Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 11 godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra zbog neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. S . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. S. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1822/05 (inicijalno P. 531/2000), a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 20651/11, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosi teljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. S. iz Beograda podnela je, 11. januara 2012. godine, preko punomoćnika D. K, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1822/05, a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 20651/11. U dopuni ustavne žalbe od 13. juna 2014. godine podnositeljka je osporila i dužinu trajanja drugog parničnog postupka koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4700/07 (inicijalno P. 3522/01), a kasnije pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41910/13.

Povodom osporenog trajanja parničnog postupka koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4700/07 (inicijalno P. 3522/01), a kasnije pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 41910/13, Ustavni sud je informacijom Su. 1/4 od 6. oktobra 2014. godine formirao poseban predmet Už- 7382/14.

Podnositeljka ustavne žalbe je, između ostalog, navela: da je 28. februara 2000. godine podnela Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi poništaja ugovora o prodaji stana; da je rešenjem P. 1822/05 od 2. oktobra 2007. godine odbačena njena tužba; da je Viši sud u Beogradu rešenjem Gž. 462/10 od 24. avgusta 2011. godine ukinuo navedeno rešenje o odbačaju tužbe i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu P. 20651/11 od 1. decembra 2011. godine kojom je njen tužbeni zahtev odbijen; da nije izjavila žalbu protiv navedene presude, te da je parnični postupak okončan nakon 11 godina od podnošenja tužbe.

Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, da joj se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete i materijalne štete, koja se sastoji od parničnih i advokatskih troškova.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta ranije Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1822/05 (inicijalno P. 531/2000), kasnije Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 20651/11, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja G. S. iz Beograda, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 29. februara 2000. godine podnela Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv R. M. iz Beograda, radi poništaja ugovora o prodaji stana. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 531/2000. Pripremno ročište je održano 15. juna 2000. godine. Nakon toga sud je zakazao ročište za 29. oktobar 2001. godine na koje nije pristupio tuženi, a na ročište od 21. januara 2002. godine nije pristupila tužilja, pa je sud rešenjem odredio mirovanje postupka. Postupajući po predlogu tužilje, sud je na ročištu održanom 21. februara 2002. godine, dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo rešenje o mirovanju postupka.

U nastavku postupka zakazano je 12 ročišta za glavnu raspravu na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka, predloženih svedoka i umešača na strani tuženih, kojima je sud dozvolio stupanje u parnicu na ročištu održanom 19. septembra 2006. godine. Sud je rešenjima P. 531/2000 od 9. maja 2005. godine i od 19. maja 2005. godine naložio tužilji da uredi tužbu u pogledu pasivne legitimacije i vrednosti predmeta spora. Tužilja je postupila po nalozima suda, pa je tužbu proširila i na tuženu A. S. Međutim, tužbu je povukla u odnosu na označenu drugotuženu, što je sud konstatovao donošenjem rešenja, a tužbeni zahtev je konačno precizirala podneskom od 7. februara 2006. godine. Postupajući sudija je 11. jula 2005. godine naložio da se predmetu dodeli novi broj, pa je dodeljen broj P. 1822/05.

Treći opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 1822/05 od 2. oktobra 2007. godine odbacio tužbu u ovoj pravnoj stvari i obavezao tužilju da tuženom i umešačima na strani tuženog naknadi parnične troškove.

Tužilja je 14. novembra 2007. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 462/10 od 24. avgusta 2011. godine ukinuo rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1822/05 od 2. oktobra 2007. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ponovni postupak je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 20651/11, koji je održao ročište 1. decembra 2011. godine i doneo presudu.

Presudom Prvog osnovnog suda P. 20651/11 od 1. decembra 2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj ugovora o kupoprodaji stana i obavezana tužilja da tuženom i umešačima na strani tuženog naknadi troškove postupka.

Pismeni otpravak presude je 13. decembra 2011. godine uručen punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 29. februara 2000. godine, podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 20651/11 od 1. decembra 2011. godine, iz čega proizilazi da je postupak ukupno trajao preko 11 i po godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen, jer je sud saslušao više svedoka, nekoliko puta je nalagao tužilji da uredi tužbu u pogledu pasivne legitimacije tuženog i u pogledu predmeta spora, dozvolio je učešće umešača na strani tuženog, sve u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne može opra vdati navedeno trajanje postupka posebno imajući u vidu da je sud odbacio tužbu posle sedam godina od pokretanja spora, rešenjem P. 1822/05 od 2. oktobra 2007. godine, jer je tužba podneta posle isteka zakonskih rokova za njeno podnošenje. Iz navedenog prozlazi da je prvostepeni sud nakon sprovedenog dokaznog postupka i nakon sedam godina od podnošenje tužbe doneo procesnu odluku kojom je tužba odbačena iz procesnih razloga. Pri tome je navedeno rešenje ukinuto rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 462/10 od 24. avgusta 2011. godine, sa obrazloženjem da u situaciji kada je neko pravo prestalo, zahtev koji je podnet po isteku roka je neosnovan i o istom prvostepeni sud meritorno treba da odluči.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprineo i drugostepeni sud (Okružni sud u Beogradu, a nakon 1. januara 2010. godine i Viši sud u Beogradu na koji je prešla nadležnost za odlučivanje), jer je skoro četiri godine (do donošenja rešenja Gž. 462/10 od 24. avgusta 2011. godine) trajalo odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja P. 1822/05 od 2. oktobra 2007. godine. U vreme podnošenja žalbe predmetni postupak je već trajao više od 11 godina.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman materijalni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodila radi poništaja ugovora o prodaji stana i da je u izvesnoj meri doprinela dužini trajanja postupka . Doprinos podnositeljke ustavne žalbe se ogleda u tome da nije pristupila na jedno ročište, pa je sud odredio mirovanje postupka, međutim, po predlogu tužilje za vraćanje u pređašnje stanje postupak je nastavljen posle mesec dana. Pored navedenog podnositeljki je rešenjem suda dva puta bilo naloženo da uredi tužbu u pogledu pasivne legitimacije tuženog i vrednosti predmeta spora, u toku parnice je proširila i povukla tužbu u odnosu na označenu drugotuženu. Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka nije izjavila žalbu protiv prvostepene presude kojom je njen tužbeni zahtev odbije i ocenio da je to njeno procesno pravo.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Trećeg opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1822/05, a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 20651/11.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, određenu složenost predmeta spora, dužinu trajanja osporenog postupka , postupanje nadležnih sudova i doprinos podnositeljke ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnositeljki za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu ne delotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da podnositeljka ustavne žalbe istu vezuje za iznose koje je, obavezana da plati u predmetnom pravnosnažno okončanom parničnom postupku, zbog čega je ocenio da nema Ustavom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.