Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja rešenja o rušenju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine. Višegodišnje neizvršenje pravnosnažnih rešenja o uklanjanju bespravno izgrađenog objekta sa parcele podnosioca predstavlja povredu Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mrTomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća "M.B. Press export import" d.o.o . Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba preduzeća "M.B. Press export import" d.o.o . i utvrđuje da su neizvršenjem rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 7. decembra 2000. godine i rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeni pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na mirno uživanje imovine , zajemčen i članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Nalaže se nadležnom organu gradske opštine Zemun da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak administrativnog izvršenja po rešenjima iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku, te kako bi se podnosiocu omogućilo nesmetano korišćenje katastarske parcele 10033, KO Zemun.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće "M.B. Press export import" d.o.o . iz Beograda podnelo je 7. maja 2010. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije , zbog neizvršenja rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 7. decembra 2000. godine i rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine. Podnosilac se pozvao i na član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 3. novembra 1997. god ine sa JP "Poslovni prostor Zemun" zaključio ugovor na osnovu koga mu je ustupljen deo parcele br. 10033, KO Zemun , radi izgradnje poslovnog objekta, a da je 27. juna 2003. godine sa preduzećem "Biž sport" u stečaju zaključio ugovor kojim mu je ustupljeno pravo izgradnje poslovnog objekta na pomenutoj parceli. Dalje je naveo da rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 7. decembra 2000. godine i Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine kojima je D.Š. naloženo da o svom trošku poruši i ukloni skladišno - poslovni objekat koji je bespravno podigao na delu predmetne parcele još uvek nisu izvršena, zbog čega smatra da su mu povređena navedena ustavna prava. Predložio je da Ustavni sud naloži izvršenje rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zemun i "shodno članu 35. Ustava mu dosudi naknadu materijalne štete".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356 - 620/2000 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe i JP "Poslovni prostor - Zemun" zaključili su 31. oktobra 1997. godine ugovor kojim je podnosiocu ustavne žalbe ustupljen deo parcele br. 10033 u površini 750m2, koji odgovara delu zemljišno-knjižne parcele br. 4329/1, i to 209/17071 delova, upisane u ZKUL br. 7965 , KO Zemun , na uglu ulica Banatska i cara Dušana, radi izgradnje poslovnog objekta .

Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun je 7 . decembra 2000. godine donelo rešenje broj 356-620/2000, kojim je naloženo D.Š. da u roku od jednog dana od dana prijema ovog rešenja o svom trošku poruši "sendvič" zidove urađene po obodu objekta u visini 1,40 do 2,90 metara i pregradne zidove od giter blokova u visini od 1,40 do 2, 90 metara, stepenište AB širine 1,60 metara i punu AB ploču debljine 12 centimetara, površine 3,60 x 3,20 metara, u Ulici cara Dušana 203a u Zemunu.

Zaključkom o dozvoli izvršenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 21. decembra 2000. godine utvrđeno je da je navedeno rešenje od 7. decembra 2000. godine postalo izvršno 9. decembra 2000. godine.

Sekretarijat za imovinsko-pravne i građevinske poslove grada Beograda je 8. marta 2001 . godine doneo rešenje b roj 356-212/01 kojim je odbio žalbu D.Š. podnetu protiv zaključka o dozvoli izvršenja Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356- 620/2000 od 21. decembra 2000. godine.

Rešenjem Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine naloženo je D.Š. da u roku od jednog dana po prijemu ovog rešenja poruši i ukloni skladišno-poslovni objekat veličine 10,40 x 20,24 metra u Ulici cara Dušana 203a u Zemunu.

Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun donelo je 5. oktobra 2001 . godine zaključak o dozvoli izvršenja rešenja broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine, kojim je utvrđeno da je ovo rešenje postalo izvršno 4. oktobra 2001. godine, a izvršenik je upozoren da će se, ukoliko u roku od jednog dana ne izvrši radnju naloženu pomenutim rešenjem, izvršenje sprovesti preko drugog lica 15. oktobra 2001. godine.

Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove – Odsek za legalizaciju bespravne gradnje gradske opštine Zemun je 2 6. oktobra 200 7. godine donelo rešenje broj 351-1370/2000, 351 - 1279/03 i 351 - 17540/03 kojim je odbilo zahtev investitora D.Š . za legalizaciju bespravno izgrađenog objekta u Zemunu, u Ulici cara Dušana broj 203a, zbog nedostavljanja dokaza o pravu svojine na neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu , i to kat astarskoj parceli 10033 kojoj odgovara gruntovna parcela 4329/212 , upisanoj u ZKUL 7937 , KO Zemun. U obrazloženju rešenja je navedeno da je D.Š. 15 . decembra 200 0. godine i 25. avgusta 2003. godine podneo prijav u za legalizaciju bespravno izgrađenog objekta u Zemunu, u Ulici cara Dušana broj 203a, a zahtev za legalizaciju 17. novembra 200 6. godine, kao i to da se ovom odseku 26. decembra 2003. godine i 9. avgusta 2004. godine pisanim prigovorom obratilo preduzeće "M.B. Press export import" d.o.o . osporavajući zahtev za legalizacij u podnet od strane D.Š.

Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda je 3. decembra 2007 . godine, odlučujući o žalbi D.Š. izjavljenoj protiv rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove – Odsek za legalizaciju bespravne gradnje gradske opštine Zemun broj 351-1370/2000, 351-1279/03 i 351-17540/03 od 26. oktobra 200 7. godine, doneo rešenje broj 351.1-746/07 kojim je odbio žalbu.

Okružni sud u Beogradu je 10. marta 200 8. godine, odlučujući o tužbi pravnih sledbenika D.Š. izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda broj 351.1-746/07 od 3. decembra 2007. godine, doneo presudu U. 82/08 kojom je tužbu odbio. U ovom sporu podnosilac ustavne žalbe je imao svojstvo zainteresovanog lica.

Rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda broj 356-1463/08 od 18. februara 2009. godine poništen je zaključak Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356- 620/2000 od 12. novembra 2008. godine, kojim je odlučeno o promeni stranke u predmetu broj 356 - 620/2000 do koje je došlo usled smrti D.Š.

Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun donelo je 25. septembra 2009. godine zaključak broj 356-620/2000 , kojim je utvrđeno da je u tom predmetu investitor bespravno izvedenih radova u Zemunu , u Ulici cara Dušana broj 203a , D.Š.

Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun obavestilo je dopisom broj 356-620/2000 od 23. marta 20 10. godine podnosioca ustavne žalbe da nije u mogućnosti da primenom člana 263. Zakona o opštem upravnom postupku reši zahtev za prinudno administrativno izvršenje u predmetu 356-620/2000, s obzirom na postojanje plana rušenja bespravno sagrađenih objekata na teritiriji gradske opštine Zemun kojeg se mora pridržavati kako ne bi bili dovedeni u neravnopravan položaj ostali podnosioci zahteva za prinudno rušenje, kao i da zahtev za legalizaciju broj 351-1698/09 od 30. oktobra 2009. godine podnet od strane naslednika pokojnog D.Š. predstavlja prethodno pitanje, koje obavezuje to odeljenje da ne preduzima radnje prinudnog administrativnog izvršenja dok se pravnosnažno ne reši.

Odeljenju za građevinsko-komunalne poslove - Odsek za legalizaciju bespravne gradnje gradske opštine Zemun pravni sledbenici D.Š. - N.Š. i D.P.Š. podneli su 22. februara 2010. godine zahtev za legalizaciju izvedenih radova bez građevinske dozvole na izgradnji stambenog objekta površine 641,42 m2 u Ulici cara Dušana broj 203a u Zemunu, na kat. parc. 10033 KO Zemun, koji je 22. juna 2010. godine prosleđen Sekretarijatu za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda , kao stvarno i mesno nadležnom organu.

Rešenjem Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda broj 351.21-26315/10 od 6. januara 2011. godine odbijen je zahtev N.Š. i D.P.Š. za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za izvedene radove bez građevinske dozvole na izgradnji stambenog objekta, površine 641,42 m2, spratnosti Pr + 1 +Pk, u Ulici cara Dušana broj 203a u Zemunu, na kat. parc. 10033 KO Zemun, kao neosnovan. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je uvidom u prepis lista nepokretnosti broj 663 za kat. parc. 10033 KO Zemun utvrđeno da je u listu B kao sukorisnik zemljišta , ukupne površine 23756m2, upisan "M.B. Press" sa 1500/23756 idealna dela. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 25. juna 2012. godine.

Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun obavestilo je Ustavni sud dopisom od 1. novembra 2012. godine o tome da Sekretarijat za legalizaciju objekata grada Beograda, nije po službenoj dužnosti tom odeljenju dostavio pravnosnažni akt kojim se odbacuje odnosno odbija zahtev za legalizaciju predmetnog objekta iz kog razloga nisu ispunjeni zakonski uslovi za uklanjanje objekta predviđeni članom 198. Zakona o planiranju i izgradnji, te da će administrativno izvršenje predmetnog rešenja o uklanjanju objekta biti sprovedeno kada se steknu zakonski i finansijski uslovi.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona kao i to, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član 58. st. 1. i 3.) .

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10 ) propisano je: da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.). Odredbama člana 268. navedenog Zakona, pored ostalog, je propisano: da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, a da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja, kao i da je protiv ovog zaključka dopuštena žalba nadležnom drugostepenom organu (stav 1.); da je zaključak o dozvoli izvršenja koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese bez odlaganja kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisom nije drukčije određeno, a da nedonošenje zaključka do tog roka ne isključuje obavezu njegovog donošenja (stav 2.).

Zakonom o građevinskom zemljištu ("Službeni glasnik RS", broj 44/95, 16/97 i 23/01), važećem u vreme zaključenja ugovora o ustupanju zemljišta između podnosioca ustavne žalbe i "JP Poslovni prostor Zemun", bilo je propisano: da se gradsko građevinsko zemljište koristi po osnovu svojine na tom zemljištu, svojine na objektu, odnosno korišćenja objekta izgrađenog na tom zemljištu, ili na osnovu akta o davanju na korišćenje gradkog građevinskog zemljišta (član 18. stav 1.); da gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini daje na korišćenje opština (član 21. stav 1.); da se o davanju na korišćenje gradskog građevinskog zemljišta u državnoj svojini zaključuje ugovor između opštine, odnosno preduzeća ili druge organizacije iz člana 11. stav 4. ovog zakona i lica kome se zemljište daje na korišćenje, u roku od 30 dana od donošenja odluke o dodeli zemljišta (član 24. stav 1.).

Odredbom člana 51. stav 1. tačka 4) Zakona o izgradnji objekata („Službeni glasnik RS“, br. 44/95, 24/96, 16/97 i 43/01) bilo je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da preduzima sledeće mere: da ako utvrdi da se objekat gradi, odnosno da je završeno građenje objekta bez građevinske dozvole na području koje je prostornim, odnosno urbanističkim planom predviđeno za izgradnju objekata takve vrste i namene, naložiće rešenjem obustavu radova i odrediće rok za naknadno pribavljanje građevinske dozvole, koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu naložiće rešenjem rušenje objekta.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03, 34/06 i 39/09) bilo je propisano: da je vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole dužan da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijavi opštinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole, a po isteku roka iz stava 1. ovog člana, opštinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne može biti duži od 60 dana obaveštava vlasnika, odnosno investitora objekta o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je dužan da priloži uz zahtev (član 160. st. 1. i 3.); da ako vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole ne prijavi objekat u roku iz člana 160. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku iz člana 161. ovog zakona, opštinska, odnosno gradska uprava doneće rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta (član 162.).

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 81/09, 64/10 i 24/11), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je: da legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole, a da će se građevinska dozvola iz stava 1. ovog člana izdati za sve objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 185. st. 1. i 2.); da se postupak legalizacije pokreće po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, a da se zahtev za legalizaciju podnosi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 186. st. 1. i 2.); da se rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 197. stav 1.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 198. stav 1.); da će se rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 218.).

5. Pre svega, ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud ukazuje da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, "imovina" koj a se štiti može biti samo postojeća imovina (videti presud u u predmetu ''Van der Mussele'' od 23. novembra 1983 . godine) ili imovina za koju podnosilac ima "opravdano očekivanje" da će je dobiti (vid eti presudu ''Pine Valley Developments Ltd. i drugi'' od 29. novembra 1995. godine). Nadalje, Ustavni sud konstatuje da je prema odredbi člana 18. stav 1. Zakona o građevinskom zemljištu , važećem u vreme zaključenja ugovora o ustupanju dela parcele na kojoj se nalazi sporni objekat podnosiocu, bilo propisano da se gradsko građevinsko zemljište, između ostalog, koristi na osnovu akta o davanju na korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. Polazeći od toga da je podnosilac ustavne žalbe 31. oktobra 1997. godine sa JP "Poslovni prostor Zemun" zaključio ugovor kojim mu je, radi izgradnje objekta, ustupljen deo parcele na kojoj su izvedeni građevinski radovi i podignut objekat bez odobrenja nadležnog organa, na kojoj parceli je podnosilac upisan i kao sukorisnik, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe poseduje „imovinu“ u smislu člana 58. Ustava i da je kao korisnik dela predmetne parcele na kojoj se nalazi objekat koji je predmet izvršenja legitimisan da podnese ustavnu žalbu i traži ustavnopravnu zaštitu svojih prava.

Nadalje, Ustavni sud je ispitivao dopuštenost ustavne žalbe ratione temporis, s obzirom na to da su rešenja o rušenju i uklanjanju izvedenih radova i skladišno–poslovnog objekta, kao i zaključci kojim a je dozvoljeno nj ihovo izvršenje , doneti pre proglašenja Ustava. U tom smislu, Ustavni sud je ne sumnjivo utvrdio da do danas nisu sproveden a izvršenj a rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 7. decembra 2000. godine i Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine. Imajući u vidu navedeno, odnosno činjenicu da su povrede na koje se ukazuje u ustavnoj ža lbi trajnog karaktera i da traju do danas, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba ratione temporis dopuštena (videti, na primer, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima ''Ilić protiv Srbije'' od 9. oktobra 2007. godine, st. 52. do 54. i ''Kostić protiv Srbije'' od 25. novembra 2008. godine, st. 44. do 46.).

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju zaključak o dozvoli izvršenja rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 7. decembra 2000. godine donet 21. decembra 2000. godine, a da je izvršenje rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine dozvoljeno 5. oktobra 2001. godine. Nadalje, Ustavni sud konstatuje da su 15. decembra 200 0. godine i 25. avgusta 2003. godine podnete prijav e za legalizaciju objekta koji je predmet izvršenja, a da je zahtev za legalizaciju tog objekta podnet 17. novembra 2006. godine, te da je taj postupak pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Beogradu U. 82/08 od 10. marta 200 8. godine, tako što je odbijen zahtev za legalizaciju. Pravnosnažno je okončan i postupak za legalizaciju spornog objekta koji je vođen po zahtevu pravnih sledbenika D.Š. rešenjem Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda broj 351.21-2631 5/10 od 6. januara 2011. godine, koje je postalo pravnosnažno 25. juna 2012. godine. Konačno, Ustavni sud je utvrdio da do danas nisu sproveden a izvršenj a rešenja o rušenju i uklanjanju izvedenih radova i objekta od 7. decembra 2000. godine i od 1. oktobra 2001. godine .

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i od značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud prilikom odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka, U konkretnom slučaju, međutim, Ustavni sud nije ispitivao navedene kriterijume, s obzirom na specifičnu prirodu postupka administrativnog izvršenja. Ustavni sud posebno napominje da je odredbom člana 268. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da je organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja dužan da donese zaključak o dozvoli izvršenja rešenja koje je doneseno u upravnoj stvari , po službenoj dužnosti, bez odlaganja, kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno. Po oceni Ustavnog suda, cilj određivanja ovog roka je da se obezbedi efikasnost rada organa uprave nadležnog za sprovođenje administrativnog izvršenja, što ukazuje da je ovaj postupak hitan.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da se, saglasno odredbi člana 197. stav 1. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati niti će se za te objekte donositi rešenje o uklanjanju do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije. U konkretnom slučaju, pravni sledbenici D.Š. podneli su 30. oktobra 2009. godine novi zahtev za legalizaciju objekta koji je predmet administrativnog izvršenja broj 351-1698/09 , te je Odeljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun dopisom od 23. marta 2010. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe o obavezi da ne preduzima radnje prinudnog administrativnog izvršenja do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije. Pored toga, pravni sledbenici D.Š. podneli su 22. februara 2010. godine Odeljenju za građevinsko-komunalne poslove - Odsek za legalizaciju bespravne gradnje gradske opštine Zemun zahtev za legalizaciju izvedenih radova, a postupak po ovom zahtevu je pravnosnažno okončan rešenjem Sekretarijata za legalizaciju objekata grada Beograda od 6. januara 2011. godine, s tim što je O deljenje za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun obavestilo dopisom od 1. novembra 2012. godine Ustavni sud da Sekretarijat za legalizaciju objekata grada Beograda nije po službenoj dužnosti tom odeljenju dostavio pravnosnažni akt kojim se odbacuje , odnosno odbija zahtev za legalizaciju

Dakle, saglasno odredbi člana 197. stav 1. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji , do okončanja postupka legalizacije sprovođenje postup ka izvršenja bilo bi suprotno zakonu . Međutim, polazeći od toga da nadležni organi uprave u periodu od 10 . marta 200 8. godine, kada je presudom Okružnog suda u Beogradu U. 82/08 pravnosnažno odbijen zahtev za legalizaciju objekta, pa do 11. septembra 2009. godine, kada je stupio na snagu važeći Zakon o planiranju i izgradnji , kao i u periodu nakon nastupanja pravnosnažnosti rešenja Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda broj 351.21 - 26315/10 od 6. januara 2011. godine kojim je odbijen zahtev za legalizaciju pravnih sledbenika D. Š, nisu izvršili rešenj a Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 7. decembra 2000. godine i Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine, Ustavni sud je ocenio da propust nadležnih organa da delotvorno sprovedu postupak administrativnog izvršenja rešenja o rušenju spornog objekta koji je izgrađen na delu parcele koja je podnosiocu ustavne žalbe ustupljena radi izgradnje objekta, predstavlja povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 3. Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva, a imajući u vidu sve prethodno izloženo, Ustavni sud zaključuje da se u predmetnom slučaju radi o propustu nadležnih državnih organa da d elotvorno zaštite podnosiočevo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud podseća da Ustavom zajemčeno pravo na imovinu podrazu meva ne samo obavezu države da se uzdrži od mešanja u imovinu već i obavezu da uspostavi mehanizme kojima se štiti pravo pojedinaca na mirno uživanje imovine u smislu da osigura delotvornu zaštitu individualnih prava . Takođe, Ustavni sud ukazuje na praks u Evropskog suda za ljudska prava u primeni člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudski h prava i osnovni h sloboda , prema kojoj član 1. Protokola broj 1 uz ovu konvenciju garantuje, između ostalog, pravo na imovinu, koje uključuje pravo na mirno uživanje imovine. Primenom člana 1. iste konvencije, svaka strana ugovornica „jemči svakome u svojoj nadležnosti prava i slobode određene Konvencijom“. Ispunjenje ove opšte obaveze može stvoriti pozitivne obaveze za državu ugovrnicu u obezbeđivanju delotvornog vršenja prava zajemčenih Konvencijom. U kontekstu člana 1. Protokola broj 1, te pozitivne obaveze mogu zahtevati od države da preduzme mere neophodne za zaštitu prava na imovinu (videti predmet Evropskog suda za ljudska prava ''Broniowski protiv Poljske'' broj 31443/96 ), posebno tamo gde postoji direktna veza između mera koje podnosilac predstavke može legitimno očekivati od organa i stvarnog uživanja njegove imovine (videti predmet Evropskog suda za ljudska prava ''Oneryildiz protiv Turske'' broj 489.). Prema tome, obaveza je države da upotrebi sva raspoloživa pravna sredstva radi izvršenja pravnosnažne odluke upravnog organa, bez obzira što je ona doneta protiv privatnog lica (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Ilić protiv Srbije od 9. oktobra 2007. godine .).

U konkretnom slučaju, nadležni organi gradske opštine Zemun su doneli rešenj a kojim a je D.Š. naloženo da poruši i ukloni izvedene građevinske radove i sporni objekat, te zaključke o dozvoli izvršenja ovih rešenja. Međutim, Ustavni sud naglašava da samo donošenje rešenja, kojima se nalaže rušenje i uklanjanje bespravo podignutog objekta, te donošenje zaključka o dozvoli izvršenja pomenutih rešenja, nije dovoljno da bi se smatralo da je država preko svojih organa ispunila svoju obavezu i zaštitila podnosiočevo pravo na mirno uživanje imovine, jer propust nadležnih državnih organa da okončaju postupak administrativnog izvršenja , posebno u periodu od 10 . marta 200 8. godine, kada je pravnosnažno odbijen zahtev za legalizaciju objekta, pa do 11. septembra 2009. godine kada je stupio na snagu važeći Zakon o planiranju i izgradnji , kao i u periodu posle nastupanja pravnosnažnosti rešenja Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda broj 351.21-26315/10 od 6. januara 2011. godine - 25. juna 2012. godine, predstavlja povredu podnosičevog prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava (videti presudu Evropsk og sud a za ljudska prava u slučaju ''Scollo protiv Italije'' od 28. septembra 1995. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa istaknutom povredom prava na pravno sredstvo, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 36. stav 2. Ustava prema kojoj svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. U postupku sprovođenja izvršenja rešenja kojim a je D.Š. naloženo da poruši i ukloni izvedene građevinske radove i sporni objekat, žalbu je mogao da izjavi D.Š, kao izvršni dužnik, ali ne i podnosilac ustavne žalbe kao zainteresovano lice, zbog čega mu pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, u konkretnom slučaju nije moglo biti povređeno.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od toga da postupak administrativnog izvršenja rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 7. decembra 2000. godine i rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Zemun broj 356-620/2000 od 1. oktobra 2001. godine nije sproveden, a da je u međuvremenu pravnosnažno odbijen zahtev pravnih sledbenika D. Š. za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za izvedene radove bez građevinske dozvole na izgradnji stambenog objekta površine 641,41 m2, na katastarskoj parceli 10033 , KO Zemun, za koji nema podataka da je vođen postupak inspekcijskog nadzora, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utv rđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnim organima gradske opštine Zemun da preduzmu sve neophodne mere da se postupak administrativnog izvršenja okončao u najkraćem r oku kao i sve druge neophodne mere , kako bi podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno korišćenje predmetne parcele, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da podnosilac uz ustavnu žalbu nije ponudio dokaze o tome da je zbog povrede Ustavom zajemčenih prava pretrpeo materijalnu štetu, niti je naveo u čemu se ta šteta eventualno sastoji, tako da po nalaženju Suda nema uslova za određivanje tražene naknade.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja rešenja o rušenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti