Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kojom se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Sud je zaključio da ukupno trajanje postupka od skoro dve i po godine, uključujući i revizijski postupak, nije nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Željka Lakete iz Veterinika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Željka Lakete izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vo đen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P1. 11 20/07, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Željko Laketa iz Veternika je 10. maja 2010. godine, preko Sindikata Solidarnost iz Novog Sada, koji predstavlja Milan Starović, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela i prava iz čl. 21. i 22, člana 32. stav 1, člana 58. stav 1, člana 60. stav 4. i člana 145. stav 3. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P1. 11 20/07 i protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 6701/08 od 2. jula 2009. godine.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je u osporenom postupku prekoračen razumni rok suđenja; da su sudije nepravično i pristrasno sudile, te da nisu utvrdile koje zakonske odredbe poslodavac nije poštovao; da sud nije ni utvrđivao olakšavajuće okolnosti u smislu da se utvrdi stepen povrede radne discipline, odnosno da li je ponašanje takvo da mora biti prekinuto o nemogućavanjem zaposlenog da nastavi da radi kod poslodavca; da je Vrhovni sud Srbije u mnogim revizijskim postupcima preinačavao ili poništavao presude osnovnih sudova, što su postupajuće sudije morale znati; da nije imao „pravičnu nadoknadu za rad“, a da sud ovo nije uzeo u obzir; da mu je povređeno načelo zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, jer su mu sudovi uskratili pravo na sudsku zaštitu , dozvoljavajući kršenje člana 60. Ustava od strane poslodavca; da mu je povređeno pravo na imovinu, budući da su zaposleni, u vreme protesta, zajedno sa malim akcionarima, imali 30% akcija stečenih na osnovu zakona u "Petar Drapšin" AD Novi Sad, a da im je lošim poslovanjem, prekomernim zaduživanjem i opterećivanjem hipotekama, onemogućeno da uživaju ovo pravo; da je postupanjem suda povređeno načelo o obaveznosti sudske odluke, jer su u praksi učinili neobaveznom presudu Vrhovnog suda Srbije U. 6492/04 od 24. novembra 2005. godine; da je presudom suda povređeno načelo o zabrani diskriminacije, tako što je izvršena diskriminacija po osnovu sindikalne pripadnosti, odnosno zauzimanjem stava da je Gradski sindikat metalaca Novog Sada viši organ Samostalnog sindikata "Petar Drapšin" AD Novi Sad, iako sindikati imaju svojstvo pravnog lica i samostalni su. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je došlo do istaknutih povreda prava i načela, kao i da poništi presudu Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 6701/08 od 2. jula 200 9. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ( "Službeni glasnik RS ", br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član. 21. stav 3.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.); da su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole (član 145. stav 3.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu , spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 1120/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je 1 5. oktobra 2007. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu, preko Samostalnog sindikata grada Novog Sada, odnosno punomoćnika Lazara Brborića iz Službe pravne pomoći, tužbu protiv tuženog "Petar Drapšin" AD Novi Sad, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti tužioca i rešenja o udaljenju sa rada kao nezakonit ih i vraćanja tužioca na rad.

Pred Opštinskim sudom u Novom Sadu je 20. februara 2008. godine održano pripremno ročište, a na ročištu održanom 16. a prila 2008. godine je izveden dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke. Na ročištu od 2. juna 2008. godine sud je izveo dokaze saslušanjem svedoka predloženih od strane tužioca, a na ročištu od 18. jula 2008. godine je izveo dokaz saslušanjem predloženih svedoka i ponovnim saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, zbog promena u sastavu sudskog veća, nakon čega je čitanjem svih pismenih isprava koje su stranke priložile, glavna rasprava zaključena.

Opštinski sud u Novom Sadu je 18. jula 2008. godine doneo presudu P1-1120/2007 kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. U obrazloženju ove presude je navedeno: da je sud utvrdio činjenično stanje, te primenom odredaba Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) i ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti broj 03-4-185/2003 od 19. juna 2003. godine, zaključen og između tužioca i tuženog, utvrdio da se u konkretnom slučaju nije radilo o postupanju tužioca u skladu sa odredbom člana 144. Zakona o radu ( odnosno nije se radilo o organizovanom štrajku), već se radilo o istupanju tužioca suprotno odredbi člana 188. stav 1. Zakona o radu, te da tužilac ne može uživati zaštitu kao sindikalni funkcioner, jer on kao predstavnik zaposlenih nije postupao u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, pa mu je poslodavac otkazao ugovor o radu.

Rešavajući o žalbi tužioca, Okružni sud u Novom Sadu je 2. jula 2009. godine doneo osporenu presudu Gž. 6701/08 kojom je potvrđena ožalbena prvostepena presuda. U obrazloženju iste presude je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo; da je pravilno prvostepeni sud zaključio da je otkaz ugovora o radu zakonit; da iz samog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bez odobrenja ovlašćenog lica izašao iz kruga preduzeća, a potom protestvovao, na taj način što je grupi radnika, takođe zaposlenih kod tuženog, blokirao ulaz u fabriku tuženog, sa spoljne strane, odnosno van kruga preduzeća; da su neosnovani navodi tužioca da je povredu radne obaveze učinio iz krajnje nužde, jer u konkretnom slučaju nije postojala opasnost koja je pretila tužiočevom dobru ili dobru nekog drugog, u slučaju da tužilac ne uzme učešće u protestu zaposlenih, kao i navodi tužioca da kao zamenik predsednika sindikata ( sindikalni predstavnik) uživa zakonsku zaštitu, jer je ista uslovljena poštovanjem zakona, kolektivnog ugovora i drugih ugovorenih obaveza, od strane sindikalnog predstavnika.

Vrhovni kasacioni sud je 4. marta 2010. godine doneo presudu Rev2-1069/10 kojom je odbio reviziju tužioca izjavljenim protiv prvostepene presude kao neosnovanu. U obrazloženju je navedeno: da je utvrđeno da je tužilac, sa ostalim zaposlenim učesnicima zbog protesta, a ne štrajka radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada, izašao iz kruga preduzeća bez odobrenja ovlašćenog lica, odnosno da je samovoljno prestao sa radom i napustio fabriku; da je tužilac prethodno bio upoznat sa upozorenjem tuženog da će se navedeni izlazak smatrati kao povreda radne obaveze u skladu sa ugovorom o radu i da je nesumnjivo da je ponašanje tužioca takvo da se tumači kao povreda radne obaveze predviđena samim ugovorom o radu gde je decidno navedeno da takva povreda povlači prestanak radnog odnosa otkazivanjem ugovora o radu od strane poslodavca. Po oceni tog suda, tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, pravilno je otkazan ugovor o radu.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 , 111/09 i 36/11), kojima je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnog odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.)

Odredbom člana 195. stav 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 61/05 i 54/09) je propisano da se spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je o vaj postupak trajao dve godine i nešto manje od pet meseci.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora poći i od složenosti predmeta, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova, kao i od značaja istaknutog prava.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio: da ovaj parnični postupak nije iziskivao složeniji dokazni postupak; da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužem trajanju postupka; da su sudovi postupali efikasno tokom celog postupka, imajući u vidu da su u navedenom periodu i pravnosnažno odlučili o tužbenim zahtevima i okončali revizijski postupak; da je u osporenom postupku odlučivano o veoma značajnom pravu podnosioca ustavne žalbe.

Po oceni Ustavnog suda, postupak pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P1. 1120/07 koji je pravnosnažno okončan za devet meseci, nije nerazumno dug sa stanovišta ustavnog prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud posebno ističe činjenicu da je, saglasno odredbi člana 195. stav 3. Zakona o radu, propisan rok od šest meseci za pravnosnažno okončanje radnog spora. Navedeni rok od šest meseci nije prekluzivan, već instrukcioni, iz čega proizlazi da njegovo kršenje ne znači automatski i povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, ukupno trajanje parničnog postupka od dve godine i nešto manje od pet meseci ne može se smatrati nerazumno dugim rokom, kada se ima u vidu da je u okviru ovog roka okončan i postupak po vanrednom pravnom sredstvu.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom parničnom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe koji se odnosi na istaknutu povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i ustavnopravne razloge, Ustavni sud je prethodno ocenio da se podnosilac u suštini žali na utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Dakle, Ustavni sud kod ocene navoda ustavne žalbe o povredi ovog prava, sagledavajući sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu, utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud je ocenio da se osporena presuda zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, kao i da je Vrhovni sud Srbije u svemu obrazložio svoje pravno stanovište zauzeto u ovoj pravnoj stvari. Ustavni sud je ustanovio da je osporenu presudu doneo zakonom ustanovljen sud, u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim odredbama, te da je odluka lišena bilo kakve proizvoljnosti ili arbitrernosti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom sudskom odlukom povređeno pravo na pravično suđenje, predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i dokaz o učinjenoj povredi navedenog Ustavom zajemčenog prava, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio.

7. S obzirom na navode ustavne žalbe i sadržinu Ustavom zajemčenih načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, kao i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, prava na rad iz člana 60. Ustava i prava iz člana 145. stav 3. Ustava, u kome je utvrđeno da „ su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole“, Ustavni sud konstatuje da nema osnova za tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenom presudom povređena navedena ustavna načela i prava, jer se njihova sadržina ni na koji način ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa predmetom odlučivanja u osporenoj presudi.

Ustavni sud je cenio i navode podnosioca ustavne žalbe o pristrasnom suđenju, te kako u ustavnoj žalbi nije pružio nikakave dokaze o tome, ovaj sud je utvrdio da su ti navodi neosnovani, pa je u ovim delovima ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od iznetog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Pravilnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni su je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti