Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedozvoljenosti u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne presude i dva rešenja. Deo žalbe je neblagovremen jer je podnet nakon isteka roka od 30 dana, dok je preostali deo nedozvoljen jer se osporenim rešenjima nije odlučivalo o pravima podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrosava Bućića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dobrosava Bućića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 313/08 od 8. juna 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu K. 70/04 od 7. decembra 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 2-25/10 od 9. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrosav Bućić iz Užica je 8. maja 2010. godine, preko punomoćnika, advokata Dragoslava Ćetkovića iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 313/08 od 8. juna 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu K. 70/04 od 7. decembra 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 2-25/10 od 9. januara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporena drugostepena presuda dostavljena nakon proteka zakonskih rokova za uručenje, čime mu je uskraćeno pravo na vanredno pravno sredstvo koje je u međuvremenu zbog izmene zakona ukinuto. Predlaže da Ustavni sud odloži izvršenje kazne zatvora koja mu je izrečena.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumente priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 313/08 od 8. juna 2009. godine potvrđena je presuda Okružnog suda u Užicu K. 70/04 od 9. novembra 2007. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, za koje mu je utvrđena kazna zatvora od jedne godine i privremena mera bezbednosti zabrane vršenja dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje i rukovođenje tuđom imovinom u trajanju od godinu dana.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Užicu K. 70/04 od 7. decembra 2009. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 2-25/10 od 9. januara 2010. godine, odbačen je kao nedozvoljen zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Užicu K. 70/04 od 9. novembra 2007. godine branioca osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja se navodi da je branilac podnosioca ustavne žalbe, protiv drugostepene presude od 8. juna 2009. godine, podneo zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude 3. decembra 2009. godine, nakon stupanja na snagu odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku kojima je prestala mogućnost podnošenja navedenog vanrednog pravnog leka, te da je iz tih razloga sud zahtev branioca osuđenog za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude odbacio kao nedozvoljen.

4. Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: Zakonik), koje su bile na snazi do 10. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede zakona u slučaju predviđenim ovim zakonikom, kao i da se navedeni zahtev podnosi u roku od mesec dana od dana kada je okrivljeni primio pravnosnažnu sudsku presudu (član 428. st. 1. i 2.); da zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude mogu podneti osuđeni i branilac (član 431. stav 1.).

Prema odredbi člana 112. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/09), koji je stupio na pravnu snagu 11. septembra 2009. godine, naslov iznad člana 428. kao i tekst čl. 428. do 432. se brišu.

5. U pogledu osporene presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 313/08 od 8. juna 2009. godine, stav je Ustavnog suda da je u krivičnom postupku donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene presude, iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 313/08 od 8. juna 2009. godine ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio pre 7. decembra 2009. godine, kada je Okružni sud u Užicu doneo rešenje o odbacivanju zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Odredbe Zakonika koje uređuju pravo osuđenog i njegovog branioca da podnesu zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude prestale su da važe 11. septembra 2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, a podnosiocu ustavne žalbe je drugostepena presuda dostavljena nakon stupanja na snagu navedenog Zakona. Kako su pomenutim zakonom odredbe koje su se odnosile na zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude prestale da važe, to branilac podnosioca ustavne žalbe, kao ni sam podnosilac, nisu imali pravo na podnošenje navedenog pravnog leka. Osporenim rešenjima Okružnog suda u Užicu K. 70/04 od 7. decembra 2009. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 2-25/10 od 9. januara 2010. godine nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je postupajući sud zahtev podnosioca odbacio, odnosno prvostepeno rešenje potvrdio, iz procesnih razloga.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Vrhovni sud Srbije tek nakon 18 meseci od dana izjavljivanja žalbe protiv prvostepene presude doneo pravnosnažnu presudu, koja je tek nakon pet meseci uručena podnosiocu preko prvostepenog suda, te je na ovaj način bio sprečen da koristi vanredno pravno sredstvo koje u vreme donošenja osporene drugostepene presude više nije postojalo u pozitivnom zakonodavstvu, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud konstatuje da se ovi navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi označenog prava, u suštini, odnose na osporenu drugostepenu presudu, a ne na osporena rešenja doneta u postupku po vanrednom pravnom leku. Naime, navodi podnosioca ustavne žalbe da je osporena drugostepena presuda doneta po proteku zakonom propisanog roka, te da mu je na taj način uskraćeno pravo na vanredno pravno sredstvo koje je u međuvremenu zbog izmene Zakonika ukinuto i time povređeno pravo na pravično suđenje, mogli su da budu isticani pred Ustavnim sudom nakon donošenja osporene drugostepene presude, a ne nakon donošenja rešenja o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude čije podnošenje nije bilo zakonom dozvoljeno već u momentu kada je podnosilac uložio to vanredno pravno sredstvo. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ustavna žalba u delu u kome se osporava presuda Vrhovnog suda neblagovremena, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u preostalom delu nedopuštena, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedozvoljenosti u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti