Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete zbog povrede na radu. Postupak je trajao preko pet godina, što je posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetolika Nedeljkovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetolika Nedeljkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen u pre dmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 371/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republ ike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetolik Nedeljković iz Kragujevca je 5. maja 2010. godine , preko punomoćnika Nenada Čolovića, advokata iz Kragujevca, podneo Us tavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke , zajemčenog odredbama člana 32. stav 1.Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe tvrde da mu je u osporenom parničnom sporu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, budući da je ta j postupak, koji je po svojoj prirodi hitan, pokrenut januara meseca 2006. godine i da još nije okončan. Podnosilac predlaže da Ustavni sud u svoji ustavnu žalbu, kao i da mu odredi naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 371/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 6. januara 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tužene „Zastava automobili“ AD iz Kragujevca, radi naknade štete usled povrede na radu.

Do donošenja presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 371/10 od 31. marta 2011. godine, kojom je i okončan ovaj postupak, prvostepeni sud je zakazao ukupno 24 ročišta za glavnu raspravu, od koji je 12 ročišta održao i na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem devet svedoka i tužioca kao stranke, kao i veštačenjem i dopunskim veštačenjem. Preostalih 12 ročišta nije održano , od kojih dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, četiri zbog nedolaska svedoka kome nije uredno uručen poziv , a četiri zbog nedos tavljanja zdravstvenog kartona tužioca od strane Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika.

Nakon podnošenja tužbe, tužba je tuženom poslata na odgovor 16. avgusta 2006. godine, a prvo ročište je zakazano za 26. oktobar 2006. godine .

U periodu od 18. septembra 2007. godine do 10. marta 200 9. godine nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu.

Prvostepeni sud je u više navrata dopisima od 30. maja 2008. godine, 10. septembra 2008. godine, 30. septembra 2008. godine, 13. oktobra 2008. godine, zatražio od Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika da mu dostavi zdravstveni karton tužioca sa podacima iz 2004. godine, koji su tom sudu dostavljeni 16. oktobra 2008. godine.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojom se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na parnični postupak koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 371/10, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude kojom je ovaj postupak okončan proteklo nešto više od pet godina.

Iako utvrđeno trajanje postupka izaziva sumnju u pogledu toga da je postupak okončan u okviru razumnog roka, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja tokom postupka treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca ustavne žalbe. Od uticaja ovih činilaca zavisi i ocena da li je konkretni postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu bilo relativno složenih činjeničnih pitanja o kojima je sud trebalo da se izjašnjava. U prilog navedenom ukazuje i činjenica da je pred prvostepenim sudom sproveden dokazni postupak saslušanjem devet svedoka i tužioca, kao i veštačenjem i dopunskim veštačenjem.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ničim nije dopri neo vremenskom trajanju sudskog postupka, jer za tako nešto nije ni imao interes. Predmet spora je nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da je dužini trajanja postupka doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, Ustavni sud je utvrdio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka u postupku odluči ažurno i bez nepotrebnog odugovlačenja, pre svega zbog činjenice da je nakon nešto više od pet godina od podnošenja tužbe doneo prvostepenu presudu , za koji period je održao ukupno 12 ročišta. Pri tom je tužbu na odgovor tuženom poslao tek posle sedam i po meseci, a prvo ročište zakazao tek nakon više od deset meseci od podnošenja tužbe. U periodu od godinu i po dana nije održao nijedno ročište , u kom periodi je prvostepeni sud preduzimao određene procesne radnje kao što je zakazivanje ročišta i traženje od Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika da mu dostavi zdravstveni karton tužioca, ali to ne može biti opravdanje da se za godinu i po dana ne održi nijedno ročište.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen u osporenom parničnom postupku, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i postupanje prvostepenog suda . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, ali i aktuelne socijalne i ekonomske prilike u Republici Srbiji.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević