Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je, u trenutku odlučivanja, trajao preko sedamnaest godina i još uvek nije bio okončan. Naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2243/2009
14.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Žarka Vučkovića iz Batrovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Žarka Vučkovića i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se ranije vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 750/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 2460/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1 . okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Žarko Vučković iz Batrovaca je 30. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Vidosave Vidić Manastirac, advokata iz Sremske Mitrovice, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 750/09, sada predmetu P. 2460/10 Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da m u je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno shodno činjenici da osporeni parnični postupak traje od 9. novembra 1994. godine i da još uvek nije okončan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nj egovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 2460/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 9. novembra 1994. godine, kao jedan od tužilaca u osporenom parničnom postupku, podne o tužbu tada Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici. Tužbu je podneo protiv Savezne Republike Jugoslavije - Vojske Jugoslavije, tražeći od suda da donese odluku kojom će obavezati tuženu da isplati iznose postavljene u tužbenom zahtevu na ime naknade štete koja je tužiocima, između ostalih i ovde podnosiocu ustane žalbe, pričinjena od strane Vojske Jugoslavije tokom 1991, 1992. i 1993. godine tokom ratnih dejstava, s obzirom na činjenicu da su pripadnici vojske koristili stambene objekte tužilaca, kao i njihovu pokretnu imovinu u tom periodu. Predmet je dobio broj P. 1418/94.

Do donošenja rešenja Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1418/94 od 31. maja 1999. godine kojim je utvrđen prekid postupka u ovoj pravnoj stvari usled ratnog stanja u državi, sud je zakazao četiri ročišta (27. marta 1998. godine, 13. maja 1998. godine , 27. januara 1999. godine i 16. februara 1999. godine), od kojih jedno nije bilo održano usled nepostojanja procesnih pretpostavki.

Nakon što su tužioci, s obzirom na prestanak ratnog stanja, 24. septembra 1999. godine, podneli sudu zahtev da se nastavi prekinuti postupak, parnični sud je zakazao ročište za 22. decembar 1999. godine kada je izveo dokaz saslušanjem svedoka, kao i naložio da se sprovedu potrebna veštačenja. Predmet je dobio novi broj P. 1072/99.

Kako se niko od uredno pozvanih parničnih stranaka nije pojavio na ročištu koje je bilo zakazano za 11. april 2000. godine, sud je doneo rešenje P. 1072/99 kojim je određeno da postupak miruje, te kako nijedna od stranaka nije podnela zahtev za nastavak postupka u periodu od četiri meseca doneo i rešenje P. 1072/99 od 11. avgusta 2000. godine kojim je utvrdio da je tužba povučena.

Nakon što je punomoćnik tužilaca 5. marta 2001. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje sa obrazloženjem da je uvidom u spis predmeta ustanovio da podnesak od 12. jula 2000. godine kojim je tražio nastavak postupka nije bio ulepljen u sudski spis iako je dostavljen na adresu suda, sud je na ročištu koje je održ ao 5. juna 2001. godine doneo rešenje P. 1072/99 kojim je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, te rešenje P. 1072/99 od 11. avgusta 2000. godine stav io van snage i postupak odmah nastav io. Predmet je dobio novi broj P. 680/01.

Do donošenja prvostepene presude P. 680/01 od 25. avgusta 2003. godine kojom je usvojio u celosti tužbeni zahtev tužilaca i obavezao tuženu da im naknadi štetu , Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je zakazao i održao pet ročišta (19. juna 2001. godine , 13. jula 2001. godine - kada je sproveo dokazni postupak saslušanjem tužioca kao parnične stranke; 17. oktob ra 2001. godine , 21. oktobra 2002. godine - kada je sproveo doka zni postupak saslušanjem svedoka i 25. avgusta 2003. godine - kada je sproveo dokazni postupak saslušanjem svedoka, zaključio glavnu raspravu i doneo presudu).

Postupajući po žalbi tužene Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je 24. septembra 2009. godine doneo rešenje Gž. 1684/09 kojim je uvažio žalbu tužene, ukinuo presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 680/01 od 25. avgusta 2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje, s obzirom na to da je bilo potrebno da prvostepeni sud razluči ko je tužena st ranka u ovoj pravnoj stvari, pouzdano utvrdi visinu i obim štete na objektu i predmetima tužilaca, kao i utvrdi da li je šteta otklonjena ili ne, jer se tom činjenicom uošte nije bavio.

U ponovnom postupku , u kojem je predm et dobio novi broj P. 750/09, sud je održao dva ročišta: 12. novembra 2009. godine kada je saslušao tužioca u svojstvu parnične stranke i 2. februara 2011. godine kada je odre dio dopunsko veštačenje u ovoj pravnoj stvari ( nakon reorganizacije sudova predmet je ponovo dobio novi broj P. 2460/10 pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici).

Postupak još uvek nije okončan.

4. Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

Sledećim Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je s ud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova (član 438.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti trajanja ovog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, tj. od 9. novembra 1994. godine, kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbu Opštinskom sudu u S remskoj Mitrovici.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao više od 15 godina, kao i da još uvek nije okončan.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stran ke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utuču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem ni je doprine o dugom trajanju postupka.

Predmet spora je nesumnjivo od izuzetnog značaja za podnosioca, s obzirom na to da je tužbu , između ostalih, podneo sudu sa zahtevom da sud obaveže tuženu da naknadi štetu koju je Vojska Jugoslavije pričinila tokom ratnih dejstava u periodu od 1991. do 1993. godine na njegovoj nepokretnoj i pokretnoj imovini.

Što se tiče složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Naime, sud je tokom postupka naložio potrebna veštačenja, saslušavao stranke i svedoke, što samo po sebi nije bilo složeno, te nije bilo opravdanog razloga za trajanje ovog parničnog postupka u periodu od više od 17 godina .

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da je nerazumno dugo trajanje parničnog postupka u predmetu P. 750/09 Opštiskog suda u Sremskoj Mitrovici, sada predmetu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 2460/10, uzrokovano prvenstveno nedelotvornim i neažurnim postupanjem prvostepenog suda, koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se o pravu podnosi oca ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja postupka . Ustavni sud je posebno ima o u vidu i činjenicu da je prvostepena presuda P. 680/01 od 25. avgusta 2003. godine ukinuta i predmet vraćen na ponovno postupanje, s obzirom na to da je bilo potrebno da prvostepeni sud razluči ko je tužena st ranka u ovoj pravnoj stvari, pouzdano utvrdi visinu i obim štete na objektu i predmetima tužilaca, kao i utvrdi da li je šteta otklonjena ili ne, jer se tom činjenicom uošte nije bavio. Ustavni sud takođe ističe i da je u periodu od više od 17 godina bilo zakazano svega 14 ročišta, što znači da je sud zakazivao prosečno manje od jednog ročišta godišnje, koja činjenica je u direktnoj vezi sa dužim trajanjem postupka, te se u konkretnom slučaju može staviti na teret parničnom sudu.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je postupanje Opštinskog suda u S remskoj Mitrovici (sada Osnovn og sud a u S remskoj Mitrovici) dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje više od 17 godina a da još uvek nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 2460/10, okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnosilac ustavne žalbe ni je podne o zahtev za nakn adu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe, te je saglasno članu 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Stoga je, Ustavni sud na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti