Povreda prava na suđenje u razumnom roku u posedovnoj parnici

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja posedovne parnice skoro 16 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudina Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radoja Kopitića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radoja Kopitića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 325/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 5 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoje Kopitić iz Čačka, podneo je 6. maj a 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pr ed Opšti nskim sudom u Čačku u predmetu P. 325/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac 11. maj a 1994. godine podneo tužbu Opšt inskom sudu u Čačku, radi smetanja poseda; da je prvostepeni sud nekoliko puta rešavao o tužbenom zahtevu, ali su prvostepena rešenja ukidana rešenjima drugostepenog suda; da je postupak okončan rešenjem Višeg suda u Č ačku Gž. 1812/09 od 24. marta 2010. godine, posle 16 godina.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom ro ku i pravo na nematerijalnu štetu koju je pretrpeo zbog dugog trajanja parničnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 (ranije P. 1315/05, P. 872/01 i 605/94) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. m aja 1994. godine podneo O pštinskom sudu u Čačku tužbu, radi smetanja poseda.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 605/94. Do donošenja prvostepenog rešenja P. 605/94 od 13. aprila 2001. godine, sud je zakazao 49 ročišta, od kojih nije održano pet ročišta, zbog nedolaska pozvanih svedoka, odlučivanja predsednika suda o izuzeću postupajućeg sudije, ratnog stanja i zato što je tužilac tražio odlaganje. Na održanim ročištima sud je sproveo dokazni postupak saslušanjem tužioca i tuženog u svojstvu parničnih stranaka , saslušanjem znatnog broja predloženih svedoka, uviđajem na licu mesta, uvidom u određenu dokumentaciju i parnične spise tog suda, te veštačenjem od strane veštaka saobraćajne struke.

Rešenjem P. 605/94 od 13. aprila 2001. godine u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ga je tuženi smetao u zadnjem mirnom i faktičkom posedu puta na način bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja, kao i da se obaveže tuženi na vraćanje u pređašnje stanje. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u navedenom novčanom iznosu.

Tužilac je izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 726/01 od 21. juna 2001. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 605/94 od 13. aprila 2001. godine ispravljeno rešenjem istog suda P. 605/94 od 16. maja 2001. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak i odluku. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da prvostepeni sud nije potpuno i pravilno utvrdio ni činjenično stanje.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen broj P. 872/01. Prvostepeni sud je do donošenja sledećeg rešenja P. 872/01 od 27. maja 2005. godine, zakazao 30 ročišta za raspravu, koja su u najvećem broju održana. Rešenjem P. 872/01 od 27. maja 2005. godine u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ga je tuženi smetao u zadnjem mirnom i faktičkom posedu puta na način bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja, kao i da se obaveže tuženi na vraćanje u pređašnje stanje. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u navedenom novčanom iznosu.

Tužilac je izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 996/05 od 18. avgusta 2005. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 872/01 od 27. maja 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku uz obrazloženje da će prvostepeni sud u ponovnom postupku imati u vidu primedbe iznet e u tom rešenju, da će upotpuniti dokazni postupak i ceneći sve navode iz žalbe, kako tužioca, tako i tuženog, doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen broj P. 1315/05. Prvo i drugo ročište zakazano za 21. oktobar i 25. novembar 2005. godine je odloženo, zbog pokušaja mirnog rešenja spora. Nakon toga održano je još pet ročišta i sud je rešenjem P. 1315 /05 od 30. juna 2006. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca , utvrdio da ga je tuženi smetao u zadnjem mirnom i faktičkom posedu puta na način bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja, obavezao tuženog na vraćanje u pređašnje stanje i da tužiocu naknadi troškove postupka.

Žalbu je protiv navedenog rešenja izjavio tuženi. Okružni sud u Č ačku je rešenjem Gž. 1619/06 od 27. decembra 2006. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 1315/05 od 30. juna 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je osporeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba Zakona o parničnom postupku, jer nema razloga o odlučnim činjenicama, a u vezi sa tim je i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa se osporeno rešenje nije moglo ispitati i moralo je biti ukinuto.

Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i dobio je broj P. 325/07. Zbog sprečenosti postupajućeg sudije odloženo je ročište zakazano za 16. mart 2007. godine, a potom su održana ročišta 27. aprila i 8. juna 2007. godine.

Rešenjem P. 325/07 od 8. juna 2007. godine u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ga je tuženi smetao u zadnjem mirnom i faktičkom posedu puta na način bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja, kao i da se obaveže tuženi na vraćanje u pređašnje stanje. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u navedenom novčanom iznosu.

Tužilac je izjavio žalbu šrotiv prvostepenog rešenja.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 1544/07 od 26. decembra 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 8. juna 2007. godi ne u stavu jedan izreke, a ukinuo rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 8. juna 2007. godine u stavu dva izreke, u delu odluke o troškovima i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem P. 325/07 od 28. januara 2008. godine obavezao tužioca da tuženom na ime troškova postupka isplati određeni novčani iznos.

Okružni sud u Čačku je odlučujući o žalbi koju je izjavio tužilac, našao da je žalba osnovana, pa je rešenjem Gž. 1108/08 od 11. septembra 2008. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 28. januara 2008. godine i predmet vratio prvostepe nom sudu na ponovno odlučivanje.

U međuvremenu tužilac je podne o predlog za ponavljanje postupka pravnonažno okončanog rešenjem Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 8. juna 2007. godine.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem P. 325/07 od 29. septembra 2009. godine, u stavu jedan izreke , odbacio kao nedozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog rešenjem Opštinskog suda u čačku P. 325/07 od 8. juna 2007. godine, a u stavu drugom izreke obavezao tužioca da tuženom na ime parničnih t roškova isplati iznos od 521.650,00 dinara , u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom izvršenja.

Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 1812/09 od 24. marta 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika tužioca, a rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 29. septembra 2009. godine potvrdio.

Pismeni otpravak rešenja je 23. aprila 2010. godine uručen punomoćniku tužioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podn osilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st . 1. i 2.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio: da se podnosilac poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 325/07 po njegovoj tužbi zbog smetanja poseda ; da je rešenjem Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 8. jula 2007. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca i naloženo tužiocu da tuženom naknadi troškove parničnog postupka; da je Okružni sud u Čačku rešenjem Gž. 1544/07 od 26. decembra 2007. godine odbio žalbu tužioca u delu u kojem je odlučeno o glavnom tužbenom zahtevu a ukinuo rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 8. juna 2007. godine u delu odluke o troškovima postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, iz čega proizlazi da je odluka o glavnom tužbenom zahtevu postala pravnosnažna 26. decembra 2007. godine; da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, 6. maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu ; da je o parničnim troškovima konačno odlučeno rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 1812/09 od 24. marta 2010. godine, tako što je odbijena žalba tužioca i rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 325/07 od 29. s eptembra 2009. godine potvrđeno, a koje je dostavljeno punomoćniku tužioca 23. aprila 2010. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je, u smislu odredbe člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prethodno potrebno razmotriti pitanje blagovremenosti ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kom se «postupak kojim se određuje iznos troškova postupka mora sagledavati kao nastavak parnice o glavnom pitanju i, u skladu sa tim, kao deo utvrđivanja građanskih prava i obaveza» (videti presudu ''Robins protiv UK '' od 23. septembra 1997. godine i odluke Ustavnog suda Už - 3121/2010 od 16. januara 2013. godine i Už – 1250/2010 od 13. marta 2013. godine , u tački 5. obrazloženja). Iz navedenog sledi da se garantije prava na suđenje u razumnom roku primenjuju i na deo postupka u kome je, nakon odlučivanja o glavnom tužbenom zahtevu, odlučivano o troškovima postupka, te je u tom smislu ustavna žalba u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku blagovremena.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 11. maja 1994. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Čačku, a da je okončan rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 1812/09 od 24. marta 2010. godine, što ukazuje da je postupak trajao gotovo punih 16 godina.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeni čnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosi oca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u osporenom parničnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, U stavni sud je ocenio da Op štinski sud u Čačku snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje parnič nog postupka u predmetu P. 325/07. Odgovornost ovog suda se ogleda u činjenici da su mu tri rešenja (P. 605/94 od 13. aprila 2001 . godine, P. 872/01 od 27. maja 2005. godine i P. 1315/05 od 30. juna 2006 .) ukinuta od strane drugostepenog suda, sa obr azloženjem da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utrđeno, da je potrebno dopuniti dokazni postupak kako bi se utvrdile odlučne činjenice, odnosno da je osporeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba Zakona o parničnom postupku, jer nema razloga o odlučnim činjenicama, pa se osporeno rešenje nije moglo ispitati i moralo je biti ukinuto. Pri tome, sud je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu sedam godina posle podnošenja tužbe, rešenjem P. 605/94 od 13. aprila 2001. godine. Drugi put je odlučio četiri godine nakon donošenja navedenog rešenja, rešenjem P. 872/01 od 27. maja 2005. godine.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprinelo i postupanje drugostepenog suda, jer je više puta ukidao prvostepena rešenja , a nije koristio ovlašćenje iz Zakona o parničnom postupku da na osnovu održane raspr ave preinači prvostepeno rešenje i odluči o zahtevima stranaka.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je posl edica nedelotvornog postupanja nadležnih sudova.

Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ', zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 325/07.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno predmet spora, postupanje sudova, ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka, kao i okolnosti da je o glavnom tužbenom zahtevu konačno odlučeno rešenjem Okružnog suda u Čačku G ž. 1544/07 od 26. decembra 2007. godine i da podnosilac ustavnom žalbom ne spori pravičnost sprovedenog postupka , ia ko je njegov tužbeni zahtev odbijen. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Us tavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podno silac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog i neadekvatnog postupanja sudova .

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. Tačka 1) i člana 45. Tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u posedovnoj parnici

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti