Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu zbog smetanja državine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih rešenja u sporu zbog smetanja državine. Sud je ocenio da su nižestepeni sudovi na ustavnopravno prihvatljiv način primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev, jer je isključenje električne energije zbog duga bilo zakonski osnovano.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vlastimira Nedeljkovića iz Niša, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vlastimira Nedeljkovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu P. 4849/10 od 14. jula 2010. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 98/11 od 2. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vlastimir Nedeljković iz Niša je 16. maja 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Đorđevića, advokata iz Niša, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu P. 4849/10 od 14. jula 2010. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 98/11 od 2. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede odredaba člana 18. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da sudovi u osporenim odlukama nisu pravilno primenili pozitivne zakonske propise, a pre svega odredbu člana 378. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima koja ''reguliše zastarelost od godinu dana za potraživanja koja nastaju mesečno za potrebe domaćinstva''. Dalje se navodi da tuženi ''umesto da utuži tužioca, uskraćuje mu pravo na korišćenje električne energije'', čime vrši klasičnu zloupotrebu prava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da se pred Osnovnim sudom u Nišu vodio parnični postupak po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženog ED ''Jugoistok'' DOO iz Niša, radi smetanja državine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu P. 4849/10 od 14. jula 2010. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi smetao tužioca u mirnom posedu državine električnog brojila broj 3367040069000, na taj način što je isključio dovod električne energije od navedenog brojila do kuće tužioca, a koje brojilo se nalazi u delu porodične stambene zgrade oca tužioca i služi za napajanje električnom energijom porodične stambene zgrade tužioca u ul. Mojsija Mihajlovića 45 u Niškoj Banji i da ga je time onemogućio u mirnoj i faktičkoj državini korišćenja električne energije u njegovoj zgradi, pa da se naloži tuženom da uspostavi pređašnje stanje uspostavljanjem normalnog napajanja električnom energijom njegove porodične zgrade, kao i da se zabrani tuženom da ubuduće na ovaj ili sličan način smeta tužioca u mirnoj i faktičkoj državini korišćenja navedenog električnog brojila i električne energije, dok je drugim stavom izreke odlučeno o troškovima postupka.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 98/11 od 2. februara 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja se navodi: da je tuženi 7. jula 2009. godine obustavio isporuku električne energije tužiocu; da je na dan izdavanja naloga tuženi imao dospelo, a neizmireno potraživanje prema tužiocu u iznosu od 243.815,80 dinara i da je prema ovlašćenjima iz Zakona o energetici i Uredbi o uslovima isporuke električne energije tuženi obustavio isporuku električne energije kupcu; da je nesporno da je tužilac izmirio obaveze prema tuženom na ime duga po rešenju Opštinskog suda u Nišu Iv. 2366/08 po računima od 1. januara 2007. godine, a da je po računu broj 87 za juni 2009. godine tužilac dugovao tuženom ukupan iznos od 248.151,37 dinara, od čega je prethodni saldo 243.815,80 dinara, a račun za utrošenu električnu energiju za juni mesec 2009. godine je 2.175,86 dinara; da je nakon isključenja brojila isto plombirano plombom broj 71163; da je tuženi isključenjem tužiočevog brojila postupao u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o energetici, pa na opisani način nije izvršio smetanje državine.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim sudskim rešenjima povređeno njegovo pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pre svega, zato što sudovi nisu primenili zakonska pravila o zastarelosti potraživanja, već su podnosiocu isključili električnu energiju zbog duga nastalog 2003. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede označenog Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je ocenio da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, ponavlja navode iznete u žalbi protiv prvostepenog rešenja, koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, te u suštini osporava zakonitost navedenih sudskih rešenja, ukazujući na pogrešnu primenu merodavnog prava.

Ustavni sud ističe da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne da kao instancioni sud ispituje zakonitost pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine određenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu odnosno uskraćivanje. Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima, već podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda očekuje da još jednom preispita zakonitost osporenih sudskih rešenja, zahtevajući od njega da ''ukine osporene odluke, vrati predmet na ponovno suđenje, ali drugom veću'', te privremenom merom zabrani tuženom ponovno isključenje električne energije.

Ustavni sud je konstatovao da su Osnovni sud u Nišu i Viši sud u Nišu u obrazloženju osporenih rešenja naveli detaljne razloge zbog čega nije osnovan podnosiočev zahtev kojim je tražio da se utvrdi da ga je tuženi smetao u mirnom posedu državine električnog brojila.

U konkretnom slučaju, tuženi je bio ovlašćen da obustavi isporuku električne energije zbog neizvršavanja ugovornih obaveza od strane podnosioca ustavne žalbe, koji je na dan izdavanja naloga za isključenje električnog brojila dugovao tuženom ukupno 243.815,80 dinara, pa je u svemu ustavnopravno prihvatljiv zaključak drugostepenog suda da u radnjama tuženog nije bilo protivpravnosti, jer su one izvršene saglasno pozitivnim propisima. Tuženi je, pre svega, postupao u smislu odredbe člana 63. stav 1. Zakona o energetici (''Službeni glasnik RS'', broj 84/04), koja propisuje da će, u slučaju tehničkih ili drugih smetnji u isporuci energije čiji je uzrok na objektu kupca ili u slučaju kada kupac ne izvršava ugovorne obaveze, energetski subjekt za prenos, odnosno transort ili distribuciju, obustaviti isporuku energije kupcu, pod uslovima i na način propisan tim zakonom i drugim propisima donetim u skladu sa istim zakonom. Takođe, prema odredbi člana 27. stav 2. Uredbe o uslovima isporuke električne energije (''Službeni glasnik RS'', broj 107/05), kupcu se može obustaviti isporuka električne energije, između ostalog, i u slučaju kada ne izvršava obaveze za isporučenu električnu energiju u propisanom odnosno ugovorenom roku (tačka 10.).

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na primenu pravila o zastarelosti potraživanja, Ustavni sud je konstatovao da ovi navodi takođe nisu prihvatljivi, jer se u ovoj pravnoj stvari parnični postupak vodio radi smetanja državine, a ne radi nastalog duga, odnosno naplate neizmirenih potraživanja, u kom slučaju bi eventualno bilo mesta isticanju prigovora zastarelosti i primeni odredbe člana 378. stav 1. tačka 1) Zakona o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i ''Službeni list SRJ'', br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99), prema kojoj zastarevaju za jednu godinu potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimnačarske usluge i za održavanje čitoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva.

Stoga je Ustavni sud ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da su osporena sudska rešenja doneta proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njima povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe kojima se poziva na povredu člana 18. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovim odredbama ne jemči nijedno posebno (samostalno) ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda ovog načela akcesorne prirode, jer može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić