Odbacivanje neuređene ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbacivanju optužnog predloga. Žalba nije sadržala konkretne ustavnopravne razloge za povredu prava, već je ponavljala navode iz redovnog sudskog postupka o pogrešnoj primeni zakona i oceni dokaza.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Dimitrijevića iz Kladurova, opština Petrovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mileta Dimitrijevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Petrovcu K. 14/09 od 29. maja 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 376/09 od 11. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Dimitrijević iz Kladurova, opština Petrovac, podneo je Ustavnom sudu 28. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Petrovcu K. 14/09 od 29. maja 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 376/09 od 11. septembra 2009. godine „zbog povrede ljudskih prava koje Ustav jemči svakom pojedinačno“.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da „prvostepeni i drugostepeni sud uopšte nisu uzeli u obzir ni jedan tužiočev dokaz, kao da ne postoje tužiočevi dokazi (jer su se strašno okomili na tužioca)“, da postupajući sudovi „ne uvažavaju tužiočeve navode ni tužiočeve dokaze i ne žele da mu pruže potrebnu zaštitu koju mu garantuju važeći propisi“ i da se „neosnovano pozivaju na odredbe zakona u konkretnom slučaju“. Zahtevao je da Ustavni sud poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe da je osporenim pojedinačnim aktom odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od Ustavnom zajemčenih sloboda i prava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu oštećenog kao tužioca, Opštinskom sudu u Petrovcu podneo optužni predlog protiv D. N, koji mu je sud vratio sa nalogom da ga uredi u ostavljenom roku, uz upozorenje na posledice propuštanja da postupi po nalogu suda. Kako podnosilac ustavne žalbe nije postupio po nalogu, već je sudu vratio istovetan, neuređen podnesak, Opštinski sud u Petrovcu je osporenim rešenjem K. 14/09 od 29. maja 2009. godine odbacio optužni predlog kao neuredan. Odlučujući po žalbi izjavljenoj protiv ovog rešenja, Okružni sud u Požarevcu je osporenim rešenjem Kž. 376/09 od 11. septembra 2009. godine odbio žalbu kao neosnovanu.

4. U ustavnoj žalbi se ne navodi konkretno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom koje je povređeno ili uskraćeno podnosiocu ustavne žalbe, ne navodi se odredba Ustava kojom su zajemčena navodno povređena ili uskraćena prava i ne navode se ustavnopravni razlozi u čemu se sastoji povreda „ljudskih prava koje Ustav jemči svakom pojedinačno“. Podnosilac ustavne žalbe je, istakavši da su se postupajući sudovi „okomili“ njega, u suštini, osporio nepristrasnost postupajućih sudija a da pri tom nije podneo dokaz da je tokom sudskog postupka podnosio zahtev za izuzeće sudije. Ovi navodi predstavljaju subjektivnu ocenu podnosioca ustavne žalbe i nisu potkrepljeni bilo kakvim dokazima. Podnosilac ustavne žalbe je dalje istakao i da se postupajući sudovi „neosnovano pozivaju na odredbe zakona u konkretnom slučaju“, ne navodeći o kojim odredbama kog zakona se radi. Ovakvim navodima podnosilac ustavne žalbe, u suštini, kao razlog osporavanja ističe bitne povrede odredaba postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava. Navedene razloge podnosilac ustavne žalbe je već isticao u žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja i o njima je odlučeno drugostepenim rešenjem. Podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na eventualno postojanje povrede nekog Ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem nekog Ustavom zajemčenog prava i slobode i da se ponavljaju već isticani razlozi koji su cenjeni od strane Okružnog suda u Požarevcu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje neuređene ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti