Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti u parničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti je nedopušten, jer akt nije podoban da povredi prava. Deo protiv nižih odluka je neblagovremen, jer rok teče od drugostepene odluke.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zenuna Džaferija iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. marta 2010. godine doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Zenuna Džaferija izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 od 12. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4739/07 od 5. decembra 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 501/08 od 17. juna 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 od 8. decembra 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 576/09 od 13. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 575/09 od 2. septembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Zenun Džaferi iz Niša, preko punomoćnika Olivere Kosanović, advokata iz Niša, podneo je Ustavnom sudu 27. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen parnični postupak u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 4739/07 od 5. decembra 2007. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđena osporena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 od 12. juna 2007. godine. Nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca Gt-I-372/08 od 13. marta 2008. godine da neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda, podnosilac ustavne žalbe je sam, preko punomoćnika, izjavio ovaj vanredni pravni lek protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 od 12. juna 2007. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4739/07 od 5. decembra 2007. godine, formalno se pozivajući na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. Odlučujući o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Sgzz. 501/08 od 17. juna 2008. godine odbacio kao nedozvoljen navedeni zahtev podnosioca, saglasno odredbi člana 401. Zakona o parničnom postupku.
Nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06, podnosilac ustavne žalbe je podneo tom sudu predlog za ponavljanje navedenog postupka 14. februara 2008. godine, sa pozivom na odredbu člana 422. stav 1. tačka 9) Zakona o parničnom postupku. Opštinski sud u Nišu je osporenim rešenjem P. 2854/06 od 8. decembra 2008. godine odbacio predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, koje je po podnosiočevoj žalbi potvrđeno osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 576/09 od 13. februara 2009. godine. Nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca Gt-I-922/09 od 27. maja 2009. godine da neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih rešenja, podnosilac ustavne žalbe je sam, preko punomoćnika, izjavio ovaj vanredni pravni lek protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 od 8. decembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 576/09 od 13. februara 2009. godine, formalno se pozivajući i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Sgzz. 575/09 od 2. septembra 2009. godine odbacio kao nedozvoljen podnosiočev zahtev za zaštitu zakonitosti, saglasno odredbi člana 421. u vezi čl. 418. i 404. Zakona o parničnom postupku.
4. Za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu koji se odnosi na rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 575/09 od 2. septembra 2009. godine, relevantne su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04).
Odredbom člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) propisano je da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisama, javnim poretkom i pravilama morala.
Odredbom člana 404. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401.), nije učinio prvostepeni sud.
Odredbom člana 417. ZPP propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona.
Odredbom člana 418. ZPP propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Odredbom člana 421. stav 2. ZPP propisano je da ako u čl. 413-420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno će se primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, 410. i 411. ovog zakona.
5. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 575/09 od 2. septembra 2009. godine, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se u postupku po predlogu za ponavljanje postupka ispituje samo da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka. Prema tome, u postupku po predlogu za ponavljanje postupka nema raspolaganja stranaka tužbenim zahtevom, a što dalje ukazuje da u navedenom postupku ne postoji formalna niti faktička mogućnost da sud zasnuje svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, što predstavlja jedini zakonski razlog iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane javnog tužioca, a time i parnične stranke kao supsidijernog podnosioca zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 418. ZPP. Polazeći od navedenog, sudska odluka kojom se odbacuje ili odbija predlog za ponavljanje postupka ne može sadržati povredu koja je propisana kao isključivi razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. Kako je izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja donetih u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, ratione materiae, uvek nedozvoljen, to ni akt Vrhovnog suda o odbacivanju ovog vanrednog pravnog sredstva nije podoban da povredi podnosiočevo Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, nezavisno od toga što se podnosilac ustavne žalbe u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno pozvao i na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP.
Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 575/09 od 2. septembra 2009. godine povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da navedena procesna odluka ne predstavlja akt podoban za povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava. Naime, osporeno rešenje predstavlja formalnopravnu konkretizaciju unapred propisane zakonske posledice u slučaju izjavljivanja nedozvoljenog zahteva za zaštitu zakonitosti. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud Srbije je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe izjavio nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti, a zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljenog zahteva jeste njegovo odbacivanje rešenjem, saglasno odredbama čl. 401. i 404. ZPP u vezi odredbe člana 421. stav 2. ZPP. Navedena pravila parničnog postupka, po prirodi stvari, isključuju nejednako postupanje sudova. Eventualna pogrešna ocena redovnog suda da je izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, predstavlja nepravilnu primenu procesnog prava, koja se u postupku po ustavnoj žalbi može ceniti samo kroz povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Na kraju, Ustavni sud konstatuje da se osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 575/09 od 2. septembra 2009. godine, s obzirom na njegovu sadržinu i pravnu prirodu, koja je isključivo procesnog karaktera, ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 575/09 od 2. septembra 2009. godine odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 od 12. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4739/07 od 5. decembra 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 501/08 od 17. juna 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 2854/06 od 8. decembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 576/09 od 13. februara 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da ista nije blagovremena iz sledećih razloga:
Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva protiv drugostepene parnične odluke po zakonu nije dozvoljeno, kao što je u konkretnom slučaju zaključio Vrhovni sud Srbije odbacujući podnosiočev supsidijerno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv pravnosnažne sudske odluke donete u parničnom postupku teče od dana dostavljanja podnosiocu odluke drugostepenog suda donete po žalbi.
U situaciji kada je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o osporenoj odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, ako za to postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu.
Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište već iskazao kroz svoje ranije donete odluke (videti, između ostalih, Odluku Ustavnog suda Už- 944/2009 od 16. jula 2009. godine).
Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 27. novembra 2009. godine, te činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe prepis osporenog rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 576/09 od 13. februara 2009. godine, kao poslednje u nizu sudskih odluka koje su prethodile rešenju Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 575/09, primio najkasnije 30. aprila 2009. godine kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić