Odluka Ustavnog suda o pravu na obeštećenje za nacionalizovano građevinsko zemljište

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Proizvoljno je tumačenje da je naknadom za eksproprisanu zgradu obeštećen i bivši vlasnik za prethodno nacionalizovano građevinsko zemljište na kojem se zgrada nalazila.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2212/2009
04.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Bojandića iz Ležimira, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nenada Bojandića i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 779/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Bojandić iz Ležimira je 25. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Vidosave Vidić Manastirac, advokata iz Sremske Mitrovice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 779/05.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nj egovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 779/05, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Nenad Bojandić, ovde podnosilac ustavne žalbe je 29. septembra 1994. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, sa zahtevom da se prvotužena Savezna Republika Jugoslavija i drugotužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova obavežu da mu naknade nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih bolova, naruženosti i na ime umanjene opšte životne aktivnosti koja je nastala kao posledica njegovog učestvovanja u ratu tokom 1991. i 1992. godine, u sastavu jedinica Vojske Republike Srpske, kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova , kao i da mu naknade parnične troškove.

Do donošenja rešenja P. 1219/94 od 8. juna 1999. godine kojim je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici utvrdio prekid postupka u ovoj pravnoj stvari, te naveo da će postupak biti nastavljen po predlogu jedne od stranaka po prestanku ratnog stanja, parnični sud je zakazao i održao tri ročišta (24. oktobra 1994. godine; 8. novembra 1994. godine – kada je sud, u odsustvu uredno pozvanih tuženih, sproveo dokaz saslušanjem tužioca kao parnične stranke i odredio medicinsko veštačenje putem veštaka hirurga i neuropsihijatra i 2. decembra 1994. godine – kada je sud doneo rešenje da se ročište odloži na neodređeno vreme dok Ministarstvo unutrašnjih poslova ne dostavi traženi izveštaj).

Tužilac – ovde podnosilac ustavne žalbe je tokom ove faze postupka urgirao dva puta da se zakaže novo ročište, s obzirom na to da je poslednje održano 2. decembra 1994. godine ( 11. oktobra 1995. godine i 17. decembra 1996. godine).

Podnosilac je 19. maja 2000. godine zatražio nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na prestanak ratnog stanja, te predložio svedoke koje bi sud trebalo da sasluša .

Do donošenja prvostepene presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1219/94 kojom je usvojen u celosti tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda Republiku Srbiju – MUP Republike Srbije, a odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u odnosu na p rvotuženu Državnu zajednicu SCG, parnični sud je zakazao 30 ročišta (13. novembra 2000. godine; 13. decembra 2000. godine – kada je sud saslušao tužioca kao pa rničnu stranku; 26. decembra 2000. godine – kada je sud saslušao veštake; 11. januara 2001. godine – ovo ročište nije održano zbog bolesti postupajućeg sudije; 26. januara 2001. godine; 15. februara 2001. godine – kada je sud izvršio uvid u rešenje Opštinske uprave Sremska Mitrovica, medicinsku dokumentaciju tužioca, rešenje vojnog odseka u Sremskoj Mitrovici, nalaz, ocenu i mišljenje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i potvrdu specijalne jedinice MUP; 28. februara 2001. godine; 12. marta 2001. godine – kada je sud zaključio glavnu raspravu, a istog dana je doneo rešenje P. 1219/94 kojim se glavna rasprava zaključena 12. marta 2001. godine ponovo otvara radi sprovođenja novih dokaza; 3. aprila 2001. godine – kada je sud doneo rešenje da se rasprava odloži na neodređeno, a sledeća zakaže nakon što stigne izvešt aj Ministarstva unutrašnjih poslova R epublike Srbije i Vojnog odseka Sremska Mitrovica; 11. juna 2001. godine; 25. juna 2001. godine – kada je sud doneo rešenje da se rasprava odloži na neodređeno; 23. oktobra 2001. godine – kada je sud zaključio glavnu raspravu a istog dana je doneo rešenje P. 1219/94 kojim se glavna rasprava zaključena 23. oktobra 2001. godine ponovo otvara radi sprovođenja novih dokaza; 3. decembra 2001. godine – kada je sud pročitao dopis Vojnog odseka Sremska Mitrovica od 27. novembra 2001. godine, a tužilac preinačio tužbeni zahtev tako što obavezuje prvotuženog i drugotuženog da mu solidarno naknade nematerijalnu štetu; 25. decembra 2001. godine – kada je sud zaključio glavnu raspravu, a istog dana je doneo rešenje P. 1219/94 kojim se glavna rasprava zaključena 25. decembra 2001. godine ponovo otvara radi sprovođenja novih dokaza; 29. avgusta 2002. godine ; 3. oktobra 2002. godine; 28. novembra 2003. godine; 28. januara 2004. godine – ovo ročište nije održano, jer sud nije imao dokaza da su tuženi uredno pozvani; 20. februara 2004. godine ; 2. aprila 2004. godine; 10. maja 2004. godine – kada je sud izveo dokaz saslušanjem svedoka; 27. maja 2004. godine – kada je sud izveo dokaz saslušanjem svedoka; 9. juna 2004. godine – ovo ročište nije održano, jer sud nije imao dokaza da su tuženi u redno pozvani; 2. jula 2004. godine; 12. oktobra 2004. godine – kada je sud saslušao tužioca u svojstvu parnične stranke; 1. novembra 2004. godine – kada je sud naložio veštačenje finansijske struke , a kako je tužilac 9. decembra 2004. godine obavestio sud da povlači zahtev za naknadu materijalne štete, te da shodno tome prestaje pot reba za finansijskim veštačenjem, tako je sud na ročištu koje je održano 24. februara 2005. godine zaključio glavnu raspravu). Od zakazanih ročišta tri nisu održana.

Tužilac – podnosilac ustavne žalbe je tokom ove faze postupka urgirao četiri puta da se zakaže novo ročište ( 21. novembra 2002. godine, 13. februara 2003. godine , 28. maja 2003. godine i 28. oktobra 2003. godine ).

Postupajući po žalbi drugotužene, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je 7. jula 2005. godine doneo rešenje Gž. 685/05 kojim je uvažio žalbu drugotužene, pa ukinuo u pobijanom delu presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1219/94 od 24. februara 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na p onovno raspravljanje i odlučivanje.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 779/05.

Do donošenja presude P. 779/05 od 18. novembra 2005. godine, kojom je tužbeni zahtev tužioca u odnosu na drugotuženu usvojen u celosti, Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je u ponovnom postupku održao tri ročišta (26. septembra 2005. godine; 18. oktobra 2005. godine i 18. novembra 2005. godine, kada je zaključio glavnu raspravu).

Postupajući po žalbi tužene, Apelacioni sud u Novom Sadu je 26. januara 2010. godine doneo presudu Gž. 6/10 kojom je žalbu delimično usvojio, pa presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 779/05 od 18. novembra 2005. godine u pobijanom usvajajućem delu tužbenog zahteva i odluci o troškovima postupka preinačio, tako što je obavezao tuženu da tužiocu isplati u izreci presude tačno određene iznose , na ime naknade nematerijalne štete.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP) bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je dužnost predsednika veća da se stara da se predmet spora svestrano pretrese ali da se usled toga postupak ne odugovlači, tako da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu i da nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom (član 311. st. 2. i 5.) .

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji se primenjivao do okončanja osporenog parničnog postupka, imao je sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg ZPP koje se odnose na efikasno postupanje i posebnu obavezu suda da hitno postupa u radnim sporovima.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 29. septembra 1994. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, kao i da je okončan 26. januara 2010. godine , donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 6/10 .

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak trajao nešto više od 15 godina što samo po sebi ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca (složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca), trajanje sudskog postupka u periodu od preko 15 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem ni je doprine o dugom trajanju postupka , te da je čak sedam puta urgirao parničnom sudu zakazivanje novog ročišta i okončanje postupka u razumnom roku.

Predmet spora je nesumnjivo od izuzetnog značaja za podnosioca, s obzirom na to da je tužbu sudu podneo sa zahtevom da sud obaveže prvotuženu i drugotuženu da mu naknade nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih bolova, naruženosti i na ime umanjene opšte životne aktivnosti koja je nastala kao posledica njegovog učestvovanja u sastavu jedinica Vojske Republike Srpske, kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova tokom 1991. i 1992. godine .

Što se tiče složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Naime, sud je tokom postupka naložio potrebna veštačenja, saslušavao stranke i svedoke, te izvršio uvid u medicinsku dokumentaciju tužioca, rešenje vojnog odseka u Sremskoj Mitrovici, nalaz, ocenu i mišljenje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i potvrdu specijalne jedinice MUP -a, što samo po sebi nije bilo složeno, te nije bilo opravdanog razloga za trajanje ovog parničnog postupka u periodu dužem od 15 godina.

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da je nerazumno dugo trajanje parničnog postupka u predmetu P. 779/05 Opštiskog suda u Sremskoj Mitrovici uzrokovano prvenstveno nedelotvornim i neažurnim postupanjem prvostepenog suda, koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se o pravu podnosi oca ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja postupka . Ustavni sud je posebno imao u vidu i činjenicu da je prvostepena presuda P. 1219/94 doneta tek 24. februara 2005. godine, dakle 11 godina nakon podnošenja tužbe sudu, kao i da je navedena prvostepena presuda ukinuta 7. jula 2005. godine i predmet vraćen na ponovno postupanje, a da je presuda P. 779/05 od 18. novembra 2005. godine, koja je doneta u ponovnom postupku postala pravnosnažna tek 26. januara 2010. godine kada je Apelacioni sud u Novom Sadu, postupajući po žalbi tužene doneo presudu Gž. 6/10. Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da u periodu od 2. decembra 1994. godine pa do 13. novembra 2000. godine, Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici nije zakazao nijedno ročište, kao i da je u periodu od 15 godina bilo zakazano svega 33 ročišta, što znači da je sud zakazivao prosečno dva ročišta godišnje, koje činjenice su u direktnoj vezi sa dužim trajanjem postupka, te se u konkretnom slučaju mo gu staviti na teret parničnom sudu.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je postupanje Opštinskog suda u S remskoj Mitrovici dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje više od 15 godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

Ustavni sud je našao, budući da podnosilac ustavne žalbe ni je podne o zahtev za nakn adu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe, te je saglasno članu 89. stav 2. Zakona,odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Stoga je, Ustavni sud na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o pravu na obeštećenje za nacionalizovano građevinsko zemljište

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti