Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i dodeli naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu DOO „Sims“ zbog sedmogodišnjeg parničnog postupka, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku. Nalaže hitno okončanje postupka i dodeljuje podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra zbog neaktivnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi DOO "Sims" iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba DOO "Sims" i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 1608/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 4094/11 , povređeno pravo podnosioca ustavne ž albe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. DOO "Sims" iz Smedereva je 17. maja 201 1. godine podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen og odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 1608/05.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je trajanje osporenog sudskog postupka, koji je započet 2005. godine, neopravdano, zbog čega je p redložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i Osnovnom sudu u Smederevu naloži da u najkraćem roku done se prvostepenu presudu, a Republiku Srbiju obaveže da mu nadoknadi štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise parničnog predmeta Osnovnog suda u Smederevu P. 4094/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Živko Paunović iz Kamendola je 9. decembra 200 5. godine Opštinskom sudu u Smederevu podne o tužbu protiv tuženih DOO "Sims" iz Smedereva, ovde podnosioca ustavne žalbe, SZ "Bona Fides" iz Smedereva, UZGP "16. oktobar" iz Smedereva i Vesne Stojadinović iz Male Krsne, radi utvrđenja prava svojine i predaje u posed lokal a u Smederevu, u objektu ''Nadvožnjak 2'', ul. Albanskih spomenic a, i to lokala br. 7, na drugoj etaži prizemlja, površine 20m2, stečenog po osnovu kupoprodaje i zajedničke izgradnje , radi, delimičnog raskida ugovora o zajedničkoj izgradnji od 27. septembra 1996. godine, u pogledu odredbe iz tačke 9. ugovora i odredbe o predaji lokala, kao i naknade štete. Tužbom je predložena i privremena mera da se tuženima, do pravnosnažnog okončanja spora, zabrani otuđenje i opterećenje (zakup, podzakup) navedenog lokala. Predmet je zaveden pod brojem P. 1608/05.

Tužbu sa prilozima i poukom suda o obavezi davanja odgovora na tužbu, tuženi su primili u periodu od 14. decembra 2005. godine do 5. januara 2006. godine. Drugotuženi SZ "Bona fides" je odgovor na tužbu dostavio 20. decembra 2005. godine, trećetuženi UZGP "16. oktobar" je to učinio 16. januara 2006. godine, a prvotuženi DOO "Sims" 3. februara 2006. godine. Četvrtotužena Vesna Stojadinović odgovor na tužbu nije dostavila . U međuvremenu je Opštinski sud u Smederevu doneo rešenje P. 1608/05 od 30. decembra kojim je usvojio predloženu privremenu meru i tuženima zabranio svaku vrstu raspolaganja i opterećenja predmetnog lokala do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka . Protiv navedenog rešenja žalbu je 19. januara 2006. godine izjavio tuženi SZ "Bona Fides". Spis parničnog predmeta je Okružnom sudu u Smederevu prosleđen 20. februara 2006. godine. Okružni sud u Smederevu je , postupajući po žalbi drugotuženog , doneo rešenje Gž. 260/06 od 1. marta 2006. godine kojim je odbio žalbu i rešenje Opštinskog suda u Smederevu P. 1608/05 od 30. decembra 2005. godine potvrdio u celosti . Spisi predmeta su Opštinskom sudu u Smederevu vraćen i 9. marta 2006. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 8. juna 2006. godine, u odsustvu uredno pozvane četvrtotužene. Nakon predloga punomoćnika tužioca da se u ovoj pravnoj st vari izvede dokaz saslušanjem parničnih stranaka, kao i punomoćnika drugotužene, ročište je odloženo za 19. oktobar 2006. godine, sa napomenom da će na tom ročištu ovaj dokaz biti izveden. Dopisom od 25. jula 2006. godine Opštinski sud u Smederevu je obavestio parnične stranke da se ročište zakazano za 19. oktobar 2006. godine odlaže, a da će naredno biti određeno naknadno, pismenim putem. U međuvremenu, predmet je preuzeo drugi postupajući sudija. Nakon promene sudije, prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je za 12. januar 2007. godine. Ročište nije održano, iz razloga što četvrtotuženoj nije uručen poziv. Naredno ročište određeno je za 23. februar 2007. godine. U međuvremenu, sud je od nadležne Policijske uprave zatražio podatak o prebivalištu četvrtotužene. Policijska uprava u Smederevu je 22. januara 2007. godine obavestila sud da četvrtotužena stanuje na adresi iz tužbe.

Dana 22. februara 2007. godine u Opštinskom sudu u Smederevu je primljen podnesak Nebojše Jočića, stečajnog upravnika Uslužno zanatsko građevinskog preduzeća "16. oktobar", kojim obaveštava sud da je na d trećetuženim, rešenjem Trgovinskog suda u Požarevcu St. 23/06 od 29. januara 2007. godine otvoren stečajni postupak i predl aže prekid postupka u predmetnoj parnici, shodno odrebi člana 214. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi, na ročištu od ržanom 23. februara 2007. godine glavna rasprava je odložena na neodređeno vreme, do donošenja odluke suda o predloženom prekidu postupka. Podneskom od 2. marta 2007. godine punomoćnik tužioca obavestio sud da povlači tužbu u odnosu na trećetuženog . Dopisom od 13. avgusta 2007. godine sud je od trećetuženog zatražio da se izjasni o povlačenju tužbe, što je stečajni upravnik trećetuženog uradio podneskom od 30. avgusta 2007. godine, u kome se sa povlačenjem tužbe saglasio. Rešenjem Opštinskog suda u Smederevu P. 1608/05 od 17. januara 2008. godine utvrđeno je da je tužba tužioca u odnosu na trećetuženog povučena i ročište za glavnu raspravu je zakazano za 13. februar 2008. godine. Kako je punomoćnik drugotuženog 1. februara 2008. godine podneo molbu za odlaganje ročišta zbog godišnjeg odmora, sud je dopisom od 8. februara obavestio stranke u postupku da se ročište odlaže za 28. mart 2008. godine. Ročište zakazano za 28. mart 2008. godine nije održano zbog neurednog pozivanja četvrtotužene, te je naredno određeno za 23. maj 2008. godine, na koje je, po predlogu punomoćnika tužioca, četvrtotužena Vesna Stojadinović pozvana preko oglasne table suda. Zbog službene odsutnosti sudije, ročište zakazano za 23. maj 2008. godine nije održano, a naredno je određ eno za 26. avgust 2008. godine, na kojem je izveden dokaz saslušanjem tužioca, u svojstvu parnične stranke. Radi saslušanja zakonskih zastupnika prvo i drugotuženog, naredno ročište je zakazano za 17. oktobar 2008. godine, ali nije održano, bez navođenja razloga za odlaganje na zapisniku o glavnoj raspravi. Naredno ročište je određeno za 28. novembar 2008. godine, na kome je doneto rešenje o izvođenju dokaza saslušanjem punomoćnika drugotuženog, advokata Negovana Antića i zakonskog zastupnika prvotuženog. Povodom predloga punomoćnika prvotuženog, da se postupak prekine do pravnosnažnog okončanja spora u predmetu P. 1427/07 koji se vodi pred Trgovinskim sudom u Požarevcu , po tužbi tužioca DOO "Sims", protiv tuženog SZ "Bona Fides", sud je naložio da se od pisarnic e Trgovinskog suda u Požarevcu za naredno ročište, određeno za 11. februar 2009. godine, zatraže spis i navedenog predmeta. Na ročištu održanom 11. februara 2009. godine, najpre je doneto rešenje da se ne izvodi dokaz saslušanjem stranaka, s obzirom na to da se tužilac nalazi u Austriji i da nije uredno pozvan, nakon čega je punomoćnik tužioca obavestio sud da je u predmetu P. 1427/07 povučena tužba, dok su punomoćnici prvo i drugotuženog saglasno naveli da je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje i da predmet sada nosi oznaku P. 718/08. Naredno ročište je određeno za 28. april 2009. godine, uz nalog da se od pisarnice Trgovinskog suda u Požarevcu zatraži spis P. 718/08 i napomenu da će biti izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka i punomoćnika drugotužene. S obzirom na to da u međuvremenu nisu združeni spisi Trgovinskog suda u Požarevcu, te da nije bilo dokaza o urednom pozivanju zakonskog zastupnika drugotužene pozivom za saslušanje, ročište od 28. aprila 2009. godine odloženo je za 2. jul 2009. godine, sa napomenom da će na istom biti izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka.

Podneskom od 11. maja 2009. godine, punomoćnik drugotuženog je obavestio sud da je sedište drugotuženog izmešteno u Beograd, te da je prema drugotuženom pokrenut likvidacioni postupak, zbog čega je predložio prekid postupka, saglasno odredbi iz člana 214. st. 1. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. Zbog navedenog, ročište zakazano za 2. jul 2009. godine je odloženo za 24. septembar 2009. godine, uz nalog da se od Agencije za privredne registre zatraži izveštaj o pokrenutom postupku likvidacije prema drugotuženom. Dopisom od 16. jula 2009. godine, Agencija za privredne registre je obavestila sud da je prema stambenoj zadruzi "Bona Fides" iz Beograda otvoren postupak likvidacije, te da je za likvidacionog upravnika imenovan Negovan Antić. Na ročištu održanom 24. septembra 2009. godine, nakon reči stranaka, glavna rasprava je odložena na neodređeno vreme, radi odlučivanja suda o predloženom prekidu postupka. Rešenjem Opštinskog suda u Smederevu P. 1608/05 od 12. oktobra 2009. godine prekinut je postupak u predmetnoj parnici, usled nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka likvidacije nad drugotuženim. Podneskom od 5. oktobra 2009. godine, punomoćnik tužioca obaveštava sud da se na rešenje o prekidu neće žaliti i predlaže da se spisi bez odlaganja proslede Trgovinskom sudu u Beogradu, kao st varno nadležnom sudu. Prvotuženi je 3. novembra 2009. godine izjavio žalbu na rešenje o prekidu postupka, zbog čega su spisi predmeta 7. decembra 2009. godine prosleđeni Okružnom sudu u Smederevu. Postupajući po žalbi prvotuženog, Viši sud u Smederevu je rešenjem Gž. 295/10 od 29. jula 2010. godine vratio spise predmeta radi provere kod Privrednog suda u Beogradu da li su nastupile pravne posledice otvaranja postupka likvidacije nad drugotuženim. Spisi predmeta su u Osnovnom sudu u Smederevu primljeni 30. jula 2010. godine.

Drugotuženi SZ "Bona Fides" u likvidaciji, preko likvidacionog upravnika, podnescima od 26. avgusta 2010. godine , 12. novembra 2010. godine i 1. aprila 2011. godine traži o je nastavak postupka u predmetnoj parnici, s obzirom na to da je likvidacioni upravnik preuz eo dalje vođenje parnice i predl ožio da se od prvotuženog zatraži izjašnjenje da li žalbu od 3. novembra 2009. godine smatra predlogom za nastavak postupka. Sud je zakazao ročište za 24. maj 2011. godine, koje nije održano, uz konstataciju da će naredno ročište biti određeno naknadno pismenim putem. Naredno ročište zakazano je za 8. decembar 2011. godine, na kome je sud doneo rešenje o nastavku postupka, a punomoćnik tužioca izjavio da povlači tužbu tužioc a prema četvrtotuženoj Vesni Stojadinovi ć. Nakon donošenja rešenja o nastavljanju postupka, predmet je dobio broj P. 4094/11 i prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je za 28. decembar 2011. godine, na kome je izveden dokaz saslušanjem svedoka Milice Antić. Naredno ročište je određeno za 28. februar 2012. godine, koje je određeno radi saslušanja stranaka. Na ročištu održanom 28. februara 2012. godine zakonski zastupnik prvotuženog je predao za sud i stranke u postupku obrazloženi podnesak, zbog čega je, na predlog punomoćnika tužioca i likvidacionog upravnika drugotuženog, ročište odloženo za 26. april 2012. godine. U međuvremenu, likvidacioni upravnik drugotuženog je dostavio tri obrazložena podneska, i to 20, 21. i 22. marta 2012. godine, a prvotuženi je svoj obrazloženi podnesak predao 23. aprila 2012. godine, koji je punomoćniku tužioca i likvidacionom upravniku drugotuženog uručen na ročištu održanom 26. aprila 2012. godine. Na ovom ročištu izveden je nastavak saslušanja svedoka Milice Antić, nakon čega je, radi izjašnjenja na podnesak prvotuženog, ročište odloženo za 17. maj 2012. godine, koje je takođe bilo namenjeno za saslušanje parničnih stranaka. Na ročištu 3. maja 2012. godine likvidacioni upravnik drugotuženog preda o je sudu tri podneska, različite sadržine. Na predlog punomoćnika tužioca, koji je pristupio po zameničkom punomoćju, ročište od 17. maja 2012. godine , zakazano radi saslušanja parničnih stranaka, nije održano, sa obrazloženjem da je punomoćnik tužioca morao da otputuje u inostranstvo, te da je u međuvremenu drugotuženi predao dva obimna podneska, čija sadaržina bi mogla da utiče na dokazni postupak. Sledeće ročište je zakazano za 14. jun 2012. godine, koje na predlog punomoćnika tužioca nije održano. Na narednom ročištu, održanom 23. avgusta 2012. godine, izveden je dokaz saslušanjem tužioca i zakonskog zastupnika prvotuženog. Naredno ročište je zakazano za 24. oktobar 2012. godine, ali je dopisom suda od 18. oktobra 2012. godine prezakazano za 15. januar 2013. godine. Ovo ročište je zbog prigovora stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Smederevu, istaknutog u smislu člana 25. Zakona o uređenju sudova od strane likvidacion og upravnik a drugotuženog, odloženo, radi odlučivanja o prigovoru. Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P. 4094/11 od 5. februara 2013. godine ovaj sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj st vari i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi dostave Privrednom sudu u Požarevcu, kao stvarno nadležnom sudu. Postupajuću po zahtevu likvidacionog upravnika drugotuženog, Osnovni sud u Smederevu je rešenjem od 21. februara 2013. godine izvršio ispravku rešenja od 5. februara 2013. godine, tako što je umesto Privrednog suda u Požarevcu naveo Privredni sud u Beogradu. U spisima nema dokaza o uručenju navedenih rešenja prvotuženom, dok su punomoćnik tužioca i likvidacioni upravnik drugotuž enog primili samo rešenje od 5. februara od 2013. godine .

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09 i 36/11), koji se primenjuje u osporenom sudskom postupku, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovla čenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu ( član 312. stav 2.) .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut 9. decembra 200 5. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Smederevu i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godina i tri meseca , a da još nije okončan ni prvostepeni postupak.

Navedeno trajanje postupka ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumno g rok a. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Ustavni sud je takođe konstatovao da podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo ima interes za efikasno odvijanje predmetnog parničnog postupka, s obzirom na to da je u ovom postupku tuženi, te da dalji protek vremena njegov pravni položaj čini još neizvesnijim.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosilac nije doprineo produžavanju trajanja parničnog postupka.

Ustavni sud je zaključio da je odlučujući doprinos dugom trajanju osporenog parničnog postupka dao prvostepeni sud, te da je i više nego primetna neaktivnost suda i uzdržanost od postupanja po ovom predmetu. Ovakav zaključak se nameće iz evidentnih propusta suda , među kojima se naročito izdvajaju sledeći : 1) o povlačenju tužb e prema trećetuženo m UZGP "16. oktobar", nad kojim je otvoren stečajni postupak, formalnu odluku je doneo nakon deset meseci, a u međuvremenu n ije zakaz ivao ročišta; 2) po predlogu likvidacionog upravnika drugotuženog kojim se predlaže nastavak prekinutog postupka nije odlučio više od petnaest meseci ; 3) i pored toga što je rešenje o izvođenju dokaza saslušanjem parničnih stranaka i punomoćnika drugotuženog, koji je kasnije imenovan za likvidacionog upravnika, doneto na prvom ročištu za glavnu raspravu (8. jun 2006. godine) , saslušanje tužioca i zakonskog zastupnika prvotuženog izvedeno je tek na ročištu održanom 23. avgusta 2012. godine. Za sedam godina i tri meseca, koliko traje postup ak, održano je devet ročišta, na kojima je kao dokaz izvedeno samo saslušanje svedoka Milice Antić, tužioca i zakonskog zastupnika prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe . Čak 13 ročišta nije održano, uglavnom zbog problema oko pozivanja četvrtotužene, sprečenosti postupajućeg sudije ili odlaganja na predlog punomoćnika tužioca i punomoćnika drugotuženog.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 1608/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 4094/11 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, zbog čega je odlučio kao u tački 2. izreke. Ustavni sud je naročito imao u vidu da je u predmetnom postupku doneto rešenje o oglašavanju Osnovnog suda u Smederevu stvarno nenadležnim za dalje postupanje, koje još uvek nije pravnosnažno, iz kog razloga se nalog za preduzimanje odgovarajućih mera odnosi na onaj sud koji će dalje postupati u ovoj pravnoj st vari.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i objektivne teškoće koje su doprinel e produžavanju ovog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, done ta je Odluk a kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i dodeli naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti