Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Povreda je nastala jer je revizija odbačena kao neblagovremena, iako je drugostepena presuda dostavljena advokatu kome je punomoćje bilo prethodno otkazano.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2254/2011
23.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Šljivić iz Pribojske Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetlane Šljivić i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 140/11 od 1. marta 2011. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 140/11 od 1. marta 2011. godine, pa se nalaže nadležnom sudu da donese novu odluku o reviziji tužilje protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2056/10 od 10. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Šljivić iz Pribojske Banje je 18. maja 2011. godine, preko punomoćnika Hajrudina Baltića, advokata iz Prijepolja, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 140/11 od 1. marta 2011. godine, zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, utvrđenog odredbom člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje, zajemčen og odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi istakla: da su joj nezakonitim postupanjem i dostavljanjem, odnosno propuštanjem sudova povređen a prav a na sudsku zaštitu i na pravično suđenje , zajemčen a odredbama člana 22. stav 1. i 32. stav 1. Ustava; da je u vreme donošenja drugostepene presude podnositeljka otkazala punomoćje za zastupanje dotadašnjem punomoćniku; da je podneskom od 2. marta 2009. godine otkazala punomoćje Predragu Goluboviću, a istovremeno je za zastupanje ovlastila punomoćnika Hajrudina Baltića, advokata iz Prijepolja i da je za drugostepenu odluku saznala tek 26. aprila 2010. godine. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbi i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka Ustavnog suda) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 9569/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 24. avgusta 2004. godine podnela tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog „Jubanka“ AD iz Beograda , radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu.

U toku postupka tužilju je zastupao Predrag Golubović iz Beograda, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, po punomoćju za zastupanje dostavljenom na ročištu odžanom 2. decembra 2004. godine.

Nakon donošenja presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 408/04 od 7. aprila 2006. godine, isti sud je, postupajući po nalogu iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž1.4767/06 od 28. novembra 2007. godine , doneo rešenje o ispravci presude P1. 408/04 od 15. jula 2008. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 4053/08 od 15. oktobra 2008. godine ponovno vratio spise predmeta Trećem opštinskom sudu u Beogradu P1. 408/04, radi dopune postupka.

Tužilja je podneskom od 5. marta 2009. godine, koji nije združen spisima predmeta, obavestila prvostepeni sud da je otkazala punomoćje za zastupanje dotadašnjem punomoćniku Predragu Goluboviću iz Beograda i da je novi punomoćnik tužilje Hajrudin Baltić , advokat iz Prijepolja.

Nakon izjašnjenja prvostepenog suda na rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž1. 4053/08 od 15. oktobra 2008. godine i sačinjene službene beleške od 16. aprila 2009. godine, spisi predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu dostavljeni su drugostepenom sudu, radi odlučivanja o žalbi tužilje.

Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2056/10 od 10. februara 2010. godine dostavljena je punomoćniku tužilje Predragu Goluboviću 16. aprila 2010. godine.

Punomoćnik tužilje Hajrudin Baltić, advokat iz Prijepolja, je u reviziji od 26. maja 2010. godine, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2056/10 od 10. februara 2010. godine , istakao da tužilji nije uručen pismeni otpravak drugostepene presude i da je tužilja podneskom od 5. marta 2009. godine otkazala punomoćje dotadašnjem punomoćniku Predragu Goluboviću iz Beograda i da je istim podneskom kao novog punomoćnika označila Hajrudina Baltića, advokta iz Prijepolja.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 140/11 od 1. marta 2011. godine je odbačena kao neblagovremena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2056/10 od 10. februara 2010. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je prepis drugostepene presude dostavljen punomoćniku tužilje diplomiranom pravniku Predragu Goluboviću iz Beograda, 16. aprila 2010. godine. Tužilja je ovlastila advokata Hajrudina Baltića iz Prijepolja da je zastupa u postupku po reviziji, te je isti reviziju izjavio 24. maja 2010. godine, preporučenom pošiljkom. Poslednji dan za izjavljivanje revizije je istekao 17. maja 2010. godine, pa kako je revizija izjavljena 24. maja 2010. godine, to je ista neblagovremena, odnosno izjavljena je posle proteka zakonom dopuštenog, prekluzivnog roka.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosi teljka ustavne žalbe , utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11) je propisano : da se o pozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik (član 93. stav 2.); da se kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika dostavljanje vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije što drugo određeno (član 132. stav 1.);

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i ustavnopravne razloge, Ustavni sud je utvrdio da se podnositeljke ustavne žalbe žali na pogrešnu primenu materijalnog prava.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj ranije zauzet stav da nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene prava u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, te da je zadatak Ustavnog suda u okviru ocene postojanja povrede prava na pravično suđenje, da ispita da li je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, od strane redovnih sudova, eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Međutim, Ustavni sud se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja na formalnom ispitivanju da li su te garancije poštovane, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene, već su nastale kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, a polazeći od člana 18. stav 3. Ustava. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu “Ruiz Torija protiv Španije”, od 9. decembra 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: “Georgiadis protiv Grčke”, od 29. maja 1997. godine, § 43; “Higgins i ostali protiv Francuske”, od 19. februara 1998. godine, § 43.). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu je i stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetu “Van der Hurk protiv Holandije”, odluka od 19. aprila 1994. godine, § 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenih sudova. Međutim, do povrede prava na pravično suđenje može doći ako sudovi ne utvrde i ne obrazlože ključne argumente za donošenje presude. Takođe, povreda prava na pravično suđenje postoji i ako u obrazloženju nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se odluka zasniva (videti npr. presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ''Hadjianastassiou protiv Grčke'' od 16. decembra 1992. godine, § 33.).

Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe protiv pravnosnažne drugostepene presude, izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je navela da joj pismeni otpravak drugostepene presude nije uručen, odnosno da je uručen punomoćniku kome je otkazala punomoćje podneskom od 5. marta 2009. godine.

Takođe je Ustavni sud utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe pre dostavljanja spisa predmeta drugostepenom sudu na odlučivanje o njenoj žalbi i dostavljanja drugostepene presude, obavestila prvostepeni sud o opozivu punomoćja Predragu Goluboviću koji je do tada zastupao i angažovanju novog punomoćnika Hajrudina Baltića, advokata iz Prijepolja , a prvostepeni sud je nakon dostavljanja spisa predmeta, drugostepenu presudu ipak dostavio ranijem punomoćniku.

Prema oceni Ustavnog suda, osporena revizijska presuda nije obrazložena na način koji zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Ovo stoga što, je prilikom ocene blagovremenosti revizije, Vrhovni kasacion i suda u osporenom rešenju Rev 2. 140/11 od 1. marta 2011. godine, konstatovao da je prepis drugostepene presude dostavljen punomoćniku podnositeljke, a da je podnositeljka ustavne žalbe tek u postupku po reviziji ovlastila za zastupanje drugog punomoćnika , što predstavlja paušalnu, a time i proizvoljnu pr imenu materijalnog prava. Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 140/11 od 1. marta 2011. godine, kako bi u ponovnom postupku nadležni sud doneo novu odluku o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1. 2056/10 od 10. februara 2010. godine, te je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

U pogledu dela ustavne žalbe u kojoj je podnositeljka navela da joj je povređeno načelo zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge za povredu ovog načela. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti