Sudska praksa

Odbačena ustavna žalba oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu koju je podneo oštećeni kao tužilac protiv rešenja o obustavi krivičnog postupka. Sud je zauzeo stav da se pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje okrivljenom, a ne oštećenom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv stava 1. izreke rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 129/09 od 23. juna 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Dinić iz Zaječara podneo je Ustavnom sudu 27. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 129/09 od 23. juna 2009. godine, u stavu 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se ističe da je prvostepeni sud stavom 1. izreke osporenog rešenja „pristrasno i nepravično odlučio o pravima žalioca“, kao i o osnovanosti sumnje da su okrivljeni J.G.M. i B.N. izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret optužnicom oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Kao razlozi za podnošenje ustavne žalbe su navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna primena materijalnog prava. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je prvostepeni sud „pogrešno primenio KZ ... učinio bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 386. stav 1. tačka 11. ZKP, jer o odlučnim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onog što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ... učinio bitnu povredu člana 370. stav 1. ZKP jer je pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje“. Povreda prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe, kako se dalje navodi, proizlazi iz osporenog rešenja u kome „krivično veće prvostepenog suda nije svestrano i sveobuhvatno analiziralo predložene dokaze i činjenice od strane oštećenog kao tužioca ... kako pojedinačno, tako i svih zajedno, već je odluka veća zasnovana isključivo na navodima iz prigovora branioca okrivljenih, što nedvosmisleno proizlazi iz obrazloženja pobijanog rešenja krivičnog veća“. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da osporeno rešenje kao „pristrasno i nepravično“ Ustavni sud poništi, kao i da „svojim aktom odloži od izvršenja sve radnje koje proističu iz osporavanog rešenja“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode čija se zaštita traži ustavnom žalbom povređena ili uskraćena onom licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku u kome su doneta osporena rešenja. U konkretnom predmetu, osporenim rešenjem Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 129/09 od 23. juna 2009. godine u stavu prvom izreke je utvrđeno da nema mesta optužbi protiv okrivljenih J.G.M. i B.N. po optužnici oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. i krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, te je krivični postupak u odnosu na ova dela obustavljen. Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Kž. 567/09 od 17. avgusta 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe u odnosu na stav prvi izreke rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 129/09 od 23. juna 2009. godine, čime je osporeno rešenje, u ovom delu, postalo pravnosnažno. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavnu žalbu podnosi iz razloga što nije zadovoljan ishodom krivičnog postupka, jer smatra da je bilo mesta optužbi protiv okrivljenih, što detaljno i obrazlaže u ustavnoj žalbi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje, pre svega, okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom propisano, ni Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv optuženog lica voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom se obustavlja krivični postupak protiv okrivljenih lica povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je odlučujući na ovaj način imao u vidu i istovetan pravni stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu sadržan u presudi Krzak protiv Poljske od 6. aprila 2004. godine (aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24), u kojoj je ocenjeno da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbačena žalba zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je rationae materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

Kako se pravo na pravično suđenje u konkretnom slučaju ne jemči podnosiocu ustavne žalbe, a imajući u vidu da je to jedna od bitnih pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu