Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Beogradu podnosiocu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Različito postupanje sudova u pogledu roka zastarelosti potraživanja sudija porotnika stvorilo je pravnu nesigurnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2251/2009
27.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Poledice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milovana Poledice izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 185/08 od 22. maja 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 1591/09 od 7. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Poledica iz Čačka, je preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu 2. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu „da ukine rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 1591/09 od 7. oktobra 2009. godine, kao i rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 185/08 od 22. maja 2009. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje".
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz ustavnu žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je nakon više parničnih i izvršnih postupaka koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Čačku, a u kojima je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo stranke, pravnosnažnom presudom tog suda P. 303/06 od 17. juna 2008. godine utvrđeno da je tužilja Brana Bošnjaković vlasnik kuće površine 84m2 u osnovi prizemlja i nosilac prava trajnog korišćenja na ¼ idealnih delova na katastarskoj parceli broj 3466/1 KO Čačak i zajednički vlasnik sa suprugom Milanom Bošnjakovićem prizidane radionice, hale uz ovu kuću, visokog potkrovlja u osnovi garabita 12x6 metara, a koji objekti se nalaze na navedenoj parceli.
U izvršnom postupku, rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 185/08 od 29. februara 2008. godine dozvoljeno je izvršenje na osnovu izvršnog rešenja tog suda I. 1229/94 od 16. decembra 1994. godine, a po predlogu ovde podnosioca ustavne žalbe, podnetom protiv izvršnog dužnika Branka Popovića. Predmet izvršenja je bila stambena zgrada površine 84m2 izgrađena na k.p. 3466/1 KO Čačak. Protiv navedenog rešenja prigovor su izjavili Brana Bošnjaković i Milan Bošnjaković, pozivajući se na donetu pravnosnažnu presudu tog suda P. 303/06 od 17. juna 2008. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 185/08 od 8. maja 2008. godine upućena su treća lica Brana Bošnjaković i Milan Bošnjaković da, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja pod pretnjom izvršenja, pokrenu parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na nepokretnosti koju čini prizemna stambena zgrada površine 84m2 na k.p. broj 3466 KO Čačak sa pravom korišćenja na ¾ idealnih delova navedene katastarske parcele, nedopušteno. U obrazloženju ovog rešenja sud je naveo da je pravnosnažnom presudom tog suda P. 906/05 poništeno poravnjanje koje je izvršni dužnik zaključio sa izvršnim poveriocem, jer je u postupku utvrđeno da je izvršni dužnik raspolagao istim stambenim objektom čiji vlasnik nije bio, te je stoga sud našao da su treća lica u ovom predmetu učinila verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja imaju pravo koje sprečava izvršenje.
U daljem toku izvršnog postupka, osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 185/08 od 22. maja 2009. godine obustavljen je postupak izvršenja po predlogu podnosioca ustavne žalbe protiv izvršnog dužnika Branka Popovića iz Čačka i ukinute su sve sprovedene radnje. U stavu dva izreke rešenja određeno je da se po pravnosnažnosti ovog rešenja briše teret upisan u javnoj knjizi zabeležbom rešenja o izvršenju I. 185/08 od 29. februara 2008. godine na nepokretnosti koju čini stambena zgrada površine 84m2, postojeća na k.p. broj 3466 KO Čačak, sa pravom korišćenja ¾ idealnih delova na k.p. broj 3466 KO Čačak.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1591/09 od 7. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana izjavljena žalba izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 185/08 od 8. maja 2008. godine potvrđeno.
4. U prilog tvrdnji da su mu povređena Ustavom zajemčena prava, podnosilac ustavne žalbe ističe da nije osporavao ¼ vlasništva trećih lica, „tako da je krajnje nejasno zašto su Brana Bošnjaković i Milan Bošnjaković pokrenuli parnicu za utvrđenje vlasništva na objektu izvršenja s obzirom na to da nemaju aktivnu legitimaciju, jer je njihov udeo svega ¼ . Sa pravnog aspekta je nebitno da li su treća lica suvlasnici prezidane radionice i da li su je oni dozidali a pri tome je nejasno na osnovu čega je to sud i utvrdio", a koji navodi se u suštini odnose na rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 185/08 od 8. maja 2008. godine, koje je predhodilo donošenju osporenih rešenja.
Iz iznetih navoda ustavne žalbe, kao i iz njene celokupne sadržine u kojoj se detaljno opisuje činjenično stanje od nastanka spora, uz tvrdnju da je osporena odluka Okružnog suda u Čačku kojom je potvrđeno prvostepeno rešenje „neodrživa, u potpunosti kontradiktorna i konfuzna", a uz zanemarivanje činjenice da je izvršenje traženo upravo na nepokretnosti - stambenoj zgradi za koju je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno da nije u svojini izvršnog dužnika, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se ukazuje na povredu označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, već se ponavljaju ili parafraziraju razlozi koji su izneti u žalbi podnetoj Okružnom sudu u Čačku protiv osporenog prvostepenog rešenja, a koja je odbijena kao neosnovana. U tom smislu, imajući u vidu i sam zahtev postavljen u ustavnoj žalbi, ustavnom žalbom se od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud još jednom ispita zakonitost odluka redovnih sudova donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe.
Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i zato sadržina ustavne žalbe ne može biti istovetna sa već ranije korišćenim pravnim sredstvom, a samo formalno pozivanje na određena Ustavom zajemčena prava ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti