Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku za ubrzavanje izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Neprihvatljiv je stav suda da je izvršni postupak okončan pred sudom samim tim što je predmet ustupljen javnom izvršitelju, te je odbacivanje prigovora za ubrzavanje postupka bilo proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. Z. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. Z. i utvrđuje da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 12/23 od 24. januara 2023. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se odbacuje ustavna žalba u preostalom delu.

2. Poništava se rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 12/23 od 24. januara 2023. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 12687/17.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. Z. iz Beograda je 27. februara 2023. godine, preko punonomoćnika T. O, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 12/23 od 24. januara 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 12687/17.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac izjavio prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka u kome mu je dostavljeno rešenje o izvršenju tek nakon 14 godina; da je osporenim rešenjem prigovor odbačen kao nedozvoljen, sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan pred sudom i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi daljeg sprovođenja izvršenja, što je u suprotnosti sa ustavnosudskom praksom. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 16. januara 2023. godine, u svojstvu predlagača, podneo Drugom osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred istim sudom u predmetu Iv. 12687/17.

Drugi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4 I. 12/23 od 24. januara 2023. godine odbacio prigovor predlagača, konstatujući da je postupak pred sudom okončan donošenjem zaključka o nastavku postupka sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem, u skladu sa odredbom člana 166. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 12/23 od 24. januara 2023. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se pred tim sudom vodio u predmetu Iv. 12687/17, nalazeći da se postupak pred sudom, nakon što je predmet ustupljen javnom izvršitelju, smatra okončanim, u smislu člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak povodom koga je uložen prigovor, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenog rešenja proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, a potom i Drugim osnovnim sudom u Beogradu nakon formiranja nove mreže sudova, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem Biljanom Petrović i da u toj izvršnoj stvari nije donet bilo kakav akt o okončanju izvršnog postupka na jedan od dva zakonom propisana načina.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Drugi osnovni sud u Beogradu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se radi o okončanom izvršnom postupku. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 12/23 od 24. januara 2023. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred tim sudom u predmetu Iv. 12687/17, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu da je poništeno osporeno rešenje u ovoj ustavnopravnoj stvari i da će prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka biti predmet ponovnog razmatranja od strane Drugog osnovnog suda u Beogradu, to Ustavni sud nije posebno cenio navode o povredi prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava u postupku po navedenom prigovoru.

7. Što se tiče dela ustavne žalbe u kome podnosilac ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da je, zaštita navedenog ustavnog prava u sudskim postupcima koji su još uvek u toku, u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine kao pozitivnopravnog propisa. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan za odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete, a koji je podnosilac opredelio u visini troškova za sastav prigovora radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud ukazuje da su pravne posledice ove ustavnosudske odluke takve da će o navedenom pravnom sredstvu ponovo biti odlučeno u redovnom sudskom postupku. Stoga je Ustavni sud odbacio ovaj zahtev, saglasno odredbama čl. 89. st. 2. i st. 3. Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

10. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku za ubrzavanje izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti