Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja apelacionog suda o nedopuštenosti posebne revizije. Utvrđeno je da podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva, jer je protiv takvog rešenja imao pravo na žalbu Vrhovnom kasacionom sudu kao redovno pravno sredstvo.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. februara 2012. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1891/10 od 17. marta 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. iz Beograda izjavilo je 18. maja 2011. godine, preko punomoćnika Aleksandra Petrovića advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1891/10 od 17. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac je ustavnom žalbom predložio da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i da naloži Vrhovnom kasacionom sudu da postupi po reviziji podnosioca od 25. novembra 2010. godine.
2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, utvrdio: da je presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3949/06 od 31. avgusta 2007. godine usvojen tužbeni zahtev postavljen prema podnosiocu ustavne žalbe, te da je on obavezan da tužiocu isplati iznos od 22.642,00 dinara; da je dopunskom presudom istog suda P. 3949/06 od 26. februara 2009. godine obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu isplati i iznos od 21.414,00 dinara; da su presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1891/10 od 19. avgusta 2010. godine odbijene žalbe koje je tuženi izjavio protiv navedenih odluka Prvog opštinskog suda u Beogradu; da je tuženi 25. novembra 2010. godine, na osnovu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/09 i 111/09), izjavio reviziju protiv ove drugostepene presude; da je Apelacioni sud u Beogradu osporenim rešenjem Gž1. 1891/10 od 19. avgusta 2010. godine ocenio da je nedupuštena revizija tuženog.
4. Odredbama Ustava na koje se podnosilac u ustavnoj žalbi pozvao svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.), kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.).
Odredbom člana 394 stava 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi, između ostalog, na potraživanja u novcu, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 395. ovog zakona propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama prethodnog člana, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.
Prema odredbi člana 385. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), žalba protiv rešenja prvostepenog suda je dozvoljena, ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena.
Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, propisano je: da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) (stav 1.); da o dozvoljenosti revizije iz stava 1. ovog člana rešenjem odlučuje apelacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija koji nisu učestvovali u donošenju drugostepene presude (stav 2.); da je protiv rešenja iz stava 2. ovog člana kojim se ne dozvoljava revizija, dozvoljena posebna žalba Vrhvnom kasacionom sudu (stav 3.).
5. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), za razliku od Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), izričito je propisano da je dozvoljena žalba protiv rešenja kojim apelacioni sud ne prihvata odlučivanje o posebnoj reviziji.
Međutim, Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP) ne isključuje posebnu žalbu protiv rešenja kojim apelacioni sud utvrđuje da revizija, izjavljena na osnovu odredbe člana 395. tog zakona, nije dozvoljena.
Ustavni sud smatra da iz odredbe člana 385. stav 1. ZPP proizlazi da je dozvoljena žalba protiv odluke apelacionog suda kojom se ne prihvata odlučivanje o reviziji izjavljenoj na osnovu člana 395. tog zakona.
Apelacioni sud, prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije izjavljene radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili novog tumačenja prava, u sporu u kome se revizija po odredbi člana 394. stav 2. ZPP ne može izjaviti, ima funkciju prvostepenog suda. Naime, oceni apelacionog suda tada ne prethodi odlučivanje nekog nižestepenog suda. Apelacioni sud u takvoj situaciji daje prvostepenu ocenu o tome da li postoji potreba da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji. Ustavni sud je zbog toga zaključio da je odluka apelacionog suda o dozvoljenosti revizije izjavljene na osnovu člana 395. ZPP prvostepena odluka.
S obzirom na navedeno, podnosilac ustavne žalbe je imao pravo da žalbom u parničnom postupku pobija rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1891/10 od 17. marta 2011. godine, iako o tome nije bio poučen od strane donosioca tog rešenja.
Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosilac nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava - žalbu u parničnom postupku, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena druga pravna sredstva, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.
Kako je nesporno da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ne sme snositi štetne posledice izostajanja pouke o pravnom leku u osporenom aktu, te da saglasno odredbama člana 385. stav 1, člana 388, člana 355. stav 1. i člana 478. stav 3. ZPP, u roku od 8 dana od prijema ovog rešenja, može izjaviti žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1891/10 od 17. marta 2011. godine.
6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b. i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
7. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se ovo rešenje objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević