Ustavne žalbe zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje jer dosuđena naknada od 600 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nije adekvatna. Sud utvrđuje pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2247/2020
09.12.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. P . i S . R, obe iz Čelareva kod Bačke Palanke i M . Z . iz Obrovca kod Bačke Palanke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 234/19 od 16. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 255/19 od 13. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Usvaja se ustavna žalba M. Z . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 244/19 od 18. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe M. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 234/19 od 16. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 255/19 od 13. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe M. Z . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 244/19 od 18. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu St. 72/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . i S . R, obe iz Čelareva kod Bačke Palanke i M . Z . iz Obrovca kod Bačke Palanke podnele su Ustavnom sudu, 10. i 12. februara 20 20. godine, preko punomoćnik R. R, advokata iz Novog Sada, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Navodima ustavnih žalbi, u suštini, osporava se visina dosuđenog novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, za koje podnositeljke smatraju da je neadekvatno određeno, imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak otpočeo još 2009. godine, kao i visinu njihovih potraživanja po osnovu rada. Podnosi teljke su navel e i da su dosuđeni iznosi naknade nematerijalne štete niži od onih koje je utvrđivao Ustavni sud, kao i Evropski sud za ljudska prava . Takođe, podnositeljke su navel e da su žalbe koje su izjavil e u prethodno vođenim parničnim postupcima bile nužne i opravdane, usled čega treba da im budu nadoknađeni troškovi koje su imali za njihov sastav. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosi teljkama na naknadu nematerijalne štete i materijalne štete na ime troškova advokatskih usluga u vođenim sudskim postupcima, te pravo na naknadu troškova za sastav ustavn ih žalb i, sve u opredeljenim iznosima.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), sve ustavne žalbe spojio, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavnih žalbi, kao predlagači, podnel e su prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 72/10 nad stečajnim dužnikom – AD „D.“ Čelarevo, u kojem su im priznata potraživanja po osnovu rada. Pravnosnažnim rešenjima Privrednog apelacionog suda, odnosno Privrednog suda u Novom Sadu utvrđeno je da je ovim predlagačima u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupcima po tužbama podnositeljki ustavnih žalbi radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, osporenim presudama Višeg suda u Novom Sadu pravnosnažno su delimično usvojeni tužbeni zahtevi podnosi teljki ustavnih žalbi, te je obavezana tužena Republika Srbija da svako j od njih isplati iznos od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom, dok su njihovi tužbeni zahtevi u delu preko dosuđenih, a do potraživanih iznosa od po 1.000 evra , odbijeni kao neosnovani.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalbama, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. U pogledu navoda podnositeljki kojima se ističe povreda prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ovi navodi zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koje im je dosuđeno zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 6/21) zauzeo stav da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), te u tom smislu, u ovim ustavnosudskim predmetima ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje.

Takođe, Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda za ljudska prava u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljkama ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je ovim podnositeljkama osporenim presudama Višeg suda u Novom Sadu, kojima su im , na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 72/10, pravnosnažno dosuđeni iznosi od po 600 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 2. i 3. izreke. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženjima odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, polazeći od stavova izraženih u odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud za ljudska prava smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 4, 5. i 6. izreke, utvrdio pravo podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svako j u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji im je isplaćen po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Novom Sadu, kao i za sve ostale iznose koji su svakoj podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu St. 72/10. Naknade nematerijalne štete se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Kako je podnosi teljkama utvrdio povredu prava na pravično suđenje , kao i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, te je u ovom delu ustavne žalbe odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 2. i 3. izreke.

8. U vezi sa zahtevima za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji podnositeljkama nisu priznati u drugostepenom parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1 , 2. i 3. izreke.

9. U vezi sa zahtevom podnositeljki za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je, između ostalog, izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavne žalbe zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti