Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Pošto je vanredni pravni lek (zahtev za zaštitu zakonitosti) odbačen kao nedozvoljen, rok za ustavnu žalbu je tekao od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne odluke Vrhovnog kasacionog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Jankovića iz Surdulice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Jankovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Bujanovcu P1. 469/09 od 21. jula 2009. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1.180/10 od 25. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivan Janković iz Surdulice je 6. maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Bujanovcu P1. 469/09 od 21. jula 2009. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1.180/10 od 25. novembra 2009. godine, koju je po nalogu Ustavnog suda uredio podneskom od 28. juna 2010. godine, a zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Iz ustavne žalbe proizlazi da je presudom Opštinskog suda u Bujanovcu P1. 469/09 od 21. jula 2009. godine odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, da mu tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava Vranje, Policijska stanica Bujanovac isplati neisplaćene putne troškove za dolazak na rad i odlazak sa rada za period naznačen u tužbi, da je Okružni sud u Vranju presudom Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine odbio njegovu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu, a da je Vrhovni kasacioni sud rešenjem Gzz1. 180/10 od 17. marta 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev tužioca za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv navedene prvostepene i drugostepene presude. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su sudovi ovakvim odlukama nepravilno primenili važeće propise, čime su povredili njegovo pravo na pravično suđenje i predlaže da Ustavni sud poništi osporene sudske odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, protiv kojih se izjavljuje ustavna žalba.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. Ustavni sud je ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1.180/10 od 17. marta 2010. godine povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje se u žalbi poziva.

Naime, osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv presude Opštinskog suda u Bujanovcu P1. 469/09 od 21. jula 2009. godine i presude Okružnog suda u Vranju Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine. Prema odredbi člana 417. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koja se primenjuje na konkretan slučaj, javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) tog zakona - ako je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. Zakona o parničnom pospupku. Stranke, koje u smislu člana 418. Zakona o parničnom postupku mogu izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, to mogu učiniti samo iz onog razloga koji je članom 417. propisan za javnog tužioca. Podnosilac ustavne žalbe je formalno podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, ali nije naveo u čemu se sastoji nedozvoljeno raspolaganje stranaka, već je zahtev u suštini obrazložio pogrešnom primenom materijalnog prava. Prema tome, ovakav zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe imao je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nedozvoljenim, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljenog zahteva u smislu navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, kao i da podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda doneto arbitrernom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz1.180/10 od 17. marta 2010. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na presudu Opštinskog suda u Bujanovcu P1. 469/09 od 21. jula 2009. godine i presudu Okružnog suda u Vranju Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da je donošenjem presude po reviziji ili zahtevu za zaštitu zakonitosti u parničnom postupku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, ali samo u onim slučajevima kada je izjavljivanje ovih vanrednih pravnih sredstava, prema zakonu kojim se uređuje parnični postupak, dozvoljeno, i kada su izjavljena na zakonom propisan način. U suprotnom, smatraće se da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke drugostepenog suda donete po žalbi.

U konkretnom slučaju, kako je zahtev podnosioca ustavne žalbe za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presuda Opštinskog suda u Bujanovcu P1. 469/09 od 21. jula 2009. godine i Okružnog suda u Vranju Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine odbačen kao nedozvoljen, blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporene nižestepene odluke se ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje Vrhovnog kasacionog suda po vanrednom pravnom leku. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Vranju Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine primio pre 17. marta 2010. godine, kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, a da je ustavnu žalbu izjavio 6. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Bujanovcu P1. 469/09 od 21. jula 2009. godine i Okružnog suda u Vranju Gž1. 539/09 od 7. oktobra 2009. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu.

5. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić