Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku zbog restrukturiranja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko devet godina. Postupak je bio prekinut zbog restrukturiranja dužnika, ali Sud smatra da to ne opravdava celokupno trajanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2246/2010
27.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Petronijevića iz sela Tvrđan, opština Leposaviće, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jovana Petronijevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 733/03, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 10212/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Petronijević iz sela Tvrđan, opština Leposaviće, izjavio je 5. maja 2010. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 733/03, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 10212/12.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 12. septembra 2003. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje pravnosnažne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 631/98 od 29. maja 2001. godine; da je sud usvojio predlog i rešenjem I. 733/09 od 10. oktobra 2003. godine odredio sprovođenje izvršenja; da je postupak prekinut jer je Agencija za privatizaciju dostavila sudu odluku o otvaranju postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom ; da je od donošenja rešenja o izvršenju do prekida postupka proteklo više od dve godine za koje vreme izvršenje nije sprovedeno; da je od prekida izvršenja do podnošenja ustavne žalbe proteklo više od pet godina i da u tom periodu postupak nije okončan. Podnosilac ustavne žalbe je predloži o da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i da obaveže Republiku Srbiju da mu nadoknadi štetu u iznosu od 9.136,99 USD, a što odgovara visini potraživanja koje je predmet izvršenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 733/03 (sada spise predmeta Prv og osnovn og sud a u Beogradu I. 10212/12) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 12 . septembra 2003. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: sud) predlog za izvršenje neisplaćenog dela devizne zarade u iznosu od 9.136,99 USD, plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika preduzeća za vodne puteve „Ivan Milutinović“ – PIM d.o.o. iz Beograda, na osnovu izvršne isprave - presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 631/98 od 29. maja 2001. godine. Postupajući po navedenom predlogu, sud je rešenjem I. 733/03 od 10. oktobra 2003. godine odredio izvršenje.

Sud je 15. oktobra 2003. godine dostavio navedeno rešenje Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu Stari grad (u daljem tekstu: NBS).

Agencija za privatizaciju je 8. novembra 2005. godine donela rešenje R. 39/05-OD o pokretanju postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podnescima od 26. novembra 2007. godine i 29. novembra 2007. godine obavestio sud da je Agencija za privatizaciju „sprečila“ postupak izvršenja i zatražio da sud naloži NBS da sprovede određeno izvršenje.

Sud je u više navrata (podnescima od 22. januara, 30. jula i 17. septembra 2008. godine i od 2. februara 2009. godine) tražio izveštaj od Agencije za privatizaciju o tome da li je okončan postupak restruktuiranja nad izvršnim dužnikom, odnosno podatak od NBS o tome da li je postupljeno po rešenju o izvršenju tog suda I. 733/03 od 10. oktobra 2003. godine. Agencija je uredno odgovarala na primljene dopise suda, ali je obaveštavala sud da postupak restruktuiranja nije okončan i pozivala se na odredbu člana 20ž Zakona o privatizaciji da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, navodeći da će, saglasno odredbi člana 20ž stav 8. Zakona o privatizaciji, po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, obavestiti sudove i organe nadležne za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu. Sud je i od NBS dobijao obaveštenja da se rešenje ne izvršava, jer je zbog postupka restruktuiranja račun izvršnog dužnika blokiran.

Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je preuzeo nadležnost za postupanje u ovom predmetu (i u daljem tekstu: sud), je 18. novembra 2010. godine doneo rešenje I. 48858/10 kojim je formalno prekinuo postupak izvršenja, jer se nad izvršnim dužnikom sprovodi postupak restrukturiranja.

Izvršni poverilac je podneskom od 28. novembra 2011. godine ukazao sudu na pravno shvatanje Gra đanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od februara 2011. godine i predložio da sud nastavi postupak izvršenja i naloži NBS da sprovede izvršenje. U tom smislu, Sud je dopisom od 10. januara 2012. godine naložio nadležnoj organizaciji da se u roku od pet dana po prijemu naloga, a pod pretnjom posledica propuštanja, izjasni na okolnost do kog datuma će se izvršni dužnik nalaziti u postupku restrukturiranja. Postupajući po nalogu suda Agencija za privatizaciju je dopisom od 19. januara 2012. godine samo obavestila sud da je i dalje u toku postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom i ponovila da će u skladu sa odredbom člana 20ž stav 8. Zakona o privatizaciji obavestiti sud kada se postupak okonča.

Sud je 30. marta 2012. godine doneo rešenje I. 10212/12 kojim je nastavio postupak izvršenja prekinut rešenjem istog suda I. 48858/10 od 18. novembra 2010. godine.

Zaključkom I. 10212/12 od 18. aprila 2012. godine sud je naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac da postupi po rešenju suda I. 10212/12 od 30. marta 2012. godine i da nastavi sprovođenje izvršenja određenog rešenjem I. 733/03 od 10. oktobra 2003. godine.

NBS je u prilogu dopisa od 8. maja 2012. godine vratila dostavljeno rešenje uz obaveštenje da je račun izvršnog poverioca ugašen.

Sud je dopisom od 6. avgusta 2012. godine zatražio od izvršnog poverioca da u se u roku od pet dana od dana prijema dopisa izjasni o daljem toku postupka u smislu člana 187. Zakona o izvršnom postupku, budući da je NBS obavestila sud d a izvršenje nije moguće sprovesti, jer je njegov račun ugašen. Nakon prepiske između suda i izvršnog poverioca tokom avgusta i septembra 2012. godine, izvršni poverilac je 25. septembra 2012. godine dostavio sudu podatak o svom tekućem računu.

Zaključkom I. 10212/12 od 7. novembra 2012. godine sud je naložio NBS da postupi po rešenju suda I. 10212/12 od 30. marta 2012. godine i da sprovede izvršenje, dostavljajući i podatak o broju tekućeg računa izvršnog poverioca.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su i odredbe zakona navedene, pored ostalih, u Odluci Už–1914/2010 od 22. februara 2012. godine ("Službeni glasnik RS", broj 24/ 12).

Takođe, od značaja je i Rešenje Ustavnog suda IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine kojim Ustavni sud nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Ustavni sud je nalazi da je za odlučivanje u konkretnom slučaju od značaja i stav koji je Sud zauzeo u većem broju svojih odluka, pored ostalih, u Odluci Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine, da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Konačno, Ustavni sud konstatuje da je i Vrhovni kasacioni sud 24. februara 2011. godine usvoji o pravno shvatanje da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom , Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da jemstvo prava na suđenje u razumnom roku obuhvata i obavezu suda i drugih nadležnih organa da preduzmu sve neophodne korake da se iz vrši pravnosnažna sudska presuda i da je obaveza suda da osigura delotvorno učešće svih nadležnih organa u postupku prinudnog izvršenja sudske odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pini i drugi protiv Rumunije, br. 78028/01 i 78030/01, od 22. juna 2004. godine, st. 174 – 189. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Takođe, iako se građanima Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, Ustavni sud i u ovom slučaju polazi od toga da izvršni postupak predstavlja celinu, te nalazi da ima osnova da se u konkretnom slučaju prilikom ocene osnovanosti podnete ustavne žalbe uzme u obzir stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Osim toga, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud nalazi da je prilikom odlučivanja o predmetnoj ustavnoj žalbi potrebno imati u vidu ne samo postupanje nadležnih sudova, već i Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije . Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je za ocenu razumnog trajanja svakog sudskog postupka, pa i izv ršnog, od značaja i ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku.

6. Na osnovu svega prethodno izloženog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju postupak traje devet godina i da još uvek nije okončan, te da su u jednoj fazi postupka postojali zakonski razlozi koji su onemogućavali njegovo sprovođenje, jer je nad izvršnim dužnikom bio pokrenut postupak restruktuiranja. Međutim, Ustavni sud je ocenio da taj postupak, koji je započet novembra 2005. godine, ne može da bude opravdanje za to što za prethodne dve godine (od oktobra 2003. godine kada je doneto rešenje o izvršenju) postupak nije sproveden, niti, s obzirom na pravne stavove kako Ustavnog suda, tako i Vrhovnog kasacionog suda, postoji opravdan razlog što izvršenje nije sprovedeno ni do novembra 2012. godine. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe kao stranka u postupku ničim nije doprineo neopravdano dugom trajanju postupka, već je, naprotiv, u više navrata urgirao njegovo okončanje. Ustavni sud nalazi da u periodu do novembra 2005. godine odgovornost za nesprovođenje rešenja o izvršenju snosi Narodna banka Srbije, a nakon toga Agencija za privatizaciju koja ni posle sedam godina nije okončala postupak restruktuiranja nad izvršnim dužnikom. Kada se uz to uzme u obzir da sud, i pored izričitog pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda koji je obavezan za sve nižestepene sudove, zauzetog februara 2011. godine, do kraja marta 2012. godine nije nastavio postupak izvršenja, Ustavni sud je ocenio da su osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je u ovom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je, stoga , usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) i odlučio kao u tački 1. izreke .

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.). Međutim, imajući u vidu navedeno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, te će se prekinuti postupci nastaviti i okončati.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I.10212/12 okončao u najkraćem roku , odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Ocenjujući zahtev podnosioca da Ustavni sud „obaveže Republiku Srbiju da mu nadoknadi štetu u iznosu od 9.136,99 USD “, Ustavni sud je konstatovao da je reč o zahtevu za naknadu materijalne štete, pošto iznos tražene naknade odgovara iznosu potraživanja povodom čije naplate se sprovodi postupak izvršenja. Kako je izvršni postupak nastavljen, iz čega sledi da podnosilac ustavne žalbe u njemu može naplatiti svoje potraživanje, Ustavni sud je ocenio da za sada nema uslova za odlučivanje o postavljenom zahtevu.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku zbog restrukturiranja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti