Usvajanje ustavne žalbe zbog nenamirenih potraživanja u Vranju

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu podnositeljke V. Z. iz Vranja. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 800 evra i potpuna naknada materijalne štete zbog dugotrajnog izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2231/2020
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. Z. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. Z. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4.I. 1100/19 od 27. decembra 2019. godine i rešenjem Višeg suda u Vranju Ržg. 52/20 od 24. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Vranju R4.I. 1100/19 od 27. decembra 2019. godine i Višeg suda u Vranju Ržg. 52/20 od 24. januara 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba V. Z. i utvrđuje da su podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 2269/15.

4. Utvrđuje se pravo V. Z. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 2269/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo V. Z. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 994/05 od 23. juna 2005. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Z. iz Vranja izjavila je Ustavnom sudu, 10. februara 2020. godine, preko punomoćnika A. S, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4.I. 1100/19 od 27. decembra 2019. godine i rešenja Višeg suda u Vranju Ržg. 52/20 od 24. januara 2020. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 21. st. 1. i 2., člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbijen prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je traženo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi protiv izvršnog dužnika H. „J.“ AD Vranje. Podnositeljka je u ustavnoj žalbi zahtevala naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Ustavni sud je na sednici Velikog veća održanoj 27. juna 2024. godine doneo Odluku Už - 4532/2019 kojom je usvojio ustavnu žalbu M. T. i utvrdio da je rešenjima Osnovnog suda u Vranju R4.I. 19/19 od 26. februara 2019. godine i Višeg suda u Vranju Ržg. 95/19 od 25. marta 2019. godine podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Istom odlukom su poništena osporena rešenja i utvrđeno je da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1388/16 protiv izvršnog dužnika H. „J.“ AD Vranje. Pored toga, navedenom odlukom je utvrđeno pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni.

3. Ustavni sud je polazeći od sadržine ustavne žalbe podnositeljke V. Z. i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da se ona u ovom ustavnosudskom postupku nalazi u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnositeljka ustavne žalbe u predmetu Už - 4532/2019, s tim da se položaj ovde podnositeljke V. Z. razlikuje jedino po tome što je njoj rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4.I. 102/18 od 19. marta 2018. godine, koje je postalo pravnosnažno 10. maja 2018. godine, već usvojen prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka.

Ustavni sud je u tom smislu u ovom predmetu kao relevantan period trajanja izvršnog postupka cenio period od prethodnog usvajanja prigovora podnositeljke ustavne žalbe, pa je ocenio da predmetni izvršni postupak traje duže od perioda koji se prema stavovima Evropskog suda za ljudska prava smatra prihvatljivim, a koji stavovi su navedeni u referentnoj Odluci Ustavnog suda Už - 4532/2019 od 27. juna 2024. godine. U tom smislu, Ustavni sud ponavlja da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud istakao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudsih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak.

Imajući navedeno u vidu, a polazeći od stavova i ocena koji su navedeni u Odluci Už - 4532/2019 od 27. juna 2024. godine, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima proizvoljno primenjeno merodavno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, kao i da su podnositeljki u spornom izvršnom postupku povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu.

4. Ustavni sud je, stoga, na osnovu odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu podnositeljke V. Z. i utvrdio da je rešenjima Osnovnog suda u Vranju R4.I. 1100/19 od 27. decembra 2019. godine i Višeg suda u Vranju Ržg. 52/20 od 24. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je zatim, u tački 2. izreke poništio osporena rešenja Osnovnog suda u Vranju i Višeg suda u Vranju, a u tački 3. izreke je utvrdio da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 2269/15. U tački 4. izreke, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, dok je u tački 5. izreke Ustavni sud utvrdio pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 994/05 od 23. juna 2005. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni, pri čemu je naznačeno da se naknada štete isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ovakva Odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už - 4532/2019 od 27. juna 2024. godine, koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

5. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev podnositeljke, rešavajući kao u tački 6. izreke.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog nenamirenih potraživanja u Vranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti