Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog pogrešne primene materijalnog prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer podnosilac, nezadovoljan ishodom parničnog postupka, u suštini traži preispitivanje zakonitosti sudskih odluka. Sud ocenjuje da nisu povređena ustavna prava jer su nižestepeni sudovi dali jasne i neutemeljene razloge za svoje odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radoja Bojovića iz Drenove, opština Čajetina, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoje Bojović iz Drenove, opština Čajetina, podneo je 19. maja 2011. godine, preko punomoćnika Želimira Džambića, advokata iz Čajetine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Užicu Gž. 2064/08 od 12. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 501/10 od 9. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da su sudovi u osporenim presudama pogrešno primenili materijalno pravo, jer prilikom odlučivanja nisu primenili merodavne propise. Naveo je da je sporni odnos trebalo rešiti primenom člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i da je, kao savestan graditelj, postao isključivi vlasnik sporne parcele.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Užicu vodio parnični postupak po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženog M. D, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti.

Osporenom presudom Okružnog suda u Užicu Gž. 2064/08 od 12. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, preinačena je presuda Opštinskog suda u Užicu P. 508/07 od 24. oktobra 2007. godine, ispravljena rešenjem P. 508/07 od 19. marta 2008. godine, tako što je, u tački 1. odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se prema tuženom M. D. utvrdi da ima pravo svojine na katastarskoj parceli broj 1179/27, KO Drijetanj, koja je sa privremenim brojem, površine 0.00,49 ha, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti da se izvrši promena u javnim knjigama, te je u tački 2. odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 126.980,00 dinara, a u tački 3. obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženom iznos od 80.905,00 dinara, u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke drugostepene presude obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka po žalbi plati iznos od 39.510,00 dinara, u roku od 15 dana, dok je trećim stavom izreke odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime odgovora na žalbu plati iznos od 22.010,00 dinara.
Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 501/10 od 9. marta 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Užicu Gž. 2064/08 od 12. novembra 2008. godine.

U obrazloženju revizijske presude navedeno je: da se, prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporni deo katastarske parcele broj 1179/1, KO Drijetanj, koji je obeležen privremenim brojem 1179/27, površine 49 m2, vodi kao svojina tuženog; da je tužilac 1978. godine kupio od tuženog katastarsku parcelu broj 1179/11, KO Drijetanj površine oko 10 ari; da su se prilikom kupovine stranke najpre usmeno dogovorile i kočićima ogradile prostor, koji je bio predmet kupovine, a zatim je parcela i snimljena od strane geometra i izdvojena od katastarske parcele 1179/1, vlasništvo tuženog; da je o tome zaključen i ugovor o kupoprodaji, overen 29. novembra 1978. godine pod brojem Ov. 2973/78; da je na ovoj parceli tužilac izgradio porodičnu stambenu zgradu; da je sporni deo zemljišta, koji predstavlja sastavni deo parcele tuženog, odvojen pristupnim putem od dvorišta tužioca i nalazi se naspram njegovog dvorišta na rastojanju od 4,35 m, kolika je širina pristupnog puta; da je tužilac sporni deo koristio od 1978. godine sve do 2005. godine; da se tuženi tome nije protivio; da je tužilac taj deo prvo nasuo, a zatim ga svojim sredstvima i asfaltirao i izgradio potporni zid u graničnoj liniji spornog dela zemljišta na strani do katastarskih parcela 1179/6 i 1179/23; da je u periodu od 1984. godine do 1997. godine navedena parcela bila u društvenoj svojini – gradsko građevinsko zemljište na području naselja Bela zemlja.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava koja su u ustavnoj žalbi označena, već se ponavljaju razlozi izneti u reviziji koji su bili predmet ocene Vrhovnog kasacionog suda.
Kako podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje obrazlaže, pre svega, pogrešnom primenom materijalnog prava na nastali sporni odnos, Ustavni sud je zaključio da podnosilac, nezadovoljan ishodom pravnosnažnog okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud i da još jednom preispita zakonitost osporenih presuda.

Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane sudova koji su doneli osporene presude, Ustavni sud je konstatovao da su Okružni sud u Užicu i Vrhovni kasacioni sud izneli jasne i detaljne razloge zbog kojih smatraju da tužilac nije stekao pravo svojine na spornoj katastarskoj parceli sa privremenim brojem 1179/27, a zbog kojih je i njegov tužbeni zahtev neosnovan. Podnosilac ustavne žalbe je još 1978. godine kupio od tuženog deo katastarske parcele tuženog broj 1179/1, KO Drijetanj, koji deo su stranke najpre kočićima ogradile, a potom je geometar kupljeni deo snimio i izdvojio iz katastarske parcele 1179/1, te je kupljena parcela dobila broj 1179/11 i na njoj je tužilac sagradio stambenu zgradu. Sporni deo zemljišta, parcela sa privremenim brojem 1179/27, ostao je u svojini tuženog, odvojen od parcele koju je kupio tužilac, odnosno od njegovog dvorišta pristupnim putem. Zbog toga je ustavnoprvano utemeljen zaključak Vrhovnog kasacionog suda da je tužilac znao i morao znati da sporni deo zemljišta nije kupio, niti je za njega isplatio kupoprodajnu cenu, pa se ne može smatrati savesnim držaocem, niti se mogu prihvatiti njegovi navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu da je utvrđeno da podnosilac nije bio savestan graditelj potpornog zida i asfaltne površine, u svemu je ustavnopravno prihvatljiva odluka sudova da mu se ne može priznati pravo svojine na spornom delu parcele tuženog na osnovu savesne gradnje. Ovakav zaključak Vrhovnog kasacionog suda saglasan je odredbi člana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (''Službeni list SFRJ'', br. 6/80 i 36/90, ''Službeni list SRJ'', broj 29/96 i ''Službeni glasnik RS'', broj 115/05) koja se odnosi samo na savesne graditelje i propisuje da lice koje može izgraditi zgradu ili drugu građevinu (građevinski objekat) na zemljištu na koje drugi ima pravo svojine (graditelj) stiče pravo svojine i na zemljište na kome je izgrađen građevinski objekat, kao i na zemljište koje je neophodno za redovnu upotrebu tog građevinskog objekta, ako nije znalo niti moglo znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga ovaj Sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno ili diskriminatorno na štetu jedne od stranaka, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u osporenim presudama došlo do proizvoljne primene zakona. Vrhovni kasacioni sud je za svoju odluku dao jasne, logične i dovoljno obrazložene razloge, pa takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra arbitrarnim.

Ustavni sud je konstatovao da podnosilac nije pružio dokaze da su sudovi u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama doneli drugačije odluke, niti da je u konkretnoj situaciji tuženom dato više prava nego što mu pripada, pa nema mesta pozivanju podnosioca na povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
Kako je podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na reviziju protiv drugostepene presude, to nema ni povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pri čemu Ustavni sud naglašava da označeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod postupka po pravnom leku, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Slični dokumenti

• Už 11198/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu
• Už 2801/2011: Utvrđivanje prava na adekvatnu naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5106/2010: Odbačena ustavna žalba zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 5639/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5484/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neobrazložene presude
• Už 2534/2011: Odluka Ustavnog suda o obavezi plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta
• Už 1449/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog preispitivanja činjeničnog stanja i primene prava