Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka redovnih sudova u izvršnom postupku. Sud je ocenio da podnosilac ponavlja navode iz redovnog postupka, te da odluke sudova nisu bile proizvoljne i da su zasnovane na zakonu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2241/2009
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za promet vozilima i izgradnju objekata "KOMPANIJA STIG" d.o.o. iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za promet vozilima i izgradnju objekata "KOMPANIJA STIG" d.o.o. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2304/09 od 16. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za promet vozilima i izgradnju objekata "KOMPANIJA STIG" d.o.o. iz Požarevca, je 30. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Branka Vojvodića, advokata iz Požarevca, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2304/09 od 16. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i ustavnih garancija iz člana 86. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Opštinskom sudu u Požarevcu protiv Beogradske banke "Požarevačke banke" A.D. Požarevac, u stečaju, radi proglašenja nedopuštenosti izvršenja, iz razloga što je Opštinski sud u Požarevcu rešenjem I. 1095/2000 od 12. decembra 2000. godine odredio prodaju nepokretnosti Auto kuće "Stig", koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 7764/7, njiva "Mala međa", u površini od 1.05,09 ha, upisana u zemljišno-knjižnom ulošku broj 11455 katastarske opštine Požarevac, građevinski objekat sa opremom, a rešenjem istog suda I. 946/04 od 29. maja 2006. godine nepokretnosti Auto kuće "Stig" dosuđene su poveriocu, "Požarevačkoj banci" A.D. Požarevac, u stečaju, i istim rešenjem predate u državinu banci, sa nalogom zemljišno-knjižnom odeljenju tog suda da se u korist banke kao poverioca, upiše pravo svojine na građevinskom objektu i opremi, a koji su vlasništvo Kompanije "Stig", D.O.O. Požarevac; da je nesporno da je banka bila izvršni poverilac prema Auto kući "Stig", ali ne i prema Kompaniji "Stig", sa kojom nije bila ni u kakvom pravnom odnosu, te je bilo nedopustivo izvršenje na nepokretnostima na kojima je drugi subjekt vlasnik, a vlasništvo je zasnovano pre donošenja rešenja o izvršenju; da je Vrhovni sud Srbije, donošenjem osporenog rešenja kojim je odbijena revizija podnosioca izjavljena protiv rešenja drugostepenog organa kojim je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Požarevcu, a kojim je odbačena tužba podnosioca kao nedopuštena, povredio Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Požarevcu P. 1343/07-16 od 22. decembra 2008. godine odbačena je tužba, između ostalih i podnosioca ustavne žalbe, kao nedopuštena i obavezani su tužioci da solidarno naknade tuženom troškove postupka. Protiv prvostepenog rešenja, tužioci su izjavili žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 356/2009 od 4. marta 2009. godine odbijena kao neosnovana.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužioci su izjavili reviziju, koja je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2304/09 od 16. septembra 2009. godine odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da su, po oceni Vrhovnog suda Srbije, nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je tužba radi nedopuštenosti izvršenja određena rešenjem prvostepenog suda nedozvoljena i za to dali razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud Srbije; da je prema članu važećeg 304. Zakona o izvršnom postupku propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, a da ovaj zakon nije predviđao mogućnost upućivanja na parnicu radi proglašenja nedopuštenosti izvršenja i vođenja postupka u tom cilju.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/00, 73/2000 i 71/2001).

5. Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravno prihvatljivi razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Naime, podnosilac ustavne žalbe doslovno ponavlja ili parafrazira razloge koji su izneti kako u žalbi podnetoj drugostepenom sudu, tako i u reviziji podnetoj protiv rešenja drugostepenog suda. Ustavnom žalbom osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, ukazuje na pogrešno tumačenje odredaba zakona, kao i pogrešnu primenu merodavnog materijalnog prava u postupku koji je prethodio ustavnosudskom.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, već u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Stoga se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravno prihvatljivim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenog Ustavom zajemčenog prava, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona. Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni sud Srbije dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Naime, prvostepeni sud je tužbu podnosioca odbacio kao nedopuštenu, a što je potvrđeno i rešenjem drugostepenog suda, kao i osporenim revizijskim rešenjem, jer Zakon o izvršnom postupku iz 2000. godine, koji se u konkretnom slučaju primenjivao na osnovu člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), nije predviđao mogućnost upućivanja na parnicu radi proglašenja nedopuštenosti izvršenja, te i vođenja postupka u tom cilju.

Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji bi opravdali tvrdnju da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo na imovinu i pravo na privatnu svojinu, već se samo ponavljaju ili parafraziraju razlozi koji su izneti kako u žalbi podnetoj drugostepenom sudu, tako i u reviziji podnetoj protiv rešenja drugostepenog suda, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti