Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku utvrđivanja bračne tekovine

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer parnični postupak radi utvrđivanja bračne tekovine traje preko 12 godina i još uvek nije prvostepeno okončan. Sud je naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2233/2009
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 335/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudom u Čačku da preduzme sve neophodne mere, kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Marić iz Beograda podnela je 27. novembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1434/07.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da ni posle 11 godina od početka spora nije doneta prvostepena odluka. Prema mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, osnovni razlog koji je doveo do povrede njenog prava na suđenje u razumnom roku je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o njenom pravu odluči bez neopravdanog odugovlačenja. Predložila je da Ustavni sud utvrdi da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Čačku vodi pod brojem P. 1434/07 povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku, da joj utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, ta da naloži Opštinskom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po njenoj tužbi okončao u najkraćem mogućem roku.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 1. marta 2011. godine dopunila ustavnu žalbu, navodeći da joj je odugovlačenjem parničnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku P. 335/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku P. 1434/07) povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 335/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 22. juna 1998. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Čačku protiv tuženog M. M. iz Čačka, radi utvrđenja bračne tekovine. Predmet je zaveden pod brojem P. 827/98.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Čačku zakazano je ukupno 97 ročišta za glavnu raspravu (26. avgusta, 11. septembra, 7. oktobra, 30. oktobra i 17. decembra 1998. godine, 11. februara, 26. februara, 18. marta, 9. aprila, 8. jula, 22. jula, 30. septembra, 25. novembra i 16. decembra 1999. godine, 9. februara, 30. marta, 19. maja, 15. juna, 25. avgusta, 19. oktobra i 14. decembra 2000. godine, 2. februara, 22. marta, 17. maja, 29. juna, 23. avgusta, 7. septembra, 7. novembra i 27. decembra 2001. godine, 20. februara, 18. aprila, 21. juna i 17. oktobra 2002. godine, 31. januara, 6. marta, 2. aprila, 16. maja, 3. septembra, 30. oktobra i 2. decembra 2003. godine, 4. februara, 11. marta, 28. aprila, 4. juna, 8. jula, 7. septembra, 27. oktobra, 17. novembra i 15. decembra 2004. godine, 26. januara, 14. februara, 22. marta, 5. aprila, 6. maja, 13. oktobra, 16. novembra i 14. decembra 2005. godine, 25. januara, 23. marta, 26. maja, 6. jula, 30. avgusta, 4. oktobra, 9. novembra i 21. decembra 2006. godine, 24. januara, 16. februara, 21. marta, 21. septembra, 5. oktobra, 1. novembra, 15. novembra, 6. decembra i 21. decembra 2007. godine, 9. januara, 23. januara, 14. februara, 21. marta, 16. aprila, 14. maja, 11. juna, 10. jula, 4. septembra, 2. oktobra, 14. oktobra, 6. novembra, 4. decembra i 29. decembra 2008. godine, 21. januara, 20. februara, 3. aprila, 8. maja, 5. juna, 3. jula, 4. septembra, 14. oktobra i 11. novembra 2009. godine), a održano je 61 ročište.

Ročišta za glavnu raspravu zakazana za 9. februar 2000. godine, 7. septembar 2004. godine, 30. avgust, 4. oktobar, 9. novembar i 21. decembar 2006. godine, 24. januar 2007. godine, 9. januar, 4. septembar 2008. godine i 4. septembar 2009. godine nisu održana zbog toga što tuženi nije uredno pozvan; ročišta za glavnu raspravu zakazana za 14. decembar 2000. godine, 7. novembar 2001. godine, 3. septembar, 30. oktobar i 2. decembar 2003. godine i 16. april 2008. godine nisu održana na molbu tuženog; ročišta za glavnu raspravu zakazana za 18. april i 21. juni 2002. godine i 25. januar 2006. godine nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije; ročište za glavnu raspravu zakazano za 28. april 2004. godine nije održano radi ostavljanja roka tužilji da se izjasni na podnesak tuženog; ročišta za glavnu raspravu zakazana za 15. decembar 2004. godine i 14. maj 2008. godine nisu održana zbog toga što ni tužilja ni tuženi nisu pristupili na ročište; ročište za glavnu raspravu zakazano za 23. mart 2006. godine nije održano, jer nisu pribavljeni traženi podaci od punomoćnika tuženog i Poreske uprave Čačak; ročište za glavnu raspravu zakazano za 6. juli 2006. godine nije održano zbog otkaza punomoćja od strane punomoćnika tuženog; ročište za glavnu raspravu zakazano za 16. februar 2007. godine nije održano na predlog parničnih stranaka radi pokušaja zaključenja poravnanja; ročište za glavnu raspravu zakazano za 15. novembar 2007. godine nije održano zbog obustave rada zaposlenih; ročišta za glavnu raspravu zakazana za 23. januar, 11. juni, 2. oktobar 2008. godine nisu održana na molbu tužilje; ročište za glavnu raspravu zakazano za 14. februar 2008. godine nije održano zbog toga što tužilja nije uredno pozvana; ročište za glavnu raspravu zakazano za 10. juli 2008. godine nije održano zbog toga što ni tužilja ni tuženi nisu uredno pozvani; ročišta za glavnu raspravu zakazana za 4. decembra 2008. godine i 5. juni 2009. godine nisu održana radi ostavljanja roka tuženom da se izjasni na podneske tužilje kojima je preciziran tužbeni zahtev; ročište za glavnu raspravu zakazano za 11. novembar 2009. godine nije održano zbog obustave rada advokata; u spisima predmeta nema dokaza da su održana ročišta za glavnu raspravu zakazana za 9. april 1999. godine i 17. oktobar 2002. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 17. marta 1999. godine precizirala tužbeni zahtev.

Tuženi je 18. marta 1999. godine podneo protivtužbu.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 6. marta 2007. godine podnela predlog za zaključenje poravnanja.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 21. marta 2007. godine sud je, na predlog parničnih stranaka, doneo rešenje o prekidu postupka, radi pokušaja zaključenja poravnanja.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 2. jula 2007. godine predložila da se nastavi postupak, s obzirom na to da nije došlo do zaključenja poravnanja. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 21. septembra 2007. godine sud je doneo rešenje o nastavku postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnescima od 4. decembra 2008. godine i 29. maja 2009. godine precizirala tužbeni zahtev.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji parnični postupak se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 335/10 i zakazano je ukupno sedam ročišta za glavnu raspravu (20. januara, 11. marta, 11. maja, 19. avgusta i 18. novembra 2010. godine, 10. februara i 5. maja 2011. godine), a održano je šest ročišta. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 20. januar 2010. godine nije održano zbog promene postupajućeg sudije.

Do 11. maja 2011. godine, kada je Osnovni sud u Čačku dostavio Ustavnom sudu spise predmeta P. 335/10, još uvek nije odlučeno o tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, a naredno ročište za glavnu raspravu je zakazano za 1. septembar 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 22. juna 1998. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku, koju je podnela podnositeljka ustavne žalbe, i da još uvek nije okončan. Sa druge strane, iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da parnični postupak traje 12 godina i devet meseci i da o tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe još uvek nije odlučeno ni u prvom stepenu. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni su je ocenio da činjenica da prvostepeni sud za 12 godina i devet meseci i nakon održanih 67 ročišta za glavnu raspravu još uvek nije odlučio o tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe ne može biti opravdana nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije u značajnijoj meri doprinela produžavanju trajanja parničnog postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 335/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi sa navodom podnositeljke ustavne žalbe da joj je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 335/10 povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u tom delu ustavna žalba preuranjena. Naime, pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe je da su prethodno iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. S obzirom na to da je parnični postupak još uvek u fazi prvostepenog raspravljanja i odlučivanja, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu da je u ustavnoj žalbi istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naložio Osnovnom sudom u Čačku da štetne posledice utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku utvrđivanja bračne tekovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti