Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Zbog neažurnosti suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 200 evra i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. H . iz Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. H . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 421/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. H . iz Č . je 17. maja 2011. godine, preko punomoćnika M. I, advokata iz Č, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. U stava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi o pred O pštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 3282/06.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da predmetni izvršni postupak traje već pet godina, pa smatra da je u konkretnom slučaju povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi podnosiocu pravo na naknadu štete i isplatu troškova sastavljanja ove žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 421/10 (predmet je dobio novi broj nakon formiranja nove mreže sudova), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari :

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 19. septembra 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika V.Ć, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Čačku P. 173/02 od 4. aprila 2005. godine, kojom je dužnik obavezan da isplati poveriocu iznos od 4.595,37 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. januara 1994. godine pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 2.000,00 dinara, sa kamatom počev od 7. novembra 1995. godine i iznos od 36.625,00 dinara. Predložio je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 19. septembra 2006. godine doneo rešenje I. 3282/06, kojim je usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca i odredio troškove izvršenja u iznosu od 4.828,00 dinara. Prvostepeni sud je 11. maja 2007. godine dostavio izvršnom dužniku rešenje o izvršenju.

Izvršni dužnik je 14. maja 2007. godine podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Okružni sud u Čačku je 6. juna 2007. godine doneo rešenje Gž. 1034/07, kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Izvršni poverilac je 13. februara 2008. godine podneo prvostepenom sudu predlog za promenu sredstva izvršenja, tražeći da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava sa tekućih računa izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 30. maja 2008. godine doneo rešenje I. 3282/06, kojim je odbio kao neosnovan navedeni predlog izvršnog poverioca, ističući da je predložena plenidba novčanih sredstava sa računa udruženja građana, čiji osnivač i predsednik nije izvršni dužnik, već drugo lice.

U zapisniku o popisu i proceni od 27. novembra 2008. godine je konstatovano da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta i da je izvršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 13. aprila 2009. godine doneo zaključak I. 3282/06, kojim je zakazao ročište za javnu prodaju popisanih stvari za 30. april 2009. godine. U spisima predmeta postoji službena beleška u kojoj stoji da prva javna prodaja nije uspela zbog nepostojanja zakonskih uslova, imajući u vidu da sud nije dostavio izvršnom dužniku zaključak o prodaji.

Opštinski sud u Čačku je 24. septembra 2009. godine doneo zaključak I. 3282/06, kojim je zakazao ročište za javnu prodaju popisanih stvari za 12. oktobar 2009. godine. U spisima predmeta postoji službena beleška u kojoj stoji da ova javna prodaja nije uspela iz prethodno navedenih razloga.

Prvostepeni sud je 20. oktobra 2009. godine doneo zaključak I. 3282/06, kojim je zakazao ročište za javnu prodaju popisanih stvari za 6. novembar 2009. godine. U spisima predmeta postoji službena beleška iz koje proizlazi da ova javna prodaja nije uspela jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Odlučujući o predlogu izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja, Opštinski sud u Čačku je 19. novembra 2009. godine doneo rešenje I. 3282/06, kojim je odbio taj predlog kao neosnovan.

Prvostepeni sud je 9. decembra 2009. godine doneo zaključak I. 3282/06, kojim je zakazao ročište za javnu prodaju popisanih stvari za 28. decembar 2009. godine. U spisima predmeta postoji službena beleška iz koje proizlazi da ova javna prodaja nije uspela jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Imajući u vidu da na dva ročišta nisu prodate pokretne stvari izvršnog dužnika, izvršni poverilac je 29. decembra 2009. godine predložio sudu da mu dosudi deo popisanih stvari.

Izvršni dužnik je 15. marta 2010. godine podneo predlog Osnovnom sudu u Čačku za zastoj postupka.

Osnovni sud u Čačku je 4. juna 2010. godine doneo rešenje I. 421/10, kojim je odbio kao neosnovan navedeni predlog izvršnog dužnika.

Odlučujući o žalbama izvršnog dužnika izjavljenim protiv prvostepenih rešenja od 19. novembra 2009. i 4. juna 2010. godine, Viši sud u Čačku je 8. septembra 2010. godine doneo rešenje Gž. 955/10, kojim je odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepena rešenja.

Na zapisniku od 10. decembra 2010. godine je konstatovano da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta sa izvršnim poveriocem, koji je preuzeo dva radna stola izvršnog dužnika u vrednosti od 90.000.00 dinara, te da je poverilac zahtevao da se popišu pokretne stvari dužnika i u drugoj prostoriji, a da je dužnik izjavio da nema ključ od te prostorije i da nju koristi treće lice.

Osnovni sud u Čačku je 15. juna 2011. godine doneo zaključak I. 421/10, kojim je zakazao popis, procenu i oduzimanje pokretnih stvari izvršnog dužnika za 20. jun 2011. godine. Treće lice D.Ć, supruga izvršnog dužnika, je 16. juna 2011. godine podnela prigovor da se izvršenje u ovom predmetu proglasi nedopuštenim, ističući da sve pokretne stvari u kući, u kojoj živi sa dužnikom, predstavljaju njenu posebnu imovinu.

Na zapisniku o popisu i proceni od 20. juna 2011. godine je konstatovano da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika i da nije zatekao dužnika.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. januara 2012. godine tražio od prvostepenog suda da od izvršnog dužnika uzme izjavu o imovini.

Osnovni sud u Čačku je 26. marta 2012. godine doneo rešenje I. 421/10, kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana prijema ovog rešenja dostavi sudu overenu izjavu o imovini.

Izvršni dužnik je 4. aprila 2012. godine dostavio prvostepenom sudu izjavu o imovini u pismenoj formi.

Imajući u vidu da izjava o imovini od 4. aprila 2012. godine nije overena od strane suda, Osnovni sud u Čačku je zaključkom I. 421/10 od 6. juna 2012. godine naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana prijema zaključka dostavi sudu izjavu o imovini overenu od strane suda, u smislu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ili da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom, pod pretnjom novčanog kažnjavanja, u smislu odredbe člana 51. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U spisima predmeta ne postoji podatak o tome da li je izvršni dužnik postupio po navedenom zaključku ili da li je sud eventualno novčano kaznio izvršnog dužnika, a prvostepeni sud nije više preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da se izvršenje sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 54.); da podnošenje predloga za odlaganje izvršenja od strane izvršnog dužnika kao i izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je taj predlog odbijen ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja (član 64. stav 4.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 71. stav 1.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima i da će se rešenje o izvršenju, ako nije moglo da se preda izvršnom dužniku prilikom popisa, dostaviti dužniku naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju (član 72. stav 1.); da će sud, na predlog izvršnog poverioca, ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, dosuditi stvar izvršnom poveriocu (član 90. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će sud doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini u potrebnom broju primeraka i da će sud, ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, odnosno ako ne da potpunu izjavu o imovini, doneti rešenje o novčanom kažnjavanju i postupiti na način propisan članom 51. ovog zakona (član 55. st. 1. i 3.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj izvršni postupak pokrenut 19. septembra 2006. godine , podnošenjem predloga podnosioca za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku i da prinudno izvršenje još nije okončano, uzimajući u obzir da je izvršni dužnik samo delimično izmirio dug prema podnosiocu.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja postupka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je zaključio da ovo prinudno izvršenje traje već sedam godina i sedam meseci, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da predmet nije okončan u okviru razumnog roka, jer je izvršni postupak po zakonu hitan. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, jer je postupajući sud trebalo da odluči o predlogu za izvršenje i pristupi radnjama sprovođenja izvršenja nakon donošenja rešenja o prinudnom izvršenju.

Analizirajući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on preduzeo sve procesne mere kako bi se predmetni izvršni postupak hitno okončao.

Ustavni sud je ocenio da je neažurno i nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Čačku i Osnovnog suda u Čačku prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog predmeta. Najpre, Ustavni sud je konstatovao da izvršni postupak predstavlja zakonom uređen postupak u kome poverioci na prinudni način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, poravnanjima ili na osnovu isprava propisanih zakonom, te je i Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine propisivao izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita navedenih prava. Ispitujući prirodu i faze izvršnog postupka, Ustavni sud je zaključio da načelo hitnog postupanja podrazumeva ne samo obavezu suda da u zakonom propisanom roku odluči o predlogu za izvršenje, već i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku preduzme druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. S obzirom na to da je u ovom izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja predložena prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, Ustavni sud smatra da se navedeno načelo odnosi i na obavezu suda da hitno dostavi izvršnom dužniku rešenje o izvršenju, uz poziv dužniku da plati novčani iznos na ime duga, odnosno da što pre pristupi ostalim izvršnim radnjama (popis i procena stvari, prodaja stvari i namirenje izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom) u slučaju da dužnik ne postupi po nalogu i ne ispuni dobrovoljno obavezu. U tom kontekstu, Ustavni sud nalazi da se odgovornost Opštinskog suda u Čačku zbog prekomerno dugog trajanja izvršnog postupka najbolje ogleda u činjenicama da je sudski izvršitelj dostavio dužniku rešenje o izvršenju tek nakon osam meseci od dana donošenja rešenja i da je on pristupio popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika tek nakon jedne godine i šest meseci od dana dostavljanja rešenja o izvršenju izvršnom dužniku. Pri tome, podnošenje žalbe protiv rešenja o izvršenju i predloga za odlaganje izvršenja od strane izvršnog dužnika, kao i izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je taj predlog odbijen, po oceni Ustavnog suda, ne predstavljaju opravdane razloge koji sprečavaju dalje sprovođenje izvršenja, uzimajući u obzir odredbe člana 12. stav 5, člana 54. i člana 64. stav 4. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine. Pored toga, Ustavni sud je ocenio i da Osnovni sud u Čačku snosi odgovornost zbog nerazumno dugog trajanja prinudnog izvršenja, a takav pravni stav temelji na sledećim razlozima: navedeni prvostepeni sud je tek nakon nepune jedne godine od dana podnošenja odgovarajućeg predloga podnosioca ustavne žalbe de facto (bez donošenja formalnog rešenja) dosudio njemu neke od pokretnih stvari izvršnog dužnika, čija prodaja nije uspela na dva ročišta; Osnovni sud u Čačku nije ni nakon dve godine i deset meseci odlučio o prigovoru trećeg lica D.Ć, kojim je ona tražila da se izvršenje proglasi nedopuštenim na pokretnim stvarima, koje se nalaze u kući u kojoj ona živi sa izvršnim dužnikom; izvršni sud nakon isteka roka iz zaključka I. 421/10 od 6. juna 2012. godine nije postupio u skladu sa odredbom člana 55. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kako bi disciplinovao izvršnog dužnika, a u cilju hitnog okončanja izvršnog postupka; Osnovni sud u Čačku nakon donošenja navedenog zaključka nije preduzeo nijednu procesnu radnju u cilju sprovođenja izvršenja.

Imajući u vidu iznete razloge, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu visinu glavnog potraživanja podnosioca ustavne žalbe i da je on u jednom delu namirio svoje potraživanje u predmetnom izvršnom postupku, te je uzeo u obzir ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastavljanja žalbe, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano Uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

7. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.