Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti ratione temporis i prirode osporenih akata

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu Petra Peslaća. Deo žalbe je odbačen jer su akti doneti pre stupanja Ustava na snagu (ratione temporis). Drugi deo je odbačen jer se odnosi na rešenja o ponavljanju postupka, koja nisu pojedinačni akti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2250/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Peslaća iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Petra Peslaća izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprava za zajedničke poslove 04 broj 118-274/2002 od 1. oktobra 2002. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Resor javne bezbednosti 01/1 broj 5888/2002 od 26. novembra 2002. godine, presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3163/02 od 8. aprila 2003. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1691/03 od 10. septembra 2003. godine, rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3163/02 od 3. oktobra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1124/09 od 1. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Peslać iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 7. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 34. stav 3. i člana 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanje ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3163/02 od 3. oktobra 2008. godine odbijen predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog osporenom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3163/02 od 8. aprila 2003. godine, a osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1124/09 od 1. oktobra 2009. godine potvrđeno je osporeno prvostepeno rešenje.

4. U vezi osporenih rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3163/02 od 3. oktobra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1124/09 od 1. oktobra 2009. godine, Ustavni sud ukazuje da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ona podneta protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda. Ustavni sud ocenjuje da osporenim aktima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka. Imajući u vidu da osporeni akti ne predstavljaju pojedinačne akte iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, protiv kojih je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe, Sud, je ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Ustavni sud ukazuje da je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te sledi da se ustavnom žalbom može isticati povreda ili uskraćivanje nekog od zajemčenih prava samo ukoliko je osporeni akt kojim su te povrede ili uskraćivanje eventualno učinjeni donet posle stupanja na snagu Ustava.

S obzirom na to da se podnetom ustavnom žalbom osporavaju rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprava za zajedničke poslove 04 broj 118-274/2002 od 1. oktobra 2002. godine, rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Resora javne bezbednosti 01/1 broj 5888/2002 od 26. novembra 2002. godine, presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 3163/02 od 8. aprila 2003. godine i presuda Okružnog suda u Beogradu Gž1. 1691/03 od 10. septembra 2003. godine, dakle akti koji su doneti pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4. Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti ratione temporis i prirode osporenih akata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti