Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u revizijskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku po reviziji. Postupak je trajao preko dve godine i pet meseci, prvenstveno zbog neefikasnosti prvostepenog suda prilikom dostavljanja odluke revizijskog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko v eće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiš a B. Slijepčević, predsednik Veća i sudij e dr Bose Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članov i Veća , u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "Insa" Industrija satova a.d. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba privrednog društva "Insa" Industrija satova a.d. i utvrđuje da je u postupku po reviziji koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1596/01 i pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Prev. 152/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "Insa" Industrija satova a.d. iz Beograda je 11. januara 2012 . godine, preko punomoćnika Duška Stojanovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1596/01.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac, kao tuženi, u sporu vođenom pred Privrednim s udom u Beogradu u predmetu P. 1596/01, podneo reviziju 22. maja 2009. godine protiv drugostepene odluke, te da mu je, iako je Vrhovni kasacioni sud o reviziji odlučio presudom Prev. 152/10 od 25. avgusta 2010. godine, ta odluka dostavljena tek 14. decembra 2011. godine. Obzirom da je revizijskom odlukom delimično uvažena revizija tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, a da je podnosilac došao do tog saznanja tek posle godinu i više od dana kada su prvostepenom sudu vraćeni spisi iz Vrhovnog kasacionog suda, podnosilac ističe povredu označenog ustavnog prava u postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1596/01. Podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), zahtevao od Privrednog suda u Beogradu dostavljanje spisa predmeta P. 1596/01 i nakon izvršenog uvida, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu tuženog, protiv presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1847/2008 od 2. aprila 2009. godine, kojom je odbijena kao neosnovana njegova žalba i potvrđena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 1596/01 od 14. maja 2007. godine , izjavio reviziju 22. maja 2009. godine tada Vrhovnom sudu , preko Trgovinskog suda u Beogradu.

Odlučujući o reviziji tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, Vrhovni kasacioni sud je presudom Prev. 152/10 od 25. avgusta 2010. godine odbio reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1847/2008 od 2. aprila 2009. godine u delu u kojem je prav nosnažno obavezan da tužiocu isplati iznos od 398.331,67 dinara, iznos od 774.003,70 dinara, iznos od 1.272.000,00 dinara, iznos od 74.492,93 dinara, iznos od 81.140,00 dinara, kao i iznose od po 20.000,00 dinara mesečno za period od maja meseca 1998. godine pa do oktobra 1999. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. maja 2007. godine do isplate. U drugom stavu izreke presude je usvojio njegovu reviziju i preinačio presudu Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1847/2008 od 2. aprila 2009. godine i presudu Trgovinskog suda u Beogradu P. 1596/01 od 14. maja 2007. godine u delu pravnosnažno dosuđene kamate tužiocu do 14. maja 2007. godine, kao i u delu odluke o troškovima. Naime, u trećem stavu izreke presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca "Comundo" DOO iz Beograda za obavezivanje tuženog da tužiocu na dosuđene iznose glavnog duga isplati zakonsku zateznu kamatu od tužbom traženih da tuma do 14. maja 2007. godine, a u četvrtom stavu izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

P ismeni otpravak navedene odluke, zajedno sa spisima predmeta, uz propratno pismo Privrednog apelacionog suda Pž. 1847/08 od 30. novembra 2010. godine, primljen je u Privrednom sudu u Beogradu 7. decembra 2010. godine. Prema dostavnoj naredbi sudije od 15. decembra 2010. godine , pismeni otpravak revizijske odluke trebalo je dostaviti punomoćnicima stranka. Odluka po reviziji dostavljena je punomoćniku tužioca 20. decembra 2010. godine . Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud u šest navrata - 17. decembra 2010. godine, te 14. januara, 5. i 25. februara, 2. marta i 12. maja 2010. godine pokušavao do stavu revizijske presude advokat u Aleksandru Prekodravcu iz Beograda (vraćene koverte sa povratnicama i konstatacijom "obaešten - nije tražio"). Međutim, u spisima predmeta je i podnesak tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe od 14. juna 2007. godine, kojim je tuženi otkazao punomoćje za zastupanje u ovoj parnici advokatu Aleksandru Prekodravcu iz Beograda, ulica Kralja Milana broj 25, te istovremeno dostavio punomoćje za zastupanje za advokate Duška Stojanovića i Maju Jovanović iz Beograda, Durmitorska broj 1. Novoangožovani punomomoćnici su podneskom od 10. decembra 2008. godine obavestili Privredni sud u Beogradu o svojoj novoj adresi: Sarajevska broj 42, Beograd. Iako je u drugostepenoj presudi, protiv koje je izjavljena revizija , Viši trgovins ki sud u Beogradu u uvodu presude naveo da tuženog zastupa advokat Aleksandar Prekodravac iz Beograda, ta odluka dostavljena je novoangažovanom advokatu Dušku Stojanoviću na novoj adresi . Reviziju je izjavi o advokat Duško Stojanović , ali je opet u uvodu revizijske odluke Vrhovni kasacioni sud naveo da tuženog zastupa advokat Aleksandar Prekodravac iz Beograda.

Odluku po reviziji Privredni sud u Beogradu je dostavio tuženom "Insa" Industrija satova a.d. Beograd, ovde podnosiocu ustavne žalbe , 14. decembra 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09) (u daljem tek stu: ZPP iz 2004. godine), koji se primenjuje u konkr etnom slučaju, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je drugostepeni sud dužan da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana donošenja odluke (član 383.); da će se u postupku povodom revizije, ako u čl. 394-410. ovog zakona nije što drugo određeno, shodno primenjivati odredbe ovog zakona o žalbi protiv presude iz člana 342, člana 356. st. 2 i 3, čl. 357, 358. i 363, člana 366. st. 2. i 3, člana 367. stav 2, čl. 368,373, 378. i čl. 381-384. ovog zakona (član 411.)

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnog trajanja osporenog parničnog postupka u delu povodom revizije trajao preko dve godine i pet meseci, računajući od dana izjavljivanja revizije do dana dostavljanja revizijske odluke tuženom - ovde podnosiocu ustavne žalbe, odnosno da je dostavljanje revizijske odluke od strane prvostepenog suda trajalo jednu godinu i sedam dana.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da odlučivanje o reviziji podnosioca ustavne žalbe, koje uključuje i prijem pismenog otpravka odluke, nije okončano u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, traja nje osporenog postupka po reviziji više od dve godine i pet meseci ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Ovo pre svega, jer, u konkretnom slučaju, bez obzira na složenost pravnih pitanja, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku nije moglo da ima uticaja na trajanje postupka odlučivanja po izjavljenom vanrednom pravnom leku, kao ni na dostavu od luke po izjavljenom pravnom leku. Takođe, za podnosioca ustavne žalbe ova odluka je bila od nesumnjivog interesa, jer presuda ima pravno dejstvo prema stranci tek kad joj je dostavljena, pa kako je podnosilac delimično uspeo sa revizijom, tek od tog datuma stekli su se uslovi za protivizvršenje i umanjenje materijalne obaveze stvorene prav nosnažnom odlukom, kako u pogledu duga, tako i u pogledu troškova postupka.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju postupka povodom revizije dao je nadlež ni prvostepeni sud. Iako je revizijska odluka doneta posle godinu i tri meseca, a dostavljena drugostepenom sudu posle još skoro tri meseca od dana donošenja, prelazeći okvir razumn og rok a za odlučivanje , prvostepeni sud je neefikasno postupao grešeći u dostavljanju odluke jer je pokušava o dostavu odluke punomoćniku kome je otkazano punomoćje. Takođe, kroz ovaj postupak je u dva navrata, i od strane drugostepenog i revizijskog suda, došlo do greške u uvodu njihovih odluka u pogledu označavanja punomoćnika tuženog, ali je Ustavni sud ocenio da prvostepeni sud u ovom privrednom sporu nije preduz eo sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i u razumnom roku završi postupak po revi ziji uručivanjem revizijske odluke. U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske'' od 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, ocenio da je podnosi ocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1596/01 i pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Prev. 152/10 , u delu postupka povodom revizije podnosioca , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević