Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro deset godina, a još je u prvostepenoj fazi. Razlozi su neefikasnost suda, pogrešne procesne odluke i neopravdano dug prekid postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už – 2245/2010

_____ 2013. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Grčkarca iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Grčkarca i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3240/08, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5220/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Grčkar ac iz Kraljeva je 7. maja 2010. godine, preko punomoćnika Milana C. Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, kao i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 4583/03 (kasniji broj P. 3240/08). Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Dopunom ustavne žalbe od 12. marta 2012. godine podnosilac je tražio da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta ranijeg Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3240/08, a sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5220/12 , i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolno sti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, je 8 . jula 2003. godine podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, zbog sticanja bez osnova. Drugi opštinski sud u Beogradu se rešenjem P. 4583/03 od 30. septembra 2003. godine oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužioca, dok je Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž I. 145/04 od 14 . aprila 2004. godine usvojio žalbu tužioca, ukinuo navedeno prvostepeno rešenje i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak. Odgovor tuženog na tužbu je primljen u tom sudu 28 . aprila 2005. godine. Prvo ročište u ovoj pravnoj stvari je bilo zakazano za 5. jul 2005 . godine, ali isto nije održano zbog zauzetog stava parničnog odeljenja Drugog opštinskog sud a u Beogradu da se u ovakvim i sličnim postupcima određuje zastoj postupka do okončanja postupka pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 5. jula 2005. godine doneo rešenje P. 4097/04 kojim je određeno da se zastaje sa postupkom u predmetnoj pravnoj stvari do okončanja postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije. Tužilac je 16. septembra 2005. godine podneo predlog prvostepenom sudu za nastavak postupka, jer je Vrhovni sud Srbije na sednici svog građanskog odeljenja 31. maja 2005. godine zauzeo pravni stav o spornom pravnom pitanju. Prvo ročište u ovom parničnom postupku održano je 29. decembra 2005. godine, dok sledeće ročište zakazano za 14. april 2006. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Rešenjem prvostepenog suda P. 4097/04 od 18. septembra 2006. godine određeno je da se spajaju parnice P. 4097/04 i P. 3732/03, koje će se ubuduće voditi pod brojem P. 3732/03. Naredno ročište za glavnu raspravu održano je 20. novembra 2006. godine.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 22. februara 2007. godine doneo rešenje P. 3732/03 kojim je određeno da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom, sa obrazloženjem da ročištu koje je bilo zakazano za 22. februar 2007. godine nisu pristupili ni punomoćnik tužilaca ni zastupnik tužene, iako su bili uredno pozvani. Podnosilac ustavne žalbe je 5. marta 2007. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja, koja je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 2157/07 od 9. maja 2007. godine uvažena, pa je ukinuto prvostepeno rešenje od 22. februara 2007. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Naredno ročište u ovoj pravnoj stvari bilo je zakazano za 20. novembar 2007. godine, ali isto nije održano zbog obustave rada administracije. Drugi opštinski sud u Beogradu je 26. februara 2008. godine doneo rešenje P. 4469/07 kojim je određeno da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom, sa obrazloženjem da ročištu koje je bilo zakazano za 26. februar 2008. godine nisu pristupili ni punomoćnik tužilaca ni zastupnik tužene, iako su bili uredno pozvani. Podnosilac ustavne žalbe je 6. marta 2008. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje. Imajući u vidu da ročište koje je bilo zakazano za 5. jun 2008. godine nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, prvostepeni sud je na ročištu održanom 16. juna 2008. godine doneo rešenje kojim je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, te je stavio van snage svoje rešenje od 26. februara 2008. godine.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3240/08 od 16. juna 2008. godine određeno je da se prekida postupak u parnici P. 3240/08, sa obrazloženjem da je pred Ustavnim sudom Srbije pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta – odluke o vrednosti boda, kao i za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o izmeni Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore, a što, po oceni Drugog opštinskog suda u Beogradu, predstavlja prethodno pitanje za predmetnu parnicu.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5220/12 od 12. marta 2012. godine određeno je da se nastavlja postupak u parnici P. 5220/12 (raniji broj predmeta P. 3240/08). Tuženi je podneskom od 12. jula 2012. godine dopunio odgovor na tužbu. N aredna ročišta za glavnu raspravu održana su 21. septembra i 23. oktobra 2012. godine. Prvostepeni sud je rešenjem od 23. oktobra 2012. godine odredio da se zastaje sa postupko m u predmetnoj pravnoj stvari na rok od 30 dana radi donošenja odluke o predlogu punomoćnika tužioca da se odredi prekid konkretnog postupka do okončanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava u predmetu broj 56941/12.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.). Ustavni sud konstatuje i da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojom se jemči pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku , te je navode ustavne žalbe o povredi ovog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo više od devet godina, a da u njemu još nije okončan ni prvostepeni postupak, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, prvo ročište u ovoj pravnoj stvari bilo je održano 29. decembra 2005. godine, odnosno nakon dve godine i pet meseci od podnošenja tužbe. Takođe, Drugi opštinski sud u Beogradu je u periodu dužem od devet godina zakazao 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je šest održano. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, kao ni delimični doprinos podnosioca trajanju postupka, ne mogu opravdati dosadašnje trajanje postupka. Pri tome je Ustavni sud cenio i da prava podnosioca ustavne žalbe o kojima se u ovom postupku odlučuje imaju za njega poseban značaj, jer se radi o pravima iz radnog odnosa.

Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je parnični postupak prekinut do okončanja postupaka koji se pred Ustavnim sudom vode za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata, a što je, po oceni prvostepenog suda, predstavljalo prethodno pitanje za predmetni parnični postupak. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine doneo Rešenje IUp-181/2006 kojim je, između ostalog, obustavio postupak za ocenu zakonitosti Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije ("Službeni vojni list SCG", broj 35/04) i postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o izmenama Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore ("Službeni list SCG", broj 42/05), kao i da je na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine doneo Zaključak IU-104/2007 kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka o vrednosti boda, odnosno vrednosti koeficijenta za obračunavanje plata i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije. Osim toga, prvostepeni sud je nakon što je odredio nastavak predmetnog postupka, prvo ročište za glavnu raspravu održao nakon šest meseci, čime je takođe došlo do izražaja neažurno postupanje nadležnog suda.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava stavio tek u dopuni ustavne žalbe koju je podneo Ustavnom sudu 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine , a na osnovu odredbe člana 46. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

7. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 3240/08 povređena načela vladavine prava i zabrane diskriminacije , utvrđena članom 3. i članom 21. st. 1. i 2. Ustava, kao i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni parnični po stupak još uvek nije okončan.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačke 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni gla snik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti