku bilo je zakazano pet ročišta koja nisu održana iz procesnih razloga, a jedno zbog nedolaska zastupnika tuženog.

Na poslednjem ročišt u povodom pred loga za ponavljanje postupka 9. oktobr a 201 2. godine na zapisniku je konstatovano da će se nakon vraćanja spisa predmeta iz Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi zakazati ročište povodom predloga tužioca za ponavljanje postupka i da će tada predmet biti prosleđen Višem sudu u Čačku radi odlučivanja o žalbi tužioca na rešenje o troškovima postupka P1. 499/04 od 12. februara 2009. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega . Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak n e odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa , naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ustavni sud ukazuje da se postupak povodom predloga za ponavljanje postupka ne može smatrati jedinstvenom celinom sa prethodnim postupkom čije se ponavljanje zahteva. Stoga se ocena navedenih postupaka mora posmatrati odvojeno.

Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osnovnog parničnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godine i 9 meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 22. marta 200 4. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu postupali efikasno, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, da bi se predmetni parnični postupak , koji ima za predmet radni spor , okončao u najkraćem roku.

Naime, od podnošenja tužbe, sud je posle dve godine doneo rešenje da je tužba povučena iz razloga što parnične stranke nisu pristupile na ročište , a posle pet meseci je odbio predlog tužioca za povraćaj u pređašnje stanje . Drugostepeni sud je posle više od dve godine odlučio tako što je odbio kao neosnovanu žalbu protiv navedenih prvostepenih rešenja. Zatim je prvostepeni sud posle više od dve godine od zahteva tuženog za naknadu troškova u parničnom postupku od lučio, dok je protiv tog rešenja podnosilac 1. aprila 2010. godine izjavio žalbu. Međutim, do odlučivanja o ustavnoj žalbi prvostepeni sud spise predmeta nije dostavio drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi. Dakle, osnovni parnični postupak po podnetoj tužbi od 22. marta 2004. godine traje skoro devet godina .

Povodom predloga podnosioca za ponavljanje postupka koji je podnet 25. februara 2010. godine, prvostepeni sud je zakazao šest ročišta koja nisu održana bez krivice podnosioca , s tim što je na poslednjem ročištu oktobra 2012. godine konstatovano na zapisniku da će se na kon vraćanja spisa predmeta iz Ustavnog suda, zakazati ročište povodom predloga za ponavljanje postupka i tada će se predmet proslediti Višem sudu u Čačku radi odlučivanja o žalbi tužioca na rešenje o troškovima postupka. Dakle i postupak po predlogu za ponavljanje parničnog postupka traje tri godine i još uvek nije okončan.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe je u izvesnoj meri doprineo dužem trajanju parničnog postupka jer je više puta precizirao tužbeni zahtev . Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe pri tome nije zloupotrebi o zakonom propisana procesna prava, ali je ishod odlučivanja po njegovom zahtevu imao za posledicu odugovlačenje, a ne ubrzanje parničnog postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je , krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalb i, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tač. 1. i 2. izreke, dok je u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupci iz tač. 1. i 2. okončali u najkraćem roku.

U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe ovaj zahtev nije opredelio niti je priložio dokaze o pretrpljenoj materijalnoj šteti.

6. U pogledu zahteva za utvrđivanje povrede prava na pravno sredstvo iz člana 3 6. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosilac za povredu naveden og prava nije dao ustavnopravne razloge, imajući u vidu da su podnosiocu bila na raspolaganju sva zakonsko m propisana pravna sredstva koja je i koristio , te je u tom delu ustavna žalba odbačena, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević