Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava zakonitost sudskih odluka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, jer podnosilac u suštini izražava nezadovoljstvo ishodom izvršnog postupka i traži preispitivanje zakonitosti sudskih odluka. Nisu izneti ustavnopravni razlozi koji bi ukazali na proizvoljnost ili nepravednost postupka, već se osporava utvrđeno činjenično stanje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radosava Krivokapića iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Radosava Krivokapića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Bačkoj Topoli I. 263/08 od 8. juna 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Subotici Gž. 828/09 od 31. avgusta 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Radosav Krivokapić iz Bačke Topole je 25. novembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Bačkoj Topoli I. 263/08 od 8. juna 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Subotici Gž. 828/09 od 31. avgusta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi: da «sadržina priložene prvostepene i drugostepene odluke potvrđuju da su Opštinski i Okružni sud donošenjem napred navedenih odluka svesno i nepravično vodili postupak i svesno doneli nezakonite odluke»; da Okružni sud u Subotici uopšte nije razmotrio razloge i dokaze podnosioca žalbe, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je sud kao dokaz zanemario elaborat projektanta iz koga proizilazi «da nije moguće postaviti trotoar (...) što znači da je presuda neprecizna i neizvršiva»; da je naznačeno rešenje Okružnog suda «doneto uz apsolutno bitnu povredu postupka iz čl. 361 st. 2 tačka 12) ZPP-a i na osnovu netačno utvrđenog činjeničnog stanja, gde je izreka protivrečna obrazloženju, a obrazloženje je suprotno dokazima u spisu»; da drugostepeni sud nije poštovao odredbu člana 372. Zakona o parničnom postupku prema kojoj drugostepeni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kome se pobija žalbom; i da se, da je sud uzeo u obzir dokaze, moglo objektivno očekivati da će doneti drugačiju odluku, to jest usvojiti žalbu i obustaviti izvršni postupak.
Podnosilac ustavne žalbe «zbog navedenog (...) trpi nematerijalnu štetu zbog nepostupanja suda i nepravične primene zakona, i predlaže dosudu naknade nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara za narušeno ljudsko dostojanstvo, duševne bolove, šikaniranje...». Takođe, navodi da «trpi i nematerijalnu štetu zbog svih navoda iznetih u prigovoru i žalbi (naruženost cele ulice i dr.) i što još nema izgrađenog trotoara ispred svoje kuće, kandelaber za osvetljenje ulice (...) ispred svoje kuće i predlaže dosudu naknade materijalne štete u iznosu od 700.000 dinara».
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Subotici osporenim rešenjem Gž. 828/09 od 31. avgusta 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu Radosava Krivokapića, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Bačkoj Topoli I. 263/08 od 8. juna 2009. godine kojim je odbijen prigovor trećih lica kojim je traženo da se izvršenje o postavljanju trotoara proglasi nedopuštenim iz razloga neizvršivosti, i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.
4. Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stava 1. Ustava, kojim se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi iznose navodi koji nisu potkrepljeni ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava. Podnosilac ustavne žalbe u suštini iskazuje nezadovoljstvo donetim sudskim odlukama u izvršnom postupku, tražeći od Suda da preispita zakonitost osporenih rešenja.
Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o izvedenim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.
Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić