Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu N. H. i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku koji su ukupno trajali preko 17 godina. Nalaže se hitno okončanje izvršnog postupka i dosuđuje naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. H. iz Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. H. i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 62/08 i izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 10155/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. H. iz Č. je 17. maja 2011. godine, preko punomoćnika M. I, advokata iz Č, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. U stava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 62/08 i izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Čačku u predmetu I. 10155/10.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je predmetni parnični postupak trajao više od 15 godina, te da je na osnovu izvršne isprave donete u toj parnici pokrenuo predmetni izvršni postupak u kome je predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom određene pokretne stvari izvršnog dužnika i “da cela stvar tapka u mestu, jer se prodaja ne zakazuje“. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi podnosiocu prava na naknadu štete i isplatu troškova sastavljanja ove žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. 62/08 i Osnovnog suda u Čačku I. 10155/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari :

Tužilac N. H, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 23. marta 1995. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku protiv tuženih R. R. i Lj. R, tražeći da mu tuženi predaju u svojinu privremeni montažni objekat na k.p. 4289/1, KO Čačak, ili da prvotuženi isplati tužiocu odgovarajući iznos na ime duga. Predmet je zaveden pod brojem P. 866/95.

Opštinski sud u Čačku je 19. oktobra 1995. godine doneo rešenje P. 866/95, kojim je prekinuo parnični postupak do pravnosnažnog okončanja parnice istog suda P. 743/95 (u kojoj je ovde drugotuženi podneo tužbu protiv ovde prvotuženog za utvrđenje prava svojine na navedenom montažnom objektu).

Tužilac je podneskom od 10. februara 2000. godine tražio od Opštinskog suda u Čačku da nastavi s postupanjem u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je pravnosnažno okončana parnica istog suda P. 743/95. Predmet je dobio novi broj P. 438/00.

Opštinski sud u Čačku je 23. maja 2006. godine doneo rešenje P. 438/00, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari zbog smrti drugotuženog i odredio da će se postupak nastaviti kada naslednici drugotuženog preuzmu postupak ili kada ih sud pozove na predlog protivne strane da to učine.

Tužilac je podneskom od 8. juna 2006. godine predložio da prvostepeni sud nastavi s postupanjem u ovoj parnici, označavajući kao naslednike drugotuženog V. R. i M. R.

U ovoj pravnoj stvari je odloženo 30 ročišta za glavnu raspravu (17. maja 2000, 22. septembra 2000, 8. decembra 2000, 10. januara 2001, 30. marta 2001, 8. juna 2001, 30. avgusta 2001, 25. oktobra 2001, 26. decembra 2001, 14. februara 2002, 13. juna 2002, 5. septembra 2002, 22. januara 2003, 6. juna 2003, 3. marta 2004, 6. maja 2004, 10. septembra 2004, 23. juna 2005, 9. septembra 2005, 3. novembra 2005, 10. maja 2006, 29. septembra 2006, 28. decembra 2006, 2. marta 2007, 20. aprila 2007, 8. juna 2007, 7. septembra 2007, 18. juna 2008, 11. jula 2008. i 2. oktobra 2008. godine), kako zbog nedolaska tuženih ili jednog od njih, tako i zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za održavanje ročišta jer tuženi ili jedan od njih nisu uredno pozvani.

Opštinski sud u Čačku je 21. januara 2008. godine doneo rešenje P. 62/08, kojim je tuženima V. R. i M. R. postavio privremenog zastupnika.

Parnične stranke su 7. novembra 2008. godine zaključile sudsko poravnanje P. 62/08, prema kome se prvotuženi R. R. obavezao da tužiocu na ime duga isplati iznos od 1.750,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate do 30. aprila 2009. godine, s tim da će prvotuženi, ukoliko dug ne izmiri u navedenom roku, isplatiti i zakonsku zateznu kamatu na glavni dug, počev od dana zaključenja ovog poravnanja.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 26. novembra 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, a na osnovu navedenog sudskog poravnanja, tražeći da se izvršenje sprovede prodajom privremenog montažnog objekta na k. p. 4289/1, KO Čačak.

Opštinski sud u Čačku je 30. novembra 2009. godine doneo zaključak I. 1658/09 kojim je naložio izvršnom poveriocu da uredi predlog za izvršenje tako što će, pored ostalog, označiti ko je nosilac prava korišćenja na k. p. 4289/1, KO Čačak.

Postupajući po navedenom sudskom zaključku, izvršni poverilac je 10. decembra 2009. godine uredio predlog za izvršenje, te je Opštinski sud u Čačku 14. decembra 2009. godine doneo rešenje I. 1658/09 kojim je usvojio taj predlog.

Nakon formiranja nove mreže sudova, Osnovni sud u Čačku je preuzeo predmet radi postupanja i on je zaveden pod brojem I. 10155/10. Izvršni poverilac je 3. februara 2010. godine predložio da prvostepeni sud donese rešenje o privremenoj meri, ističući da je izvršni dužnik na osnovu ugovora o kupoprodaji od 3. aprila 2009. godine preneo na preduzeće “T.“ iz Č. pravo svojine na nepokretnosti na kojoj se nalazi navedeni montažni objekat i pravo na izgradnju poslovno–stambenog objekta na toj nepokretnosti. U tom smislu, izvršni poverilac je predložio da sud donese rešenje kojim će zabraniti navedenom preduzeću da izvrši rušenje, oštećenje i ograđivanje privremenog montažnog objekta i da vrši bilo kakve građevinske radove na nepokretnosti.

Osnovni sud u Čačku je 19. marta 2010. godine doneo rešenje I. 10155/10, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio navedeni predlog za određivanje privremene mere; u stavu drugom izreke naložio preduzeću “T.“ iz Č. da omogući pristup privremenom montažnom objektu izvršnom poveriocu, službenom radniku suda i svakom drugom zainteresovanom licu; u stavu trećem izreke naložio da će se kazniti po odredbama člana 45. Zakona o izvršnom postupku lica koja ne postupe po ovim zabranama; u stavu četvrtom izreke odredio da privremena mera određena ovim rešenjem ostaje na snazi do okončanja izvršnog postupka.

Prvostepeni sud u ovom predmetu nije preduzimao dalje radnje u cilju sprovođenja izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 10. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine i odredbe člana 10. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, koji su se primenjivali na predmetni parnični postupak, afirmisale su načelo efikasnog postupanja suda.

Odredba člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine i odredba člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji su se primenjivali na predmetni izvršni postupak, afirmisale su načelo hitnog postupanja suda.

5. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koja spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih sudskih postupaka, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora sagledati i parnični postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku, kao i izvršni postupak koji je pokrenut na osnovu izvršne isprave donete u navedenoj parnici i koji se i dalje vodi pred Osnovnim sudom u Čačku. S tim u vezi, Ustavni sud ističe i da se, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, izvršenje sudskih odluka smatra sastavnim delom suđenja (stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 23. marta 1995. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku i da je parnica okončana zaključenjem sudskog poravnanja P. 62/08 od 7. novembra 2008. godine, a da je izvršni postupak, koji je usledio nakon ovakvog raspolaganja stranaka u parnici, i posle više od četiri godine još uvek u toku.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da osporeni sudski postupci ukupno traju 17 godina i osam meseci, te da prinudno izvršenje još uvek nije sprovedeno. Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka, samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, trinaestogodišnje trajanje ove parnice i četvorogodišnje trajanje prinudnog izvršenja ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, imajući pri tome u vidu da je podnosilac ustavne žalbe podnošenjem neurednog predloga za izvršenje i pasivnom držanju nakon donošenja navedenog rešenja o privremenoj meri samo u neznatnoj meri doprineo prekomerno dugom trajanju izvršnog postupka, ne može prihvatiti da je razumno da ovaj jedinstveni postupak traje više od 17 godina, te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti Opštinskog suda u Čačku i Osnovnog suda u Čačku, koji su bili nadležni za vođenje ovog parničnog i izvršnog postupka. Činjenice da je u predmetnom parničnom postupku odloženo 30 ročišta za glavnu raspravu, kako zbog nedolaska tuženih ili jednog od njih, tako i zbog nedostatka procesnih pretpostavki za održavanje ročišta, jer tuženi ili jedan od njih nisu bili uredno pozvani i da Osnovni sud u Čačku nakon donošenja rešenja o privremenoj meri I. 10155/10 od 19. marta 2010. godine nije preduzimao nikakve radnje kako bi se izvršenje sprovelo prodajom privremenog montažnog objekta izvršnog dužnika, po oceni Ustavnog suda, na najslikovitiji način potvrđuju da sudovi u ovim predmetima nisu postupali u skladu sa načelima efikasnosti i hitnosti, u smislu odredaba člana 10. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine, člana 10. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine i člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Uzimajući u obzir iznete razloge, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastavljanja žalbe, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano Uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio sada nadležnom sudu od ustanovljenja nove mreže sudova počev od 1.januara 2014. godine, da preduzme sve neophodne mere, kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.0 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je predmetni parnični postupak iz zakonom opravdanih razloga bio u prekidu četiri godine i četiri meseca, pasivno držanje i neaktivnost podnosioca ustavne žalbe nakon donošenja navedenog rešenja o privremenoj meri u predmetnom izvršnom postupku, te praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.