Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku. Podnosioci su značajno doprineli dužini postupka jer su skoro četiri godine čekali pre nego što su iskoristili pravno sredstvo protiv "ćutanja administracije".

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. V, I . B .(1) i I . B .(2), svih iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. V, I . B .(1) i I . B .(2) izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 351-2-2454/2017-11.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V, I . B .(1) i I . B .(2), svi iz Šapca, podneli su Ustavnom sudu, 24. februara 201 8. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 351-2-2454/2017-11.

U ustavnoj žalbi se navodi: da su podnosioci I. B .(1) i I . B .(2) „marta “ 2010. godine podneli zahteve za legalizaciju svog stambenog prostora u prizemlju, odnosno podrumu stambene zgrade ; da su se ti podnosioci 8. jula 2014. godine obratili nadležnom organu zahtevom da reši „prethodno pitanje, a to je rešavanje zahteva za dobijanje upotrebne dozvole“; da je podnosilac I. B .(2) 6. avgusta 2014. godine u ime svih podnosilaca dostavio prvostepenom organu podnesak i dokaze koji potvrđuju osnovanost zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, ali da prvostepeni organ nije doneo bilo kakvu odluku; da su podnosioci 13. novembra 2017. godine podneli žalbu zbog „ćutanja administracije“, ali „ni po tom zahtevu nije postupljeno“, te su podneli tužbu Upravnom sudu zbog nepostupanja drugostepenog organa.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i naloži nadležnim organima da okončaju postupak u najkraćem roku, utvrdi podnosiocima pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i pravo na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Odeljenja za urbanizam gradske uprave grada Šapca broj 351-2-2454/2017-11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

V. V, I . B .(1) i I . B .(2) (podnosioci ustavne žalbe) podneli su 29. januara 2014. godine Odeljenju za urbanizam gradske uprave grada Šapca zahtev za izdavanje upotrebne dozvol e „za tri etaže“ stambene zgrade u ulici S . … u Šapcu.

Podnosilac I. B .(2) je uz podnesak od 6. avgusta 2014. godine dostavio dokaze na kojima se zasniva predmetni zahtev.

Podnosioci ustavne žalbe su 13. novembra 2017. godine podneli žalbu Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zbog nedonošenja odluke prvostepenog organa o njihovom zahtevu.

Rešenjem Odeljenja za urbani zam gradske uprave grada Šapca broj 351-2-2454/2017-11 od 28. februara 2018. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe, a u obrazloženj u je navedeno: da su u momentu podnošenja zahteva bili u rešavanju pojedinačni zahtevi za legalizaciju predmetnog stambenog objekta, koje su podneli R . B . i podnosioci I . B .(2) i I . B .(1), za pojedine delove-etaže i da je u t om postupku mogla biti izdata, osim naknadne građevinske , i upotrebna dozvol a, da su za to bili ispunjeni uslovi propisani zakonom; da je Zakon o legalizaciji objekata prestao da važi, a da Zakon o ozakonjenju objekata „ne poznaje institut naknadne građevinske i upotrebne dozvole“.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 909-363-351-17/2018-19 od 8. juna 2018. godine odbijena je žalba podnosilaca ustavne žalbe izjavljena protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa.

Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15192/18 od 11. januara 2019. godine odbačena je kao neuredna tužba koju su podnosioci ustavne žalbe podneli protiv rešenja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 909-363-351/2018-19 od 8. juna 2018. godine. U obrazloženju rešenja Upravnog suda je navedeno da su podnosioci uz tužbu dostavili konačni upravni akt čiji poništaj tužbom nije tražen, a da su, postupajući po nalogu suda da urede tužbu tako što će pravilno označiti broj akta protiv koga podnose tužbu , ponovo označili isti broj rešenja kao u tužbi. Protiv navedenog rešenja nije izjavljen prigovor veću Upravnog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja ( član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja ( rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen ( član 208. stav 2.) ; da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 237. stav 1.).

Odredbom člana 9. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima ( „Službeni glasnik RS “, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta ( član 19. stav 1.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je ne postupanjem upravnih organa u postupku odlučivanja o nj ihovom zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava garantovanog Ustavom , ovaj sud je najpre konstatovao da je postupak pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 351-2-2454/2017-11 započeo 29. januara 201 4. godine, podnošenjem zahteva podnosilaca ustavne žalbe i da je okončan donošenjem rešenj a Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15192/18 od 11. januara 2019. godine.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je osporeni postupak trajao pet godina može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak i suda u upravnom sporu , kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ispitujući od kakvog je značaja za podnosioce odluka o predmetnom zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci imali materijalni interes da se o njihovom zahtevu efikasno odluči.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je odlučivanje prvostepenog organa o predmetnom zahtevu trajalo četiri godine, da je drugostepeni organ odlučio o žalbi podnosilaca u roku od dva i po meseca, a da je upravni spor pred Upravnim sudom trajao nepunih pet meseci.

Prilikom ispitivanja da li su podnosioci ustavne žalbe svojim radnjama doprine li dugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe posle gotovo četiri godine podneli žalbu nadležnom ministarstvu zbog nepostupanja prvostepenog organa po njihovom zahtevu , iako su to mogli učiniti dva meseca nakon po dnošenja zahteva, a potom, eventualno, podneti tužbu nadležnom sudu, kako bi doprineli skraćenju predmetnog postupka.

Ustavni sud ukazuje na to da je i Evropski sud za ljudska prava, u vezi sa propuštanjem nadležnog organa da u razumnom roku odluči o podnetom z ahtevu, na stanovištu da kada je podnosilac zahteva ima o na raspolaganju pravna sredstva koja bi mu omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propusti o da uči ni, u tim okolnostima on ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom ( videti, pored ostalih, odluku Vera Štajcar protiv Hrvatske, od 20. januara 2000. godine, predstavka broj 46279/99).

Ustavni sud konstatuje da je, nakon podnošenja žalbe podnosilaca, u roku od dva meseca doneta odluka o predmetnom zahtevu, što ukazuje na to da je osporeni postupak mogao trajati kraće da su podnosioci ustavne žalbe blagovremeno koristili pravo na žalbu zbog „ćutanja administracije“. Korišćenjem tog pravnog sredstva posle gotovo četiri godine od podnošenja zahteva podnosioci su učinili bespredmetnim ispitivanje njegove delotvornosti u konkretnoj upravnoj stvari. Ustavni sud je ovakav stav izrazio, pored ostalih, u odlukama Už-5649/2018 od 14. oktobra 2021. godine, Už-4549/2016 od 22. juna 201 7. godine, Už -7539/2014 od 29. septembra 2016. godine, Už-3504/2013 od 23. decembra 2015. godine i Už-13884/2018 od 3. juna 2021. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe u predmetnom upravnom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

Ustavni sud je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, ocenio da podnosioci povredu prava na naknadu štete, zajemčenog odredbom člana 35. stav 2. Ustava, dov ode u vezu sa istaknutim zahtevom za obeštećenje zbog dugog trajanja osporenog postupka, te nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta označenog prava.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti