Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i ponovo utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji traje neopravdano dugo. Sud je već odlučivao o istom postupku po žalbama saokrivljenih, te je naložio hitno okončanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2241/2011
22.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Jakovljevića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Jakovljevića i utvrđuje da je u krivičnom postuku koji se vodi pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 234/10 (ranije pred Okružnim, odnosno Višim sudom u Čačku) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Ponovo se nalaže Višem sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Jakovljević iz Čačka, preko punomoćnika Dragoljuba Jakovljevića, advokata iz Čačka, podneo je Ustavnom sudu 18. maja 2011. godine ustavnu žalbu, a 18. februara 2012. godine dopunu ustavne žalbe, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. st. 1. i 4. Ustava Republike Srbije, neažurnim postupanjem Višeg suda u Kraljevu u predmetu K. 234/10 (ranije Okružnog, odnosno Višeg sud a u Čačku) .

Podnosilac navodi : da je pred Okružnim sudom u Čačku protiv njega 13. septembra 2007. godine potpuno neosnovano pokrenut istražni postupak; da je njegov prigovor na optužnicu usvojen rešenjem Višeg suda u Čačku Kv. 438/09 i Kv. 445/09 od 28. januara 2010. godine, ali je kasnije, u postupku po žalbi nadležnog javnog tužioca, ovaj prigovor odbijen; da je, nakon tri godine istrage, krivični postupak protiv njega i ostalih okrivljenih nastavljen pred, naknadno delegiranim, Višim sudom u Kraljevu u postupku Ki. 11/11, kasnije K. 234/2010; da je u ovom predmetu tri puta održavan glavn i pretres, od kojih je 10. februar 2012. godine odložen, a sledeći put je zakazan za 10. april 2012. godine; da osporeni krivični postupak, koji se vodio pred Okružnim sudom u Čačku, Višim sudom u Čačku, a sada pred Višim sudom u Kraljevu traje neopravdano dugo; da je Ustavni sud o povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenom krivičnom postupku već odlučivao po ustavnim žalbama saokrivljenih u tom postupku D.Z. i Lj.M , i da je odlukama u predmetima Už-1436/2008 od 2. juna 2011. godine Už-11 11/2009 od 22. decembra 2009. godine utvrdio da je ovo pravo povređeno, te naložio Višem sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku; da Viši sud u Kraljevu nije preduzeo potrebne mere da se postupak okonča u razumnom roku i bez odugovlačenja, čime su podnosiocu ustavne žalbe Miodragu Jakovljeviću povređena navedena prava iz člana 32. sta v 1. i člana 33. st. 1. i 4. Ustava; da podnosilac ustavne žalbe, zbog povrede označenih prava, trpi veliku materijalnu i nematerijalnu štetu, s obzirom na činjenicu da je po zanimanju sudski veštak, pa usled postupka koji se protiv njega vodi nije u mogućnosti da obavlja svoj posao i privređuje .

Podnosilac je Ustavnom sudu predložio da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 350.000 dinara i materijalne štete u iznosu od 1.950.000 dinara, te iznosa od 70.000 dinara na ime troškova u postupku pred Ustavnim sudom.

Iako podnosilac ukazuje na povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. st. 1. i 4. Ustava, iz navoda ustavne žalbe proizlazi da se podnosilac poziva na povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, pa je utvrđivanje postojanja povrede ljudskih prava i sloboda vršio u odnosu na ove odredbe Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbom člana 82. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje na razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Imajući u vidu da je Ustavni sud Odlukama u predmetima Už-1436/2008 od 2. juna 2011. godine i Už-1111/2009 od 22. decembra 2009. godine (videti Internet sajt Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs) već odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava drugih podnosilaca ustavnih žalbi, u krivičnom postupku koji je osporen i ovom ustavnom žalbom, da se Miodrag Jakovljević, u pogledu prava na suđenje u razumnom roku, nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ovih ustavnih žalbi D.Z. i Lj.M, da se činjenično stanje utvrđeno u tim odlukama odnosi i na ovaj ustavnosudski postup ak, to je Ustavni sud u ovom predmetu pošao od već utvrđenog činjenično g stanj a u ovim odlukama . Krivični postupak protiv podnosioca kao okrivljenog započeo je rešenjem o sporovođenju istrage istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 22/07 od 13. septembra 2007. godine , zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja pomaganjem iz člana 359. stav 4. u vezi st. 3. i 1. Krivičnog zakonika, u vezi člana 35. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Istim rešenjem određeno je sprovođenje istrage protiv još pet lica.Nakon glavnog pretresa održanog 25. novembra 2011. godine, Viši sud u Kraljevu je pretres zakazan za 10. februar 2012. godine odlož io, a sledeći je zakazao za 10. apri l 2012. godine, kako se navodi u dopuni ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 33. Ustava je utvrđeno: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega ( stav 1.) ; da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja ( stav 6.).

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da je u navedenim odlukama Už-1436/2008 od 2. juna 2011. godine i Už-1111/2009 od 22. decembra 2009. godine već razmatrao i ocenjivao sve kriterijume koji su od uticaja na utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom krivičnom postupku, pa je zauzete pravne stavove primenio i u ovom ustavnosudskom predmetu . S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je ustavnim žalbama i njihovim dopunama u navedenim predmetima obuhvaćen period trajanja osporenog krivičnog postupka do 2. juna 2011. godine, da je Odlukama u navedenim predmetima naloženo Višem sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, kao i da osporeni krivični postupak, do podnošenja dopune ustavne žalbe u ovom predmetu – 18. februara 2012. godine, još uvek nije okončan ni u prvom stepenu.

U odnosu na doprinos podnosioca dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo dužem trajanju postupka, već se njegovo podnošenje pritužbi na rad suda smatra aktivnim odnosom u cilju sprovođenja postupka u najkraćem roku.

Podnosilac ustavne žalbe ima nesporni interes da se u krivičnom postupku što pre odluči o krivičnom delu koje mu je optužbom stavljeno na teret, što za nj ega sa moralnog i materijalnog stanovišta nesumnjivo ima posebnu važnost.

Ispitujući kriterijum značaja predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešavanje konkretnog predmeta u primerenom roku od egzistencijalnog značaja za podnosioca. Ovo iz razloga što je podnosilac sudski veštak kome je, zbog vođenja krivičnog postupka protiv njega, onemogućeno da se bavi svojom osnovnom delatnošću i da privređuje.

Iako se u konkretnom krivičnom predmetu odlučuje o optužbama protiv šest lica zbog više krivičnih dela i ima relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima nadležni sud treba da se izjasni, Ustavni sud je ocenio da se postupanje Višeg suda u Kraljevu (odnosno Okružnog suda u Čačku i Višeg suda u Čačku) ne može smatrati efikasnim i delotvornim.

S tim u vezi, Ustavni sud posebno ukazuje da je dužnost sudova, ali i drugih državnih organa koji učestvuju u postupku, da postupak vode i sprovedu bez odlugovlačenja i da onemoguće svaku zloupotrebu prava lica koja učestvuju u postupku, te da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke.

Na osnovu izloženog, a u skladu sa praksom i kriterijuma ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u krivičnom postupka koji se vodi pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K. 234/10 (ranije pred Okružnim, odnosno Višim sudom u Čačku) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio u delu koji se odnosi na pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, nije posebno ocenjivao povredu prava okrivljenog na suđenje bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava.

7. Imajući u vidu da je Ustavni sud u navedenim odlukama Už-1436/2008 i Už-1111/2009 već naložio Višem sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se krivični postupak koji se vodi pred tim sudom u predmetu K. 234/10 okončao u najkraćem roku, kao i da postupak još uvek nije okončan ni u prvom stepenu, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ponovo naložio preduzimanje mera radi okončanja postupka u najkraćem roku, i odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka, činjenicu da ovaj postupak još uvek nije okončan ni u prvom stepenu, kao i odsustvo doprinosa podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti