Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog krivičnog dela silovanja
Kratak pregled
Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora, zasnovane na opasnosti od ponavljanja dela i uznemirenja javnosti.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. P . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2021. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 22/19 od 25. januara 2019. godine, Apelacionog suda u Nišu Kž2. 74/19 od 7. februara 2019. godine , Višeg suda u Nišu Kv. 72/19 od 22. februara 2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2. 124/19 od 5. marta 2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. V. P . iz Niša podneo je 4. marta 201 9. godine, preko punomoćnika D. K , advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 22/19 od 25. januara 2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2. 74/19 od 7. februara 2019. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor na osnovu odredaba člana 216. stav 1. u vezi sa članom 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19 i 27/21-Odluka US) .
U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim rešenjima povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora jer je sud jednostrano i samo na osnovu izjave oštećene, bez upuštanja u argumente koji u potpunosti demantuju njene tvrdnje, odlučio da produži pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe, iako objektivno nisu postojali razlozi za produženje pritvora. Podnosilac ustavne žalbe je osporio postojanje osnovane sumnje da je izvršio krivično delo silovanja, te je dodatno osporio postojanje svakog od pritvorskih razloga posebno. U ustavnoj žalbi je navedeno da oštećena živi u stanu čiji je vlasnik podnosilac ustavne žalbe, ali da oni ne žive u zajedničkom domaćinstvu, jer okrivljeni živi na drugoj adresi - u kući, kao i da nije jasno koji je strah osećala oštećena, kada svi dokazi, naročito njihova prepiska preko „vibera“ pokazuju da je odnos okrivljenog i oštećene prisan, a nikako odnos u kojem postoji strah na strani oštećene. U ustavnoj žalbi je , tako đe, navedeno da ne stoji ni zaključak suda da je predmetni događaj, zbog toga što se desio u maloj seoskoj sredini, prouzrokovao visok stepen uznemirenja građana, s obzirom na to da oštećena nema prebivalište niti boravište u tom selu, te tako ni ta sredina ne može biti neposredno zainteresovana za predmetno suđenje. U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti u ustavnoj žalbi je navedeno da činjenica da je okrivljeni ranije više puta osuđivan sama po sebi ne predstavlja okolnost koja ukazuje na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, te da je obrazloženjem koje je dato u osporenim rešenjima povređena pretpostavka nevinosti i pritvor je postao osuda za krivično delo koje je predmet postupka.
Podnosilac ustavne žalbe je preko istog punomoćnika dana 3. aprila 2019. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu i protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 72/19 od 22. februara 2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2. 124/19 od 5. marta 2019. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije. Povodom ustavne žalbe podnosioca od 3. aprila 2019. godine, Ustavni sud nije formirao novi predmet, već je izjavljenu ustavnu žalbu tretirao kao dopunu ustavne žalbe od 4. marta 2019. godine, povodom koje je formiran predmet Už-2236/2019, s obzirom na to da su predmet osporavanja obe ustavne žalbe rešenja o produženju pritvora prema podnosiocu koja su doneta u istoj fazi predmetnog krivičnog postupka, kao i da podnosilac u obe ustavne žalbe identičnim razlozima obrazlaže povredu istih prava.
Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev da Ustavni sud poništi osporene akte.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima dva puta pravnosnažno produžen pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, nakon podizanja optužnice, a pre njenog potvrđivanja, zbog krivičnog del a silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika.
Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem Višeg suda u Nišu Kpp. 46/18 od 6. oktobra 2018. godine, koji mu se računa od 4. oktobra 2018. godine od 14.00 sati, kada je lišen slobode.
Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 175/18, Kti. 91/18 od 28. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 22/19 od 25. januara 2019. godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2. 74/19 od 7. februara 2019. godine, sud je po službenoj dužnosti, na osnovu člana 216. stav 3. u vezi stava 1. Zakonika o krivičnom postupku, prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor zbog postojanja pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, te je odbio kao neosnovan njegov predlog da se pritvor zameni blažom merom za obezbeđenje prisustva okrivljenog.
U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 22/19 od 25. januara 2019. godine navedeno je da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika. Obrazlažući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tač. 3) ZKP Viši sud u Nišu je naveo da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo ukoliko se bude našao na slobodi, s obzirom na to da je oštećena izjavila da je okrivljeni u dužem vremenskom periodu od više godina vršio prinudnu obljubu nad njom, koristeći stra h i podređeni položaj oštećene, koja je pastorka okrivljenog i sa kojim je živel a u zajedničkom domaćinstvu, kao i da, pored navedenog, psihološkom ekspertizom kod okrivljenog je konstatovan nizak prag frustracione tolerancije, spremnost ka impulsivnijem reagovanju, egocentrizam i neposredni pokušaj da pokazuje svoju želju ka dominaciji i moć, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je okrivljeni ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnog dela nasilje u porodici, ukazuje na njegovu sklonost ka vršenju krivičnih dela sa elementima nasilja prema članovima porodice , što sve opravdava produženje pritvora prema njemu. U odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tač . 4) ZKP u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, čime je ispunjen objektivni uslov za produženje pritvora po ovom osnovu, dok se subjektivni osnov ogleda u težini posledice i načinu izvršenja krivičnog dela. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da, imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni krivično delo silovanje izvršio koristeći dugoročan odnos podređenosti oštećene, koja je sa njim živela u porodičnoj zajednici kao njegova pastorka, kao i posebnu težinu posledice dela za koje se sumnjiči, s obzirom na to da je taj odnos trajao duži niz godina i da je kod oštećene izazvao psihičke posledice u vidu straha i nesigurnosti, što proizlazi iz iskaza oštećene i svedoka, te imajući u vidu da se kritični događaj odigrao u maloj seoskoj sredini u kojoj ovakvi događaji prouzrokuju naročito visok stepen uznemirenja javnosti, da ukoliko bi se okrivljeni našao na slobodi, to bi moglo ugroziti pravično i nesmetano vođenje krivičnog postupka, zbog čega se produženje pritvora i po ovom osnovu pokazuje nužnim. U odnosu na predlog branioca okrivljenog da se pritvor zameni blažom merom, sud je naveo da taj predlog nije osnovan, jer sve navedene okolnosti ukazuju da je pritvor jedina efikasna i nužna mera za obezbeđenje daljeg nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 74/19 od 7. februara 2019. godine navedeno je da je pravilno prvostepeni sud utvrdio postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo silovanja, koje mu je podignutom optužnicom stavljeno na teret, kao i da je pravilno utvrdio postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tač. 3) ZKP, s obzirom na to da je oštećena izjavila da je okrivljeni više godina vršio prinudnu obljubu nad njom, koristeći strah i podređeni položaj oštećene, sa kojom živi u istom domaćinstvu kao i da je psihološkom ekspertizom kod okrivljenog konstatovan nizak prag frustracione tolerancije, spremnost ka impulsivnijem reagovanju, egocentrizam i neposredni pokušaj da pokazuje svoju želju ka dominaciji i moć, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je okrivljeni ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnog dela nasilje u porodici, ukazuje na nužnost produženja pritvora po navedenom zakonskom osnovu prema njemu. U odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tač. 4) ZKP u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora od 5 do 12 godina, a način izvršenja krivičnog dela i težina posledice su doveli do uznemirenja javnosti, koje protekom vremena nije izgubilo na intezitetu, što bi sve moglo uticati na nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ovo stoga što iz opisa radnji koje se okrivljenom stavljaju na teret proizlazi da je okrivljeni koristeći dugoročan odnos podređenosti oštećene, koja je živela sa njim u zajedničkom domaćinstvu kao njegova pastorka, kao i posebnu težinu posledice dela za koje se sumnjiči, s obzirom na to da je taj odnos trajao duži niz godina i da je kod oštećene izazvao psihičke posledice u vidu straha i nesigurnosti, uz činjenicu da se kritični događaj odigrao u maloj seoskoj sredini , Apelacioni sud je ocenio da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je produženje pritvora prema okrivljenom po navedenom zakonskom osnovu opravdano i neophodno i da se navedena svrha nesmetanog vođenja krivičnog postupka ne može ostvariti nijednom drugom merom.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 27/19 od 22. februara 2019. godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2. 124/19 od 5. marta 2019. godine, sud je po službenoj dužnosti, na osnovu člana 216. stav 3. u vezi stava 1. Zakonika o krivičnom postupku, prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor zbog postojanja pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, te je odbio kao neosnovan njegov predlog da se pritvor zameni blažom merom za obezbeđenje prisustva okrivljenog.
U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 72/19 od 22. februara 2019. godine navedeno je da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika. Obrazlažući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tač. 3) ZKP Viši sud u Nišu je naveo da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo ukoliko se bude našao na slobodi, s obzirom na to da iz iskaza oštećene proizlazi da je okrivljeni u dužem vremenskom periodu od više godina vršio prinudnu obljubu nad njom, koristeći strah i podređeni položaj oštećene, koja je pastorka okrivljenog i sa kojim je živela u zajedničkom domaćinstvu, kao i da, pored navedenog, psihološkom ekspertizom kod okrivljenog je konstatovan nizak prag frustracione tolerancije, spremnost ka impulsivnijem reagovanju, egocentrizam i neposredni pokušaj da pokazuje svoju želju ka dominaciji i moć, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je okrivljeni ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnog dela nasilje u porodici, ukazuje na njegovu sklonost ka vršenju krivičnih dela sa elementima nasilja prema članovima porodice, što sve opravdava produženje pritvora prema njemu. U odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tač . 4) ZKP u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, čime je ispunjen objektivni uslov za produženje pritvora po ovom osnovu, dok se subjektivni osnov ogleda u težini posledice i načinu izvršenja krivičnog dela. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da, imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni krivično delo silovanje izvršio koristeći dugoročan odnos podređenosti oštećene, koja je sa njim živela u porodičnoj zajednici kao njegova pastorka, kao i posebnu težinu posledice dela za koje se sumnjiči, s obzirom na to da je taj odnos trajao duži niz godina i da je kod oštećene izazvao psihičke posledice u vidu straha i nesigurnosti, što proizlazi iz iskaza oštećene i svedoka, te imajući u vidu da se kritični događaj odigrao u maloj seoskoj sredini u kojoj ovakvi događaji prouzrokuju naročito visok stepen uznemirenja javnosti, da ukoliko bi se okrivljeni našao na slobodi, to bi moglo ugroziti pravično i nesmetano vođenje krivičnog postupka, zbog čega se produženje pritvora i po ovom osnovu pokazuje nužnim. U odnosu na predlog branioca okrivljenog da se pritvor zameni blažom merom, sud je naveo da taj predlog nije osnovan, jer sve navedene okolnosti ukazuju da je pritvor jedina efikasna i nužna mera za obezbeđenje daljeg nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 124/19 od 5. marta 2019. godine navedeno je da je pravilno prvostepeni sud utvrdio postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo silovanja, koje mu je podignutom optužnicom stavljeno na teret, kao i da je pravilno utvrdio postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, s obzirom na to da je oštećena izjavila da je okrivljeni više godina vršio prinudnu obljubu nad njom, koristeći strah i podređeni položaj oštećene, sa kojom živi u istom domaćinstvu kao i da je psihološkom ekspertizom kod okrivljenog konstatovan nizak prag frustracione tolerancije, spremnost ka impulsivnijem reagovanju, egocentrizam i neposredni pokušaj da pokazuje svoju želju ka dominaciji i moć, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je okrivljeni ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnog dela nasilje u porodici, ukazuje na nužnost produženja pritvora po navedenom zakonskom osnovu prema njemu. U odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora od 5 do 12 godina, a način izvršenja krivičnog dela i težina posledice su doveli do uznemirenja javnosti, koje protekom vremena nije izgubilo na intezitetu, što bi sve moglo uticati na nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ovo stoga što iz opisa radnji koje se okrivljenom stavljaju na teret proizlazi da je okrivljeni koristeći dugoročan odnos podređenosti oštećene, koja je živela sa njim u zajedničkom domaćinstvu kao njegova pastorka, kao i posebnu težinu posledice dela za koje se sumnjiči, s obzirom na to da je taj odnos trajao duži niz godina i da je kod oštećene izazvao psihičke posledice u vidu straha i nesigurnosti, uz činjenicu da se kritični događaj odigrao u maloj seoskoj sredini Apelacioni sud je ocenio da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je produženje pritvora prema okrivljenom po navedenom zakonskom osnovu opravdano i neophodno i da se navedena svrha nesmetanog vođenja krivičnog postupka ne može ostvariti nijednom drugom merom.
4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19 i 27/21 - Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, a da su državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog (član 3.); da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da je sud dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka, kao i da je krivični postupak protiv okrivljenog koji je u pritvoru je hitan (član 14.); da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka: 1) poziv; 2) dovođenje; 3) zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta; 4) zabrana napuštanja boravišta; 5) jemstvo; 6) zabrana napuštanja stana; 7) pritvor (član 188.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 210. stav 1.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 210. stav 2.); da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. stav 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. stav 1. tačka 4).
Odredbom člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se kazniti zatvorom od pet do dvanaest godina onaj ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica.
5. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe u suštini povredu svih označenih ustavnih prava zasniva na tvrdnji da u vreme donošenja osporenih rešenja nisu postojali zakonom propisani razlozi za produženje pritvora i d a sudovi u osporenim rešenj ima nisu dali valjano obrazloženje i individualiz ovane razlog e za produženje pritvora. Podnosilac detaljno obrazlaže zašto , po njegovom mišljenju , u vreme donošenja osporenih rešenja nisu bili ispunjeni pritvorski razlozi propisani odredbom člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) ZKP.
Ustavni sud najpre konstatuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava, s obzirom da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično - procesna mera lišenja slobode, tako da se ova odredb a odnos i na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za z adržavanje okrivljenog u pritvoru (vid . Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine). Stoga, Sud smatra da su za ocenu navoda ustavne žalbe relevantne odredb a člana 31. stav 1. Ustava, u delu kojim se jemči da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, kao i odredba člana 31. stav 3. Ustava, kojom se garantuje da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. Ustavni sud je u više svojih odluka (videti: Už. 265/2008 od 22. decembra 2009. godine) iskazao stanovište da se eventualna povreda prava na trajanje pritvora posle podizanja optužnice ne može posmatrati nezavisno od prava na pravično suđenje kojim se jemči, pored ostalog, i suđenje u razumnom roku garantovano odredbom člana 32. stav 1, čiju povredu podnosilac ustavne žalbe takođe ističe. Stoga je Sud povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru istaknute povrede prava iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava.
Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost. Nadležni sud je dužan da ne samo u razumnom roku, već i sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Prilikom svake kontrole pritvora sud utvrđuje da li su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, i da li se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) može ostvariti drugom merom.
6. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe, nakon sprovedene istrage, podignuta optužnica zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo silo vanje. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen kako bi se obezbedilo nesmetano vođenje krivičnog postupka, a iz razloga što su po oceni suda postojale osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a koje proizlaze iz činjenice da je podnosilac ustavne žalbe ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnog dela nasilja u porodici, te kako je psihološkom ekspertizom okrivljenog konstatovan nizak prag frustracione tolerancije, spremnost ka impulsivnom reagovanju i egocentrizam, a imajući u vidu da iz iskaza oštećene proizlazi da je okrivljeni u periodu od više godina, vršio prinudnu obljubu nad njom, koristeći strah i podređeni položaj oštećene, kao njegove pastorke, sud je ocenio da navedene okolnosti ukazuju na njegovu sklonost ka vršenju krivičnih dela sa elementima nasilja prema podređenim članovima porodice. Pored navedenog sud je utvrdio da su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela, za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, doveli do takvog uznemirenja javnosti da ono može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, a koje se ogledaju u činjenici da je predmetno delo izvršeno u maloj seoskoj sredini, koja burno reaguje na takve događaje, koje protekom vremena nije izgubilo na svom intezitetu, naročito imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni koristio dugoročan odnos podređenosti oštećene koja mu je pastorka i sa kojom je živeo u istom porodičnom domaćinstvu, što je izazvalo psihičke posledice po oštećenu u vidu straha i nesigurnosti.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je o postojanju uslova za produženje pritvora odlučivao nadležni sud, koji je pri tome, polazeći od konkretnih činjenica, cenio kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, odnosno određeni stepen uznemirenja javnosti, tako i opravdanost produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Kako je pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe bila podvrgnuta kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su u njima cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje i da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može produžiti pritvor.
Nadalje, za ocenu navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na ograničeno trajanje pritvora nužno je ispitati i to da li je predmetni krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.
Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe sprovodi zbog krivičnog dela silovanje, koje, po pravilu zbog prirode dela, nosi teškoće u prikupljanju činjenične građe, kao i da se podnosilac do podnošenja ustavne žalbe 4. marta 2019. godine, odnosno njene dopune 3. aprila 2019. godine nalazio u pritvoru pet, odnosno šest meseci, računajući od 4. oktobra 2018. godine, kada je lišen slobode, za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta optužnica, što po oceni Ustavnog suda, samo po sebi, ukazuje da je predmetni krivični postupak vođen sa zadovoljavajućom hitnošću. Ustavni sud smatra da su nadležni organi sa posebnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana, zbog čega Ustavni sud nalazi da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora ne mogu smatrati osnovanim.
Ustavni sud je, takođe, kao neosnovane ocenio i navode podnosioca da mu je povređeno pravo na pretpostavku nevinosti, kao jedno od prava kojima se, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu. Naime, Ustavni sud je, nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe, utvrdio da iz sadržine osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da Viši i Apelacioni sud u Nišu, ni u jednom delu osporenih rešenja, nisu izneli tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka u kojem je odlučivano o neophodnosti daljeg produženja pritvora prema njemu. Obrazlažući postojanje zakonskih razloga za produženje pritvora i prvostepeni i drugostepeni sud se kretao isključivo u granicama postojanja opravdane sumnje i adekvatno su se distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret pre nego što se njegova eventualna krivica utvrdi pravnosnažnom presudom.
8. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozva o, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.