Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Parnični postupak, pokrenut 1998. godine, nakon skoro 13 godina još uvek nije bio pravnosnažno okončan.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Vasiljevića iz Svilajnca, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Ljubiše Vasiljevića i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 75/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
O b r a z l o ž e nj e
1. Ljubiša Vasiljević iz Svilajnca je 30. novembra 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Nenada Čolovića iz Kragujevca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 183/2000.
Podnosilac ustavne žalbe ističe da je 1998. godine podneo Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv tuženog, radi isplate duga, i da predmetni parnični postupak traje već 11 godina, pa smatra da je, u konkretnom slučaju, povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i utvrdi povredu navedenog ustavnog prava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu je 16. maja 2011. godine dostavio na uvid spise predmeta P. 75/10 (predmet je dobio novi broj nakon što ga je Osnovni sud u Kragujevcu preuzeo radi daljeg postupanja) i odgovor na ustavnu žalbu, u kome je istakao sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda podnosioca o povredi njegovog prava na suđenje u razumnom roku u ovoj parnici: da je tužilac Ljubiša Vasiljević, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo 22. juna 1998. godine tužbu protiv tuženog Dušana Malenovića, radi isplate duga; da je prvostepeni sud doneo rešenje od 22. septembra 1998. godine, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Svilajncu protiv Dušana Malenovića, kome je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo prevare i krađe; da je navedeni krivični postupak pravnosnažno obustavljen donošenjem rešenja Okružnog suda u Jagodini Kž. 590/98 od 26. oktobra 1998. godine i da je Opštinski sud u Kragujevcu nastavio ovaj parnični postupak; da je sud u ovoj pravnoj stvari izveo dokaze saslušanjem svedoka i parničnih stranaka i veštačenjem od strane grafologa i veštaka mehaničarske struke; da je tužilac uređivao tužbu u više navrata i da je 21. maja 2001. godine tuženi podneo protivtužbu; da je nakon reforme sudstva, predmet preuzeo Osnovni sud u Kragujevcu; da je prva prvostepena presuda u ovoj obligacionopravnoj parnici doneta 12. aprila 2011. godine i da je postupajući sudija izdao naredbu da se presuda dostavi parničnim strankama.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe u predmetnom parničnom postupku, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.
Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.
5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj obligacionopravni spor pokrenut 22. juna 1998. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu i da je 12. aprila 2011. godine Osnovni sud u Kragujevcu doneo prvu prvostepenu presudu u ovoj pravnoj stvari, te da se predmet nalazi još u prvostepenoj fazi, s obzirom na to da parnične stranke nisu još primile navedenu presudu.
Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.
U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da ova parnica do sada traje gotovo 13 godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je parnični sud tek nedavno doneo prvu prvostepenu presudu u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud smatra da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, trinaestogodišnje trajanje ove parnice ne može se opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna činjenična i pravna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, a kojih je u konkretnom slučaju nesporno bilo (postojanje krivičnog postupka protiv tuženog zbog kojeg je ova parnica bila prekinuta, raspravljanje o tužbi i protivtužbi, obiman i složen dokazni postupak u kome je saslušan veći broj svedoka i obavljeno dva veštačenja na različite okolnosti), ne može prihvatiti da je razumno da parnica traje 13 godina, posebno uzimajući u obzir da podnosilac nije doprineo dužem trajanju postupka i da je parnični sud samo u kratkom vremenskom periodu bio sprečen zbog prekida da postupa u ovoj pravnoj stvari, jer je krivični postupak koji se vodio protiv tuženog pravnosnažno obustavljen već 1998. godine. Imajući u vidu sadržinu odgovora na ustavnu žalbu i utvrđene činjenice u ovoj ustavnopravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da se ovako dugo trajanje sudskog postupka može pripisati nedelotvornosti nadležnih sudova, pre svega Opštinskog suda u Kragujevcu pred kojim se postupak vodio od podnošenja tužbe juna 1998. godine do 1. januara 2010. godine.
Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 75/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.
Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije zahtevao naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede navedenog ustavnog prava u ovom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“, odlučujući kao u tački 3. izreke.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević