Odbacivanje ustavne žalbe o prinudnoj naplati sudske takse

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. Navodi podnosioca o nezakonitoj naplati zbog iznosa manjeg od propisanog minimuma ocenjeni su kao neutemeljeni na ustavnopravnim razlozima, jer zakonska odredba na koju se poziva ima drugačiju primenu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi DOO „Dijapek“ iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba DOO „Dijapek“ izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Leskovcu Iv. 1148/09 od 8. decembra 2009. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 632/10 od 11. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. DOO „Dijapek“ iz Niša je 4. maja 2010. godine, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 632/10 od 11. marta 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno prvostepeno rešenje Trgovinskog suda u Leskovcu Iv. 1148/2009 od 8. decembra 2009. godine, kojim je naloženo Narodnoj banci Srbije – Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac da prenese novčana sredstva na ime sudske takse na predlog za određivanje izvršenja u iznosu od 4.270,11 dinara i na ime sudske takse na rešenje po predlogu za određivanje izvršenja u iznosu od 3.750,11 dinara, sa računa izvršnog poverioca, kao taksenog obveznika, u korist budžeta Republike Srbije – računa Trgovinskog suda u Leskovcu. Po oceni drugostepenog suda, neosnovani su navodi žalbe o pogrešnoj primeni odredbe člana 41. stav 1. Zakona o sudskim taksama, zbog toga što se ovom odredbom ne propisuje da se prinudna naplata sudske takse ne može sprovesti ukoliko je iznos takse manji od najmanje takse pred Privrednim sudom, a koji iznosi 3.900,00 dinara, već se njome reguliše postupak prinudne naplate neplaćene sudske takse dostavljanjem rešenja banci kod koje se vodi račun taksenog obveznika, odnosno organizaciji za prinudnu naplatu.

Odredbom člana 42. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 9/02, 29/04 i 61/05) propisano je da ako iznos neplaćene takse u jednom predmetu, po izvršenju svih radnji, odnosno po pravnosnažnosti predmeta ne prelazi iznos najniže takse koja se plaća za tužbu u parničnom postupku, sud neće pokrenuti postupak za prinudnu naplatu takse.

4. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, ponavljajući navode iz žalbe protiv prvostepenog rešenja, ukazuje da su mu označena ustavna prava povređena time što su osporena rešenja, kojima je pravnosnažno određena prinudna naplata sudske trakse, doneta protivno odredbi člana 42. Zakona o sudskim taksama. Ovo iz razloga što iznos neplaćene sudske takse ne prelazi iznos najniže takse koja se plaća za tužbu u parničnom postupku pred Trgovinskim sudom u Leskovcu, čime nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za pokretanje postupka prinudne naplate sudske takse. Ustavni sud konstatuje da se navedena zakonska odredba odnosi na slučaj kada iznos neplaćene takse po izvršenju svih radnji u pravnosnažno okončanom postupku ne prelazi propisani iznos, dok je, u konkretnom slučaju, osporenim rešenjima određena prinudna naplata sudske takse samo za prve dve radnje u izvršnom postupku, pri čemu i njihov iznos prelazi iznos najniže takse koja se plaća u postupku pred Trgovinskim sudom, na koju se podnosilac ustavne žalbe poziva. Imajući u vidu da je ovaj navod ustavne žalbe bio predmet ocene u postupku po žalbi pred drugostepenim sudom, Ustavni sud ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nije nadležan da preispituje zakonitost sudskih odluka, niti se podnosilac ustavne žalbe može pred Ustavnim sudom prvi put pozivati na povredu zakonske odredbe ukoliko je nije istakao u izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da se razlozi izneti u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na to da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo pravično suđenje i pravo na naknadu štete.

Ustavni sud konstatuje da se odredba Evropske konvencije čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi sadržinski ne razlikuje od odredaba Ustava kojima se jemči pravo na pravično suđenje, te i u ovom slučaju postojanje eventualne povrede ovog prava Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe o prinudnoj naplati sudske takse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti