Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupak za donošenje konačnog rešenja o starosnoj penziji, pokrenut 2007. godine, nije bio pravnosnažno okončan. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. S . iz Ćuprije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija u predmetu broj D. 13970 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. S . iz Ćuprije je, 22. februara 2018. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija u predmetu broj D. 13970.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da postupak traje duže od deset godina i postavila je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija broj D. 13970, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. avgusta 2007. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju.

Zaključkom prvostepenog organa broj D. 13970 od 5. oktobra 2009. godine prekinut je postupak do rešavanja prethodnog pitanja, tj. uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. januara 2004. do 1. avgusta 2007. godine.

Prvostepeni organ je privremenim rešenjem broj D. 13970 od 14. januara 2010. godine podnositeljki utvrdio pravo na starosnu penziju , od 2. avgusta 2007. godine, u mesečnom iznosu od 8470,47 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. aprila 2016. godine podnela zahtev prvostepenom organu uprave za donošenje konačnog rešenja o starosnoj penziji.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija broj 181.7-1 00324/16 od 22. aprila 2016. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na starosnu penziju, od 2. avgusta 2007. godine, u mesečnom iznosu od 8492,51 dinar, te je određeno da se ovim rešenjem zamenjuje privremeno rešenje broj 13970 od 14. januara 2010. godine.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnositeljka je 16. maja 2016. godine izjavila žalbu, koja je uvažena rešenjem drugostepenog organa uprave broj 01-02/181.6.7 7550/16 od 17. avgusta 2016. godine, te je poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija broj 182.6-3 00028/16 od 31. decembra 2019. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na starosnu penziju, od 2. avgusta 2007. godine, u mesečnom iznosu od 8862,49 dinara.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnositeljka je 13. januara 2020. godine izjavila žalbu, koja je uvažena rešenjem drugostepenog organa uprave broj 01-02/181.6.7 3570/20 od 16. jula 2020. godine, te je poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Ćuprija broj 181.8-6 205/20 od 27. jula 2020. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na starosnu penziju, od 2. avgusta 2007. godine, u mesečnom iznosu od 8862,49 dinara.

U spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje uručeno podnositeljki, te da li je protiv navedenog rešenja podnositeljka koristila pravna sredstva, odnosno da li je postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak; u tom slučaju, drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje ; da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 171. stav 3); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

5. Razmatrajući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud najpre konstatuje da je podnositeljka povredu prava na suđenje u razumnom roku obrazložila time da postupak za donošenje konačnog rešenja kojim će biti odlučeno o njenom pravu na starosnu penziju traje duže od deset godina.

Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka 13. avgusta 2007. godine podnela nadležnom Fondu zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju, te da je podnositeljki privremenim rešenjem od 14. januara 2010. godine ovo pravo i priznato, u iznosu i na način bliže navedenim u tom rešenju. Podnositeljka je 18. aprila 2016. godine podnela istom organu zahtev za donošenje konačnog rešenja i ovaj postupak nije pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo donekle složeno.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala legitiman interes da se o njenom zahtevu efikasno odluči, odnosno da se, u konkretnom slučaju, nakon donošenja privremenog rešenja, donese konačno rešenje kojim joj se utvrđuje pravo na starosnu penziju, u tačno određenom iznosu.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da se, nakon donošenja privremenog rešenja od 14. januara 2010. godine, kojim joj je utvrđeno pravo na starosnu penziju, podnositeljka nije obraćala nadležnom Fondu zahtevom za donošenje konačnog rešenja sve do 18. aprila 2016. godine . Ustavni sud ukazuje da nije ni bila obaveza podnositeljke da nakon već podnetog zahteva za utvrđivanje prava na penziju podnese novi zahtev za donošenje konačnog rešenja, ali svakako je postojala mogućnost da se podnositeljka na propisanom obrascu obrati nadležnom Fondu zahtevom za donošenje konačnog rešenja, kako bi ubrzala postupak njegovog donošenja, a što je podnositeljka i učinila, ali tek nakon više od šest godina . Takođe, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka nije koristila ni procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“. Naime, nakon što je rešenjem drugostepenog organa uprave od 17. avgusta 2016. godine poništeno prvostepeno rešenje, novi akt u izvršenju je donet tek 31. decembra 2019. godine, odnosno nakon tri godine i četiri meseca. Podnositeljka je, saglasno navedenim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, mogla već nakon 30 dana da koristi žalbu, te eventualno i druga sredstva kako bi doprinela bržem okončanju postupka.

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje prvostepenog organa uprave prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Naime, Ustavni sud ukazuje da se privremeno rešenje o utvrđivanju prava na penziju donosi onda kada su ispunjeni uslovi za sticanje penzije, ali nisu poznati i kompletirani svi podaci koji su potrebni za donošenje konačnog rešenja. Nadležna filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, po službenoj dužnosti, potražuje nedostajuće podatke i donosi konačno rešenje kada se otklone razlozi privremenosti rešenja, odnosno kada se pribave podaci koji su potrebni za donošenje konačnog rešenja. Ne postoji zakonski rok za donošenje konačnog rešenja kojim će privremeno rešenje biti zamenjeno, već to zavisi od potrebnog vremena za otklanjanje razloga privremenosti. Iz dostavljenih spisa predmeta, Ustavni sud je utvrdio da uopšte nema aktivnosti prvostepenog organa uprave u periodu od 2010. godine do 2016 . godine u pribavljanju nedostajućih podataka. Ustavni sud konstatuje da je konačno rešenje doneto četiri dana nakon podnošenja zahteva. U daljem toku postupka rešenje je poništeno, te su doneta još dva prvostepena rešenja i dve odluke drugostepenog organa uprave i u spisima predmeta nema dokaza da je predmetni postupak pravnosnažno okončan.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , posebno imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i doprinos podnositeljke trajanju postupka. Ustavni sud još jednom napominje da, bez obzira što nije bila obaveza podnositeljke da nakon već podnetog zahteva za utvrđivanje prava na penziju podnese novi zahtev za donošenje konačnog rešenja, svakako je postojala mogućnost da se podnositeljka na propisanom obrascu obrati nadležnom Fondu sa zahtevom za donošenje konačnog rešenja, kako bi ubrzala postupak njegovog donošenja, a što je podnositeljka i učinila, ali tek nakon više od šest godina. Pored toga, podnositeljka nije koristila ni procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“. Iz tih razloga, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja nadležnog organa uprave. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti