Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog prekomernog trajanja izvršnog postupka, koji nije okončan ni nakon skoro deset godina. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je hitno okončanje postupka i dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. R. iz sela Š, opština Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. R. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1426/10 (ranije predmet I. 3014/04 Opštinskog suda u Čačku) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. R. iz sela Š, opština Č, je 18. maja 20 11. godine, preko punomoćnika M. I, advokata iz Č, podne o Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1426/10 (ranije predmet I. 3014/04 Opštinskog suda u Čačku).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je, kao izvršni poverilac, još 2004. godine pokrenuo izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Čačku, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, protiv solidarnih izvršnih dužnika i da ovaj postupak još uvek nije okončan. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete i da naloži nadležnom sudu da okonča postupak u najkraćem roku. U samom zahtevu se poziva i na povredu označenog prava u odnosu na parnični postupak koji je prethodio izvršnom, ali Ustavni sud konstatuje da se navodi ustavne žalbe u celini odnose na neefikasnost suda u izvršnom postupku, a i navedena dužina trajanja postupka odgovara zapravo trajanju izvršnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuj e u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumetntaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i iz odgovora v.f. predsednika Osnovnog suda u Čačku I. 1426/10 od 16. decembra 2013. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 18. juna 2004. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika M.N. i M.B, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude toga suda P. 1791/03 od 18. novembra 2003. godine, radi naplate novčanog potraživanja, na ime glavnog duga u iznosu od 64.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16. januara 2000. godine pa do konačne isplate, kao i troškova parničnog postupka, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stavari dužnika. Opštinski sud je rešenjem I. 3014/04 od 29. juna 2004. godine odredio predloženo izvršenje.

Pozivima od 3. februara i 13. maja 2005. godine i 12. februara 2007. godine, Opštinski sud je tri puta pozivao izvršne dužnike da pristupe u sud radi izmirenja duga, do čega nije došlo. Podnosilac ustavne žalbe je 17. januara 2008. godine predložio proširenje sredstva izvršenja i sud je rešenjem I. 3014/04 od 8. aprila 2008. godine predlog usvojio, tako da se izvršenje, osim na pokretnim stvarima izvršnih dužnika, sprovede i zaplenom 2/3 zarade izvršnog dužnika M.B. Ovom dužniku je rešenje o proširenju sredstva izvršenja, nakon četiri neuspešna pokušaja, uručeno 14. avgusta 2008. godine. Kako izvršenje na zaradi nije bilo moguće sprovesti jer je, prema obaveštenju poslodavca od 3. juna 2008. godine, izvršnom dužniku M.B. prestao radni odnos u januaru te godine, Opštinski sud je zaključkom od 4. juna 2008. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od 60 dana dostavi podatke o poslodavcu kod koga je izvršni dužnik M.B. zaposlen. S obzirom na to da izvršni povrilac nije u ostavljenom roku postupio po nalogu suda, rešenjem Opštinskog suda I. 3014/04 od 2. septembra 2008. godine obustavljen je postupak izvršenja određen rešenjem o proširenju sredstva izvršenja. Ovo rešenje izvršni poverilac nije osporio.

Nakon izvršene reorganizacije pravosuđa, postupak je nastavljen pred Osnovim sudom u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) pod brojem I. 1426/10. O zahtevu izvršnog poverioca od 28. septembra 2011. godine za uzimanje izjave o imovini izvršnih dužnika, Osnovni sud u Čačku je rešenjem I. 1426/10 od 20. februara 2012. godine naložio izvršnim dužnicima da u roku od pet dana od dana prijema rešenja dostave overene izjave o imovini ili da pristupe u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom. Izvršni poverilac je podneskom od 14. marta 2012. godine obavestio sud o promeni adrese izvršnih dužnika. Međutim, i pored novih adresa, rešenja suda su vraćana sa konstatacijom „odseljen“ i „nepoznat“, pa je Osnovni sud zaključkom od 14. maja 2012. godine naložio PU Čačak da dostavi adrese izvršnih dužnika. Osnovni sud je, prema podacioma iz izvrštaja PU Čačak, izvršio dostavu rešenja o izvršenju i rešenja o izjavi, pa su izvršni dužnici 26. februara 2013. godine izjavili prigovor na rešenje o izvršenju i istovremeno dali izjavu o imovini "da ne poseduju pokretnu ili nepokretnu imovinu". Osnovni sud je 24. maja 2013. godine ocenio kao blagovremen prigovor izvršnih dužnika, a rešenjem I. 1426/10 od 13. juna 2013. godine odlučio o predlogu izvršnog poverioca za dopunu izjave o imovini. Ovo rešenje takođe nije bilo moguće uručiti izvršnim dužnicima, te je ponovo Osnovni sud, zaključkom od 16. septembra 2013. godine, od PU Čačak zatražio izveštaj o adresi izvršnih dužnika.

Kako ponovna dostava prema podacima iz izveštaja PU Čačak nije uspela, Osnovni sud je 16. decembra 2013. godine istakao rešenje od 13. juna 2013. godine na oglasnoj tabli suda, a istovremeno dao nalog da se spisi dostave Veću toga suda na odluku o prigovoru izvršnih dužnika na rešenje o izvršenju, kao i da se od nadležnih organa pribavi izveštaj o imovini izvršnih dužnika.

Izveštaj v.f. predsednika Osnovnog suda upućen Ustavnom sudu završava se konstatacijom da iz izloženog toka postupka proizlazi „da u odnosu na izvršnog dužnika MB., a nakon obustave izvršenja na njenoj zaradi, nije nastavljeno sprovođenje izvršenja na pokretnim stvarima, da izvršenje u ovoj pravnoj stvari nije sprovedeno, kao i da izvršni poverilac nije doprineo trajanju izvršnog postupka“.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog sudskog postupka počev od 18. juna 2004. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu pa, kako postupak još uvek nije okončan, do dana odlučivanja po ustavnoj žalbi.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonsk e mere u cilju okončanja postupka, posebno kada je reč o izvršnom postupku koji je po svojoj prirodi hitan i bez čijeg sprovođenja prethodno pružena sudska zaštita gubi delotvornost.

Polazeći od prethodno izloženog, Ustavni sud ocenjuje da se dosadašnje gotovo desetogodišnje trajanje izvršnog postupka ne može smatrati razumnim sa stanovišta ostvarivanja zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, bez obzira što je nesporno da su postupajući sudovi činili izvesne napore da se postupak sprovede, ali tek nakon što je proteklo više od dve i po godine od pokretanja postupka, za koje vreme sud nije uopšte ni postupao po svom rešenju o izvršenju, već je samo u nekoliko navrata pozvao izvršne dužnike da dobrovoljno izvrše svoju obavezu, a što ne samo da nije nadležnost suda u izvršnom postupku, već je očigledno bilo nedelotvorno, jer da je postojala spremnost izvršnih dužnika da postupe po pravnosnažnoj i izvršnoj parničnoj presudi, oni bi to učinili i pre pokretanja izvršnog postupka.

Dakle, s obzirom na prethodno utvrđene činjenice, kao i konstatacije v.f. predsednika suda, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1426/10 (ranije predmet I. 3014/04 Opštinskog suda u Čačku) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke .

5. Imajući u vidu da je postupak čije trajanje je osporeno ustavnom žalbom i dalje u toku, Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se posledice utvrđene povrede ustavnog prava otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je , na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dosadašnju dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Konačno, razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove . S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata . Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. S obzirom na sve prethodno izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.