Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao preuranjene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Sretena Jocića izjavljenu protiv radnji i rešenja Okružnog suda u Beogradu u toku krivičnog postupka. Žalba je ocenjena kao preuranjena jer podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva, budući da se zakonitost radnji može osporavati u žalbi na prvostepenu presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sretena Jocića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Sretena Jocića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Su. 262/09 od 26. oktobra 2009. godine i „radnji Okružnog suda u Beogradu u predmetu K. 1938/07 preduzetih 26. i 27. oktobra 2009. godine“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sreten Jocić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 26. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Vesne Lončar, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Su. 262/09 od 26. oktobra 2009. godine i „radnji Okružnog suda u Beogradu u predmetu K. 1938/07 preduzetih 26. i 27. oktobra 2009. godine“, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. st. 2. i 5. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

Prema stavu Ustavnog suda, pravna sredstva u krivičnom postupku se iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno drugostepenu presudu, ili po žalbi na rešenje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe u toku je krivični postupak pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 1938/07, zbog krivičnog dela teško ubistvo u potstrekavanju iz člana 114. tačka 9) u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika.

Na glavnom pretresu, koji je bio zakazan za 26. oktobar 2009. godine, trebalo je da putem video linka bude saslušan svedok Z.Đ. prikrivenog lika, jer je reč o licu koje se nalazi u programu zaštite svedoka zamoljene države Kraljevine Holandije. Na pretres su, pored ostalih lica, pristupili podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac advokat Z.T, dok njegov drugi izabrani branilac, advokat V.P. nije pristupio iako je uredno pozvan. Nakon što je postupajući sud utvrdio ispunjenost procesnih pretpostavki za izvođenje istražne radnje saslušanjem navedenog svedoka putem video linka, branilac podnosioca ustavne žalbe je zatražio odlaganje glavnog pretresa. Nakon što je sud rešenjem odbio predlog da se glavni pretres odloži i doneo rešenje da se održi, podnosilac ustavne žalbe je otkazao punomoćje prisutnom braniocu, pa je glavni pretres odložen i određeno je da se istražna radnja saslušanja pomenutog svedoka održi 27. oktobra 2009. godine i da se pozove drugi izabrani branilac podnosioca ustavne žalbe, advokat V.P. Drugom izabranom braniocu, advokatu V.P. istog dana je pokušana dostava poziva preko kurira na dve adrese, ali mu poziv nije mogao biti uručen, te je telefonskim putem, o čemu je sastavljena službena beleška, obavešten o danu i času održavanja istražne radnje. Takođe je određeno da se spisi predmeta dostave predsedniku suda radi postavljanja branioca po službenoj dužnosti.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Su. 262/09 od 26. oktobra 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe je postavljen branilac po službenoj dužnosti u krivičnom predmetu K. 1938/07, protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

Glavni pretres zakazan za 27. oktobar 2009. godine je održan i sprovedena je istražna radnja saslušanjem svedoka Z.Đ. putem video linka. Glavnom pretresu je prisustvovao branilac postavljen podnosiocu ustavne žalbe po službenoj dužnosti.

Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisano je: da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja, da okrivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru, da okrivljeni kome se sudi u odsustvu (član 304.) mora imati branioca čim sud donese rešenje o suđenju u odsustvu i da ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude, a ako je izrečena kazna zatvora od četrdeset godina - i za postupak po vanrednim pravnim lekovima. Kad se okrivljenom po službenoj dužnosti postavi branilac posle podignute optužnice, obavestiće se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optužnice, a ako optuženi u slučaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postaviće branioca po službenoj dužnosti (član 71. st. 1. do 4.); da se presuda može pobijati, pored ostalog, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka (član 367. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji i ako sud za vreme pripremanja glavnog pretresa ili u toku glavnog pretresa, ili prilikom donošenja presude, nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakonika, ili je na glavnom pretresu povredio pravo odbrane, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude (član 368. stav 2.); da drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati, pored ostalog, da li je glavni pretres, protivno odredbama ovog zakonika, održan u odsustvu optuženog, a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog (član 380. stav 1. tačka 1)).

4. Iz svega navedenog nedvosmisleno proizlazi da se prvostepena presuda može pobijati žalbom ako sud za vreme pripremanja glavnog pretresa ili u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu Zakonika o krivičnom postupku, ili je na glavnom pretresu povredio pravo odbrane. Ustavni sud je stoga ocenio da će podnosilac ustavne žalbe imati mogućnost da osporene radnje Okružnog suda u Beogradu od 26. i 27. oktobra 2009. godine osporava u žalbi na prvostepenu presudu koja bude doneta u krivičnom postupku koji se vodi, ako smatra da odredbe Zakonika o krivičnom postupku nisu bile pravilno primenjene, a da je to bilo od uticaja na zakonito i pravično donošenje presude. Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnosilac pre podnošenja ustavne žalbe nije iscrpeo sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom u postupku u kome su osporene radnje preduzete, odnosno da je ustavna žalba preuranjena, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Ovakvom odlukom Suda ne utiče se na mogućnost podnosioca ustavne žalbe da se po iscrpljivanju svih pravnih sredstava obrati Ustavnom sudu novom ustavnom žalbom, ako bude smatrao da su mu odlukama nadležnih organa povređena ili uskraćena prava zajemčena Ustavom.

5. U odnosu na osporeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Su. 262/09 od 26. oktobra 2009. godine kojim je okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, postavljen branilac po službenoj dužnosti, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje predstavlja procesni akt sudske uprave, te da nema karakter akta kojim se odlučuje o optužbama protiv okrivljenog. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje Suda.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao preuranjene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti