Grupna ustavna žalba zbog nenamirenih potraživanja u Sremskoj Mitrovici

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu za više podnosilaca u stečajnom postupku. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od po 800 evra i materijalne štete u visini priznatih potraživanja iz radnog odnosa, koja će biti isplaćena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-22136/2023
26.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V. iz Laćarka, kod Sremske Mitrovice, D. V. iz Sremske Mitrovice, M. P. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, Z. T. iz Mačvanske Mitrovice kod Sremske Mitrovice, Ž. L. iz Bosuta kod Sremske Mitrovice, S. J. iz Noćaja kod Sremske Mitrovice, R. U. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, D. U. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, M. U. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, D. T. iz Mačvanske Mitrovice kod Sremske Mitrovice, S. S. iz Noćaja kod Sremske Mitrovice, Z. B. iz Sremske Mitrovice, M. M. iz Sremske Mitrovice, Z. M. iz Nikinaca kod Rume, D. Š. iz Sremske Mitrovice, D. T. iz Sremske Mitrovice, M. I. iz Sremske Mitrovice, D. O. iz Noćaja kod Sremske Mitrovice, Z. C. iz Čalme kod Sremske Mitrovice, B. R. iz Mačvanske Mitrovice kod Sremske Mitrovice, M. M. iz Vitojevaca kod Rume, D. G. iz Mačvanske Mitrovice kod Sremske Mitrovice, P. S. iz Sremske Mitrovice, S. P. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, J. S. iz Bešenova kod Sremske Mitrovice, R. K. iz Sremske Mitrovice, Lj. B. iz Sremske Mitrovice, S. Ž. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice i A. Ž. iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V, D. V, M. P, Z. T, Ž. L, S. J, R. U, D. U, M. U, D. T, S. S, Z. B, M. M, Z. M, D. Š, D. T, M. I, D. O, Z. C, B. R, M. M, D. G, P. S, S. P, J. S, R. K, Lj. B, S. Ž. i A. Ž. i utvrđuje se da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19.

2. Utvrđuje se pravo M. V, D. V, M. P, Z. T, Ž. L, S. J, R. U, D. U, M. U, D. T, S. S, Z. B, M. M, Z. M, D. Š, D. T, M. I, D. O, Z. C, B. R, M. M, D. G, P. S, S. P, J. S, R. K, Lj. B, S. Ž. i A. Ž. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo M. V, D. V, M. P, Z. T, Ž. L, S. J, R. U, D. U, M. U, D. T, S. S, Z. B, M. M, Z. M, D. Š, D. T, M. I, D. O, Z. C, B. R, M. M, D. G, P. S, S. P, J. S, R. K, Lj. B, S. Ž. i A. Ž. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V. iz Laćarka kod Sredmke Mitrovice i druga lica navedena u uvodu i izreci odluke, podneli su 25. decembra 2023. godine, preko punomoćnika dr M. J, advokata iz Kule, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stv 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. Tražili su naknadu nematerijalne štete i materijalne štete. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe podneli su prijavu potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 34/15 nad stečajnim dužnikom „P.“ a.d. Sremska Mitrovica, koji je pokrenut 20. januara 2016. godine, a koja potraživanja su im priznata. Za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Postupak se sada vodi prema stečajnoj masi stečajnog dužnika u predmetu istog suda St. 21/19.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom“.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Ustavni sud najpre konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja ustavne žalbe trajao više od sedam godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu St. 21/19, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

10. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Grupna ustavna žalba zbog nenamirenih potraživanja u Sremskoj Mitrovici

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti