Odbacivanje ustavne žalbe zbog pravilne primene procesnih normi o dozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena. Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni sud pravilno primenio merodavne procesne odredbe o vrednosnom cenzusu za dozvoljenost revizije, te da nema povrede ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2228/2009
06.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Božinovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Božinovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 301/09 od 11. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Božinović iz Beograda je 27. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Bojane Ljubinović – Andrejić iz Beograda, izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 301/09 od 11. februara 2009. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da Vrhovni sud Srbije nije mogao da odbaci kao nedozvoljenu reviziju izjavljenu protiv pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15483/07 od 18. juna 2008. godine; da je u tom parničnom postupku tužba podneta 23. avgusta 1995. godine u kojoj je kao vrednost spora označen iznos od 1.100 dinara i da je tada visina vrednosnog uslova za dozvoljenost revizija bila utvrđena u iznos od 800 dinara; da je odredbom člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, koji je važio u vreme izjavljivanja revizije bilo propisano da se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona odlučuje po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu novog zakona, i da je zbog toga, prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, revizija bila dozvoljena u pogledu imovinskog cenzusa; da je Vrhovni sud Srbije na konkretan slučaj trebao da primeni Zakon o parničnom postupku koji je važio u vreme podnošenja tužbe – član 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 24/94).

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170 Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 301/09 od 11. februara 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15483/07 od 18. juna 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je u tužbi podnetoj 23. avgusta 1995. godine, koja se odnosi na utvrđivanje ništavosti ugovora, vrednost predmeta spora označena u iznosu od 1.100 dinara; da je prema odredbama člana 72. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 12/98), kojom je novelirana odredba člana 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 15.000 novih dinara; da kako je pobijanom presudom Okružnog suda u Beogradu odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda od 14. aprila 2004. godine u stavu prvom izreke, kojom je postupak okončan, donetom posle stupanja na snagu navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, a vrednost predmeta spora po tužbi je ispod 15.000 dinara, to revizija tuženog nije dozvoljena.

4. Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju izneo ustavnopravno prihvatljiv zaključak da je izjavljena revizija nedozvoljena, što je imalo za posledicu donošenje osporenog rešenja o njenom odbacivanju. Naime, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15483/07 od 18. juna 2008. godine. Na osnovu člana 491. stav 4. važećeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), na konkretan slučaj se primenjuju odredbe o reviziji iz Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), i to odredbe koje su bile propisane Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku objavljenim u „Službenom listu SRJ“, broj 12 od 6. marta 1998. godine, a ne odredba člana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 24/94), kao se to neosnovano navodi u ustavnoj žalbi. Prema članu 382. stav 3. tog zakona, revizija nije bila dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi 15.000 dinara. Prema tome, vrednost spora označena u iznosu od 1.100 dinara u tužbi od strane tužioca, predstavljala je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nedozvoljenim, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije revizija odbačena, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju da je osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, niti pravo na pravno sredstvo, a koja su zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog pravilne primene procesnih normi o dozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti