Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Povreda je konstatovana u parničnom postupku pred drugostepenim sudom, koji je trajao skoro tri godine, i u izvršnom postupku za vraćanje na rad, koji traje preko devet godina.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2219/2009
14.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Lalić Jocić iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gordane Lalić Jocić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Smederevu u predmetu Gž1. 115/07, kao i u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu I. 1065/01, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz drugog dela tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Lalić Jocić iz Smedereva podnela je 26. novembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Smederevu u predmetu Gž1. 115/07 i u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu I. 1065/01.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je delimičnom presudom Opštinskog suda u Smederevu P. 44/2000 od 14. februara 2001. godine poništena odluka poslodavca kojom joj je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa, te je poslodavcu naloženo da je vrati na rad. Dalje je navela da je 24. decembra 2001. godine podnela Opštinskom sudu u Smederevu predlog za izvršenje radi vraćanja na rad, ali da Opštinski sud u Smederevu ni nakon sedam godina i 11 meseci nije sproveo izvršenje pravnosnažne presude tog suda P. 44/2000 od 14. februara 2001. godine, tako da je još uvek bez radnog mesta. Takođe je navela da Okružni sud u Smederevu ni nakon dve godine i pet meseci nije odlučio o njenoj žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P. 172/07 od 19. aprila 2007. godine, kojom joj je dosuđena naknada materijalne štete zbog neisplaćenih zarada. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da naloži Opštinskom sudu u Smederevu da izvrši pravnosnažnu i izvršnu presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 44/2000 od 14. februara 2001. godine, da naloži Okružnom sudu u Smederevu da odluči o njenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Smederevu P. 172/05 od 19. aprila 2007. godine, te da joj dosudi na teret Republike Srbije primerenu jednokratnu naknadu materijalne štete, jer je zbog nerazumno dugog trajanja suđenja, bez sredstava za egzistenciju i izdržavanje maloletnog deteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3.1. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu P1. 1221/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. aprila 2000. godine podnela Opštinskom sudu u Smederevu tužbu protiv tuženog „Feršped trade“, d.o.o. iz Beograda, radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa i naknade štete.

Opštinski sud u Smederevu je 14. februara 2001. godine doneo delimičnu presudu P. 44/2000 kojom je u stavu prvom izreke poništio kao nezakonite odluke tuženog „Feršped trade“, d.o.o. iz Beograda, i to prvostepeno rešenje broj 2/2000 od 6. januara 2000. godine i drugostepenu odluku broj 19/00 od 31. marta 2000. godine kojima je tužilji izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa, te je tuženog obavezao da tužilju u roku od osam dana od dana prijema presude vrati na posao i radno mesto na kome je radila pre donošenja osporenih odluka, a u stavu drugom izreke prekinuo postupak u delu zahteva kojim je tražena naknada štete zbog neisplaćenih zarada za period od 21. marta 2000. godine, pa do dana stupanja na posao, za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnje i pretrpljenog straha, a do pravnosnažnosti delimične presude.

Okružni sud u Smederevu je 17. oktobra 2001. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo presudu Gž1. 648/01 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 44/2000 od 14. februara 2001. godine.

Opštinski sud u Smederevu je 31. marta 2004. godine doneo presudu P. 115/02 kojom je: u stavu prvom izreke obavezao tuženog „Feršped“, a.d. iz Beograda da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, po osnovu nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade i zbog neisplaćene naknade po osnovu nesposobnosti za rad za period od marta 2000. godine do marta 2004. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25-og u mesecu za prethodni mesec pa do isplate; u stavu drugom izreke obavezao tuženog da na ime tužilje obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala u Smederevu, za period od marta 2000. godine do marta 2004. godine; u stavu trećem izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje, te je obavezao tuženog da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnji isplati odgovarajući novčani iznos; u stavu četvrtom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje, te je obavezao tuženog da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati odgovarajući novčani iznos; u stavu petom izreke obavezao tuženog da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati odgovarajući novčani iznos.

Okružni sud u Smederevu je 8. marta 2005. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo rešenje Gž1. 1042/04 kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 115/02 od 31. marta 2004. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Smederevu je 19. aprila 2007. godine doneo presudu P. 172/05 kojom je: u stavu prvom izreke obavezao tuženog „Feršped“, a.d. iz Beograda da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, po osnovu nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade i zbog neisplaćene naknade po osnovu nesposobnosti za rad, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25-og u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, da u ime tužilje a u korist Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala u Smederevu na iznose neisplaćene zarade i naknade zarade obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i da joj nadoknadi troškove postupka u odgovarajućem novčanom iznosu; u stavu drugom izreke utvrdio da je tužba povučena u odnosu na traženu naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnje i pretrpljenog straha u odgovarajućem novčanom iznosu; u stavu trećem izreke oslobodio tužilju od plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari.

Tuženi je 25. juna 2007. godine podneo žalbu protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P. 172/05 od 19. aprila 2007. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je 20. maja 2010. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo rešenje Gž1. 1324/10 kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 172/05 od 19. aprila 2007. godine u stavu prvom izreke i spise predmeta u tom delu vratio Osnovnom sudu u Smederevu na ponovno suđenje. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je ožalbena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nakon održane glavne rasprave nije sastavljen poseban zapisnik o većanju i glasanju; da je potrebno da prvostepeni sud razmotri i podnesak tuženog od 18. aprila 2007. godine kojom obaveštava sud o sprečenosti da prisustvuje ročištu zakazanom za 18. aprila 2007. godine (na kome je zaključena glavna rasprava), usled čega je tuženi bio onemogućen da u postupku pred prvostepenim sudom priloži dokaze o isplati minimalnih zarada za sve zaposlene za sporne periode; da je stoga potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku postupi po naznačenim primedbama iz ovog rešenja i otkloni učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a nakon toga donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Osnovni sud u Smederevu je 25. novembra 2010. godine doneo presudu P1. 1221/10 kojom je obavezao tuženog „Feršped“, a.d. iz Beograda da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, po osnovu nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade i zbog neisplaćene naknade po osnovu nesposobnosti za rad, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25-og u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, da na ime tužilje, a u korist Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala u Smederevu, na iznose neisplaćene zarade i naknade zarade, obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i da joj nadoknadi troškove postupka u odgovarajućem novčanom iznosu.

Apelacioni sud u Beogradu je 14. aprila 2011. godine, odlučujući o žalbi tužene, doneo presudu Gž1. 1607/11 kojom je u stavu prvom izreke potvrdio presudu Osnovnog suda u Smederevu P1. 1221/10 od 25. novembra 2010. godine u delu izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji isplati naknadu materijalne štete zbog neisplaćene naknade po osnovu nesposobnosti za rad za period od marta pa do septembra 2000. godine u naznačenim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose, za pripadajuće iznose na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade za period od oktobra 2000. godine do septembra 2001. godine u naznačenim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom na pripadajuće iznose od dospelosti pa do konačne isplate, u delu kojim je obavezan tuženi da na ime tužilje, a u korist Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala u Smederevu na iznose neisplaćene zarade i naknade zarade obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od marta 2000. godine do 31. avgusta 2001. godine, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka, te je žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana, a u stavu drugom izreke preinačio presudu Osnovnog suda u Smederevu P1. 1221/10 od 25. novembra 2010. godine u preostalom delu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je traženo da se obaveže tuženi da joj isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade i zbog neisplaćene naknade po osnovu nesposobnosti za rad za period od septembra 2001. godine do jula 2010. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25-og u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, kao i da za period od septembra 2001. godine pa do jula 2010. godine na ime tužilje a u korist Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala u Smederevu na navedene iznose neisplaćene zarade obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

3.2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Smederevu I. 1065/01 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 24. decembra 2001. godine podnela Opštinskom sudu u Smederevu predlog za izvršenje protiv dužnika „Feršped trade“, d.o.o. iz Beograda, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Smederevu P. 44/2000 od 14. februara 2001. godine, radi vraćanja na rad.

Opštinski sud u Smederevu je 16. januara 2002. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1065/01 kojim je usvojio predloženo izvršenje i odredio troškove izvršnog postupka.

„Feršped CO“ – Preduzeće za usluge i konsalting, međunarodnu i unutrašnju šreciciju, d.o.o. iz Beograda je podneskom od 24. januara 2002. godine obavestilo Opštinski sud u Smederevu o sledećem: da je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Smederevu I. 1065/01 od 16. januara 2002. godine greškom uručeno preduzeću „Feršped CO“; da je Preduzeće „Feršped trade“ d.o.o. prestalo da postoji zaključenjem postupka likvidacije pred Privrednim sudom u Beogradu.

Opštinski sud u Smederevu je dopisom od 26. februara 2002. godine zahtevao od Privrednog suda u Beogradu dostavljanje izveštaja o tome da li je „Feršped CO“ pravni sledbenik dužnika „Feršped trade“ d.o.o. iz Beograda.

Opštinski sud u Smederevu je dopisom od 1. aprila 2002. godine zahtevao od preduzeća „Feršped CO“ da dostavi internu odluku o preuzimanju prava i obaveza iz postupka likvidacije, odnosno odluku o preuzimanju radnika.

„Feršped CO“, d.o.o. iz Beograda je podneskom od 17. aprila 2002. godine obavestilo Opštinski sud u Smederevu o sledećem: da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu L. 16/01 od 31. avgusta 2001. godine nad preduzećem „Feršped trade“, d.o.o. iz Beograda zaključen postupak likvidacije, te je isto brisano iz sudskog registra, te da je zaključenje postupka likvidacije nad pomenutim preduzećem objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“ 26. oktobra 2001. godine; da su pre okončanog postupka likvidacije nad „Feršped trade“, d.o.o. iz Beograda, pojedinačnim zaključenjem sporazuma o preuzimanju sa svakim od radnika zaposlenih u poslovnici „Feršped trade“ u Smederevu (u kojoj je do izricanja mere prestanka radnog odnosa radio i izvršni poverilac) isti preuzeti na rad od strane preduzeća „Feršped CO“, d.o.o. iz Beograda; da se za zaključenje svakog od pojedinačnih sporazuma o preuzimanju pomenutih radnika „Feršped trade“, d.o.o. zaposlenih u poslovnici u Smederevu tražila trojaka saglasnost (saglasnost direktora „Feršped trade“ d.o.o, saglasnost direktora „Feršped CO“, d.o.o. i saglasnost radnika koji se preuzima; da samim tim nije postojala nikakva opšta odluka o preuzimanju svih radnika zaposlenih u preduzeću „Feršped trade“, d.o.o, već više pojedinačnih sporazuma o preuzimanju, zaključenih sa svakim od radnika zaposlenih u „Feršped trade“, d.o.o; da rešenjem Privrednog suda u Beogradu L. 16/01 od 31. avgusta 2001. godine, kojim je zaključen postupak likvidacije „Feršped trade“, d.o.o, „Feršped CO“, d.o.o. nije preuzeo bilo kakva prava i obaveze iz postupka likvidacije prema preduzeću „Feršped trade“, d.o.o iz Beograda, već je iste obaveze preuzeo osnivač „Feršped“ a.d.

Opštinski sud u Smederevu je urgencijom od 26. februara 2002. godine zahtevao od Privrednog suda u Beogradu dostavljanje izveštaja o tome da li je „Feršped CO“ pravni sledbenik dužnika „Feršped trade“, d.o.o. iz Beograda.

Poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 22. maja 2002. godine predložila da Opštinski sud u Smederevu donese novo rešenje o izvršenju, na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Smederevu P. 44/2000 od 14. februara 2001. godine, te da se odredi izvršenje protiv dužnika „Feršped CO“, d.o.o. iz Beograda, tako da poverioca vrati u radni odnos na radno mesto na kome je radila pre donošenja nezakonitih odluka kojima joj je bila izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/00, 73/00 i 71/01).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/00, 73/00 i 71/01), po čijim odredbama se sprovodi predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).

Odredbama člana 23. navedenog zakona bilo je propisano: da se izvršenje određuje i na predlog lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili je na drugi način prešlo, a za slučaj da to nije moguće, prenos potraživanja dokazuje se pravnosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku (stav 1.); da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u pogledu izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je drugostepeni parnični postupak pokrenut 25. juna 2007. godine podnošenjem žalbe protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P. 172/05 od 19. aprila 2007. godine, da je okončan rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1324/10 od 20. maja 2010. godine, kojim je ukinuta prvostepena presuda u stavu prvom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1607/11 od 14. aprila 2011. godine.

Kada je reč o dužini trajanja žalbenog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao dve godine i 11 meseci.

Ustavni sud je rukovodeći se svojom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava konstatovao da navedena dužina trajanja žalbenog postupka ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u drugostepenom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Apelacionog sud u Beogradu Gž1. 1324/10 od 20. maja 2010. godine ukinuta prvostepena presuda iz procesnih razloga. Stoga se, po nalaženju Ustavnog suda, u predmetnom žalbenom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja koja bi zahtevala dugotrajniji postupak.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je pravna stvar bila od izuzetnog značaja za podnositeljku, s obzirom na to da se radilo o naknadi materijalne štete zbog neisplaćenih zarada.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da ona nije doprinela dugom trajanju žalbenog postupka.

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedelotvorno postupanje drugostepenog suda prevashodno dovelo do toga da je žalbeni postupak trajao dve godine i 11 meseci.

Iz tih razloga, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u drugostepenom parničnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Smederevu u predmetu Gž1. 115/07, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 24. decembra 2001. godine predlogom za izvršenje, koji je Opštinskom sudu u Smederevu podnela podnositeljka ustavne žalbe, i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje devet godina i tri meseca i da još nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka ukazuje na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je izvršni postupak bio u određenoj meri činjenično i pravno složen, s obzirom na to da je pre pokretanja izvršnog postupka zaključen postupak likvidacije nad dužnikom.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je izvršni postupak koji se vodi radi izvršenja pravnosnažne presude kojom je naloženo vraćanje lica na rad od presudne važnosti za poverioca i da se kao takav mora hitno rešavati.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela neopravdano dugom trajanju izvršnog postupka. Naime, saglasno članu 23. Zakona o izvršnom postupku, poverilac je dužan da javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom, odnosno pravnosnažnom odlukom u parničnom postupku dokaže prenos ili prelaz obaveze na novooznačenog dužnika. S obzirom na to da je pre početka izvršnog postupka zaključen postupak likvidacije nad dužnikom „Feršped trade“, d.o.o. iz Beograda, podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 22. maja 2002. godine predložila da Opštinski sud u Smederevu donese novo rešenje o izvršenju, te je kao dužnika označila preduzeće „Feršped CO“, d.o.o. iz Beograda. Da li je poverilac pružio dokaze da je označeni dužnik pravni sledbenik, to ocenjuje izvršni sud kada odlučuje o podnetom predlogu za izvršenje.

Ocenjujući postupanje suda u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedolotvorno postupanje izvršnog suda prevashodno doprinelo ovako drugom trajanju postupka. Izvršni postupak je po samom zakonu hitan postupak, u kome je sud dužan da brzo i efikasno donosi odgovarajuće odluke i da preduzima druge radnje kojima se postupak izvršenja sprovodi i okončava. Naime, saglasno odredbi člana 10. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, o predlogu za izvršenje sud je dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga. U konkretnom slučaju, od 22. maja 2002. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela novi predlog za izvršenje, pa do 13. aprila 2011. godine, kada su spisi predmeta Opštinskog suda u Smederevu I. 1065/01 dostavljeni Ustavnom sudu, dakle u periodu od osam godina i deset meseci, izvršni sud nije odlučio o podnetom predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu I. 1065/01, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu i u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Smederevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz drugog dela tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, već zahtev za naknadu materijalne štete, jer je zbog nerazumno dugog trajanja suđenja, bez sredstava za egzistenciju. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da o naknadi materijalne štete zbog neisplaćenih zarada odlučuje parnični sud, a da predmet izvršnog postupka nije ni bila naknada materijalne štete, već vraćanje zaposlenog na rad, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti