Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja kojim je odbijen prigovor na optužnicu. Osporeno rešenje je procesni akt kojim se ne odlučuje konačno o pravima i obavezama, već se cene formalni uslovi za vođenje krivičnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2220/2009
21.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miljana Jovanovića iz Crvenke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miljana Jovanovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 1003/09 od 26. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Miljan Jovanović iz Crvenke, preko punomoćnika Vladimira Horovica, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 26. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 1003/09 od 26. oktobra 2009. godine, zbog povrede posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbom člana 33. stav 7. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe povređena navedena prava.
U ustavnoj žalbi se navodi da se protiv podnosioca ustavne žalbe vodi krivični postupak pred Okružnim sudom u Novom Sadu pod brojem K. 654/09, u kome se on brani ćutanjem. Naredbom istražnog sudije Okružnog suda u Novom Sadu Ki. 225/09 od 3. septembra 2009. godine određeno je timsko neuropsihijatrijsko veštačenje podnosioca ustavne žalbe, nakon čega je Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu protiv njega podiglo optužnicu Kt. 466/09 od 7. oktobra 2009. godine. U ustavnoj žalbi se ističe da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na „ispitivanju okrivljenog koji se brani ćutanjem i nije bilo dozvoljeno da bude ispitivan na okolnosti samog događaja", odnosno da „veštaci nemaju pravo niti smeju od okrivljenog pribavljati podatke o izvršenju krivičnog dela", kao i da istražni sudija nije doneo odluku o izdvajanju tako donetog nalaza i mišljenja veštaka iz spisa. Podnosilac ustavne žalbe je, preko branilaca, Okružnom sudu u Novom Sadu podneo prigovor protiv optužnice Kt. 466/09 od 7. oktobra 2009. godine, koji je odbijen osporenim rešenjem.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
3. Iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 1003/09 od 26. oktobra 2009. godine odbijen kao neosnovan prigovor branilaca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv optužnice Okružnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt. 466/09 od 7. oktobra 2009. godine. Ustavni sud konstatuje da se rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni samo da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da li je okrivljeni izvršio krivično delo koja mu se stavlja na teret, ili ne. Dokaze prikupljene tokom sprovođenja istrage ceni postupajući krivični sud, a nakon sprovedenog postupka i izvođenja dokaza na glavnom pretresu. Dokazni postupak se, stoga, ne završava u istražnom postupku već se nastavlja pred krivičnim sudom i to neposredno, u usmenom i kontradiktornom postupku, kada će se, po potrebi, izvesti i drugi dokazi radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste na koji način, izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. Okrivljeni će, u daljem toku krivičnog postupka, imati pravo i mogućnost da osporava kako postojanje dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i zakonitost njihovog pribavljanja i izvođenja. Ustavni sud je, stoga, u konkretnom slučaju, utvrdio da osporeno rešenje po svojoj prirodi predstavlja procesno rešenje, kojim se u fazi pretkrivičnog postupka ceni ispunjenost formalnih uslova za vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 2179/2017: Odbacivanje žalbe zbog navoda o zlostavljanju od strane policije
• Už 8863/2022: Odbijanje ustavne žalbe S. M. zbog trajanja pritvora
• Už 147/2010: Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti žalbe protiv rešenja o prigovoru na optužnicu
• Už 1728/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o izuzeću i prigovoru na optužnicu
• Už 2053/2009: Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o prigovoru
• Už 374/2008: Odbacivanje ustavne žalbe protiv procesnog rešenja o odbijanju prigovora na optužnicu
• Už 3019/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog rešenja