Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnog tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu privatnog tužioca izjavljenu protiv oslobađajućih presuda u krivičnom postupku. Sud je zauzeo stav da se privatni tužilac ne može pozivati na povredu prava na pravično suđenje kada je okrivljeni oslobođen optužbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Žižića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Žižića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 639/08 od 16. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 744/09 od 21. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Žižić iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu 2. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 639/08 od 16. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 744/09 od 21. oktobra 2009. godine, zbog povrede odredaba člana 18. st. 1. i 2, člana 19. stav 1, člana 21. st. 2. i 3, člana 22. stav 1, člana 23. stav 1, člana 25. stav 2, člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 46. stav 2.“ Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud obustavi izvršenje osporene presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 744/09 od 21. oktobra 2009. godine, ukine obe osporene presude, „okrivljenog proglasi krivim i obaveže istog da u roku od 15 dana vrati uplaćena novčana sredstva“ i da obaveže Opštinski sud u Leskovcu da „u roku od 15 dana od dana donošenja odluke povrati novčani iznos od 2.000 dinara na ime sudskog paušala“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća kao privatni tužilac u krivičnom postupku u kome su donete osporene odluke. Takođe, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se njome, u suštini, ukazuje da je osporenim presudama povređeno pravo podnosiocu ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te da podnosilac na povredi ovog prava zasniva i svoje tvrdnje o povredi ostalih označenih ustavnih prava.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekene krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da privatni tužilac, kao ni oštećeni kao tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da lice koje je okrivljeno bude i osuđeno. Stoga se privatni tužilac ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom presudom kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe da je učinio krivično delo za koje je optužen privatnom krivičnom tužbom, povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu