Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2005. godine. Iako je podnositeljka doprinela odugovlačenju, sud konstatuje pretežnu odgovornost prvostepenog suda zbog neefikasnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2234/2009
23.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 682/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 81/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbija se zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

Ljubica Marić iz Beograda je 2 7. novembra 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 682/05.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporeni parnični postupak pokrenut tužbom podnositeljke ustavne žalbe sredinom 2005. godine, a da posle četiri i po godine još uvek nije doneta prvostepena presuda, iako se radi o predmetu koji nije ni činjenično ni pravno složen, a podnositeljka nije ništa preduzela čime bi odugovlačila postupak. Dalje se u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da je podnositeljka otkazala punomoćje svom punomoćniku, jer on ništa nije preduzeo da se postupak ubrza, da Opštinski sud u Čačku ništa nije preduzeo da sankcioniše ponašanje privremenog zastupnika tužene u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, da je nepotrebno odugovlačio postupak, čime je podnositeljki povređeno „pravo na pravično suđenje u razumnom roku“ iz člana 32. stav 1. Ustava. Od Ustavnog suda se traži da utvrdi povredu navedenog ustavnog prava, obaveže Opštinski sud u Čačku da u najkraćem roku donese odluku u osporenom postupku i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se u stavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 81/10 (prethodno predmetu Opštinskog suda u Čačku P. 682/05) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Podnositeljka ustavne žalbe je 4. maja 2005. godine, preko punomoćnika - advokata, podnela Oštinskom sudu u Čačku tužbu radi duga po osnovu pruženih, a neplaćenih advokatskih usluga, sa predlogom za određivanje privremene mere, protiv tužene „Vesne Tomašević iz Donje Gorevnice, sada nepoznatog boravišta kojoj (treba) odrediti privremenog zastupnika“.

Opštinski sud u Čačku je 21. septembra 2005. godine doneo, u smislu člana 79. stav 2. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, rešenje P. 682/05 o postavljanju privremenog zastupnika tuženoj, advokata Jasmine Milutinović iz Čačka i o tome objavio oglas u „Službenom glasniku R epublike Srbije“.

Prvo ročište za glavnu raspravu u ovom postupku je održano 10. marta 2006. godine i na njemu je privremeni zastupnik tužene dao predloge za utvrđivanje adrese tužene kojima se punomoćnik tužilje nije protivio - da se od SUP-a Čačak pribavi podatak o tome da li je tužena odseljena sa adrese u Donjoj Gorevnici, kao i da se sasluša bivši muž tužilje B. Pešić na okolnost da li mu je poznato sadašnje prebivalište tužene. U toku 2006. godine O pštinski sud u Čačku je zakazao još četiri, a održao tri ročišta. Na ročištima 31. marta i 7. juna 2006. godine saslušan je svedok B. Pešić, sud se upoznao sa spisima predmeta tog suda P. 1344/96 u kome je tužilja zastupala tuženu kao punomoćnik, a po kom osnovu je postavila tužbeni zahtev i odredio da se izvede dokaz saslušanjem tužilje i tužene u svojstvu parničnih stranaka. Ročište zakazano za 17. jul 2006. godine na kome je trebalo da bude izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka, nije održano, zbog toga što niko na strani tužilje i tužene nije pristupio. Naime, privremeni zastupnik tužene je podneskom od 5. aprila 2006. godine obavestio prvostepeni sud da se tužena nalazi na adresi Sutomore, Gorelac br. 3, te sud nije tražio izveštaj od SUP-a Čačak, ali kako se pismeno upućeno tuženoj na tu adresu vratilo sa naznakom dostavljača „otputovala“, sud je 31. avgusta 2006. godine ponovo naložio privremenom zastupniku dostavljanje tačne adrese tužene. Privremeni zastupnik je, međutim, podneskom od 19. juna 2006. godine, a zatim i podnescima od 5. septembra i 11. oktobra 2006. godine, tražio da sud stavi van snage rešenje o određivanju privremenog zastupnika, jer je adresa tužene poznata i da mu dosudi troškove zastupanja . Na ročištu 10. novembra 2006. godine punomoćnik tužilje je predložio da prvostepeni sud radi utvrđivanja adrese tužilje ostvari uvid u spise tog suda I. 4950/05 u kome se tužena pojavljuje kao izvršni poverilac.

Na ročište 2. februara 2007. godine, na kome je trebalo da bude saslušana u svojstvu parnične stranke, tužilja nije pristupila, iako je bila uredno pozvana. Tužilja je, zatim, otkazala punomoćje svom punomoćniku i pristupila na sledeće ročište 20. aprila 2007. godine na kome je saslušana kao parnična stranka, povukla je predlog za određivanje privremene mere i predložila sudu da (ponovo) ostvari uvid u spise predmeta P. 1344/96. Na predlog privremenog zastupnika tužene, Opštinski sud u Čačku je 20. aprila 2007. godine od Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore – Sekretarijata u Baru zatražio izveštaj o adresi tužene, a Sekretarijat u Baru je 1. juna 2007. godine obavestio sud da je tužena prijavljena na adresi Bar, Ahmetov brijeg bb.

Ročište 15. juna 2007. godine, na kome je tužilju zastupao novi punomoćnik, je odloženo, kako bi se tuženoj uputio poziv na navedenu adresu u Baru, ali sledeće ročište 26. septembra 2007. godine nije održano zbog toga što nije bilo dokaza o urednom pozivanju tužene. Jedino ročište u 2008. godini, zakazano za 2. juli 2008. godine, nije održano iz istog razloga.

Podneskom od 1. avgusta 2008. godine privremeni zastupnik tužene je tražio od Opštinskog suda u Čačku da obaveže tužilju da uplati troškove dotadašnjeg zastupanja tužene, a podneskom od 9. septembra 2008. godine tužilja je odbila da predujmi troškove zastupanja i predložila prvostepenom sudu da dostavi tužbu tuženoj zamolnim putem preko organa u Republici Crnoj Gori, kao i da sasluša dva svedoka na okolnost zaključenja poravnanja tužene u predmetu P. 1344/96, kako bi izbegla plaćanje troškova zastupanja.

Od četiri ročišta zakazana u 2009. godini (16. januara, 24. aprila, 26. juna i 2. oktobra 2009. godine), dva su održana, a dva nisu. Ročište zakazano za 16. januar 2009. godine nije održano, jer nije bilo dokaza da je tužena uredno pozvana, te je prvostepeni sud poziv za ročište za 24. aprila 2009. godine uputio preko Policijske uprave Bar, koja je obavestila sud da se tužena odselila sa adrese Bar, Ahmetov brijeg bb na nepoznatu adresu, te ni ovo ročište nije održano. Van rasprave punomoćnik tužilje je predložio da se od Policijske uprave Bar zatraži izveštaj „kada je tužilja odseljena sa adrese Ahmetov brijeg – Bar i na koju adresu je prijavljena“, što je sud prihvatio. Na ročištu 26. juna 2009. godine sud je naložio punomoćniku tužilje „da se izjasni na današnji predlog privremenog zastupnika (da tužilja uplati predujam dosadašnjih troškova zastupanja privremenog zastupnika), te predujmi troškove na ime dosadašnjeg zastupanja i troškove na ime zastupanja na narednoj raspravi“. Podneskom od 10. avgusta 2009. godine tužilja je opozvala punomoćje svom punomoćniku i odbila da plati predujam troškova, a na ročištu 2. oktobra 2009. godine Opštinski sud u Čačku je rešio da o predlogu privremenog zastupnika o opozivanju rešenja o privremenom zastupanju, s obzirom da tužilja nije predujmila troškove, odluči naknadno i da raspravu odloži na neodređeno vreme.

Opštinski sud u Čačku je, zatim, doneo rešenje P. 682/05 od 24. novembra 2009. godine, koje je dostavljeno tužilji 17. februara 2010. godine, a kojim je obavezao tužilju da predujmi troškove dosadašnjeg zastupanja privremenog zastupnika tužene. Tužilja je protiv navedenog rešenja 24. februara 2010. godine izjavila žalbu, a Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 439/10 od 24. marta 2010. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. Drugostepeno rešenje je dostavljeno tužilji 23. aprila 2010. godine.

U nastavku postupka pred Osnovnim sudom u Čačku, na ročištu 24. septembra 2010. godine , pred novim predsednikom veća rasprava je počela iznova čitanjem izvedenih dokaza. Na predlog tužilje Osnovni sud u Čačku je od Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore zatražio izveštaj o adresi prebivališta tužene, koje Ministarstvo je obavestilo prvostepeni sud da je , prema njihovoj evidenciji , prebivalište tuž ene u Baru, na adresi Ahmetov brijeg bb. Na ročištu 18. novembra 2010. godine prvostepeni sud je prihvatio predloge tužilje da se tužen a pozove radi saslušanja zamolnim putem preko Osnovnog suda u Baru, kao i da se od Republičkog fonda penzijsko-invalidskog osiguranja – Filijale u Čačku zatraži izveštaj da li je tužena ostvarila pravo na penziju i gde istu prima. Adresa tužene nije mogla biti utvrđena ni putem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ni putem kompanije „Sloboda“ a.d. iz Čačka u kome je tužen jedno vreme radila.

Ročišta zakazana za 14. januar, 2. mart, 4. maj i 8. juni 2011. godine nisu održana, jer Osnovni sud u Baru ni po ponovo upućenim zamolnicama Osnovnog suda u Čačku, što je tužilja predlagala, nije mogao da uruči poziv tuženoj na navedenoj adresi. Nakon toga, na predlog tužilje, Osnovni sud u Čačku je od Policijske uprave Bar zatražio izveštaj o adresi tužene, a Policijska uprava Bar je 8. avgusta 2011. godine obavestila prvostepeni sud da se tužena odselila sa adrese Ahmetov brijeg bb na nepoznatu adresu. Na ročištu 29. septembra 2011. godine tužilja je predložila da se nastavi sa meritornim raspravljanjem, a na ročištu 17. novembra 2011. godine glavna rasprava je zaključena i doneta presuda P. 81/10, kojom je tužbeni zahtev usvojen u celosti. Prema podacima u spisu, presuda je ekspedovana 1. decembra 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom parničnom postupku tužba podneta u maju 2005. godine, a da je postupak pred prvostepenim sudom u kome je doneta prvostepena presuda trajao šest godina i sedam meseci, te da postupak u trenutku razmatanja ustavne žalbe još uvek nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i p eriod trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Polazeći od standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su usvojeni, kako u praksi Ustavnog suda, tako i međunarodnih sudova za zaštitu ljudskih prava, n avedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se proce njuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosi oca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosi oca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se ovde ne radi o činjenično i pravno složenom sporu, te pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni u ovom sporu ne opravdavaju dužinu trajanja osporenog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe imala interesa za efikasno okončanje ovog postupka, koji se odnosi na rešavanje spora u vezi sa naplatom usluga koje jeobavljala u vršenju svoje profesionalne delatnosti.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je imao u vidu da stranka u parničnom postupku sama odlučuje o angažovanju i izboru svog punomoćnika i da, saglasno tome, snosi posledice njegovih radnji i propuštanja u postupku i kada je nezadovoljna njegovim radom, što je ovde bio slučaj, jer je podnositeljka u toku postupka dva puta otkazivala punomoćje za zastupanje - prvi put 28. marta 2007. godine, da bi novo punomoćje izdala 15. juna 2007. godine, a nakon otkazivanja punomoćja 10. avgusta 2009. godine je neposredno preduzimala radnje pred sudom. Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka u značajnoj meri doprinela ukupnom trajanju parničnog postupka. Tako podnositeljka dva puta nije pristupila na zakazana ročišta na kojima je trebalo da bude izveden dokaz saslušanjem stranaka – 17. jula 2006. godine i 2. februara 2007. godine, iako je bila uredno pozvana. Punomoćnik podnositeljke je više puta ponavljao predloge za utvrđivanje adrese tužene i dostavljanje poziva na adresu u Baru kojom je sud raspolagao, a i sama podnositeljka je u periodu od septembra 2010. godine do septembra 2011. godine tri puta predlagala dostavljanja tuženoj na istu adresu preko Osnovnog sud u Baru, kao i utvrđivanje adrese preko Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, odnosno Policijske uprave Bar, da bi tek na ročištu 29. septembra 2011. godine predložila da se nastavi sa meritornim raspravljanjem.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je u ovom postupku više puta došlo do izražaja neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, koje je u suprotnosti sa obavezama suda iz člana 10. Zakon o parničnom postupku. Tako je Opštinski sud u Čačku prvu radnju u postupku – donošenje rešenja o postavljanju privremenog zastupnika tužene – preduzeo četiri i po meseca od podnošenja tužbe, a prvo ročište za glavnu raspravu je održano posle više od deset meseci od podnošenjnja tužbe. U periodu od 15 meseci – od septembra 2007. godine do januara 2009. godine – prvostepeni sud je zakazao samo jedno, neodržano ročište. Opštinski sud u Čačku je , povodom ponovljenog zahteva privremenog zastupnika tužene da mu se naknade troškovi zastupanja , prvo 26. juna 2009. godine dao nejasan nalog punomoćniku podnositeljke, a zatim doneo rešenje o tom zahtevu posle pet meseci, koje je dostavljeno podnositeljki tek posle naredna dva i po meseca. Takođe , iako parnične stranke snose posledice svojih predloga učinjenih u postupku, od nadležnog suda se opravdano očekuje da ne prihvata predloge čija je necelishodnost očigledna, kao što je to prvostepeni sud činio u ovom postupku – npr. predlog punomoćnika podnositeljke, po dobijanju odgovora Policijske uprave Bar od 17. februara 2009. godine da se tužena „odselila sa navedene adrese (Ahmetov brijeg bb) na napoznatu adresu“, da se od iste uprave zatraži izveštaj „kada je tužilja odseljena sa navedene adrese i na koju adresu je prijavljena“ i sl. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud dao odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju osporenog parničnog postupka .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredb i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredb i člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 81/10 okončao u najkraćem roku.

Razmatrajući zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a imajući u vidu doprinos podnositeljke ustavne žalbe, koja je i sama bila advokat, trajanju osporenog parničnog postupka, odlučio da ne usvoji ovaj zahtev, kao u tački 3. izreke.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti